Srpski filantropski forum zaključio je, nakon razmatranja spiska prioriteta, da su trenutno najpotrebnije donacija u medicinskoj opremi, kao i podrška lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju u zdravstvenim ustanovama, izjavio je izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma i predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić, u razgovoru za agenciju Beta.

"Kada je reč o opremi, svakako su u vrhu respiratori, zaštitne hiruške maske, testovi za dijagnostiku Covid-19, bezkontaktni toplomeri, kaljače, maske sa filterom ffp2 i ffp3, zaštitni viziri-naočare, creva i filteri za respiratore, jednokratni kombinezoni, monitori za respiratore, dezinfekciona sredstva…", rekao je Matić agenciji Beta.

On je zbog toga apelovao na sve kompanije i pojedince da pokažu humanist. "Svakako ko raspolaže ovim proizvodima može ih i donirati ili ponuditi i za proizvodnu cenu. Naravno, učiniti ih dostupnim, a novac će se prikupiti onda kada se zna da se mogu nabaviti ti proizvodi", kazao je on.

Matić je rekao da Srpski filantropski forum i Fond B92 posreduju izmedju donatora i institucija, nastojeći da reše i probleme sa deficitarnim proizvodima. "Srpski filantropski forum, kao i Koalicija za dobročinstvo, u proteklih desetak dana animiraju svoje članstvo u akcijama pomoći zajednici. Nemamo evidenciju o iznosima donacija, generalno. Verujem da ih je bilo… I da će se o tome informisati javnost, ili od donatora ili od onih koji su primili donacije", rekao je Matić.

On je naveo i da je trenutno teško proceniti da li se broj pojedinaca i kompanija koje doniraju povećao. Prema njegovim rečima, specifičnost ove situacije je u tome što postepeno, sporo, postajemo svesni veličine i problema i potreba, tako da se sporije prepoznaje prostor za akcije solidarnosti.

"Siguran sam da će se dobročiniteljska aktivnost povećavati sa pravim informacijama o potrebama. Sada imamo iskustva i iz okruženja šta može da nam se desi i da projektujemo i buduće potrebe", naveo je on. Matić je kazao da već ima primera dobročinstva koje je potrebno pomenuti, kako bi se na donaciju podstakli i drugi.

"Jedna medjunarodna kompanija je odmah ponudila da prikupi sredstva za kupovinu respiratora, pa sada na svaki način pokušavamo da ga obezbedimo na tržištu", rekao je on izrazio nadu da će ranije partnerstvo sa jednim nemačkim proizvodjačem u nabavci inkubatora i druge opreme za porodilišta, u okviru akcije "Bitka za bebe" Fonda b92, pomoći u narudžbinama i bržoj isporuci neophodne opreme.

Dodao je da će se tražiti i drugu prozvodjači koji mogu hitno da reaguju, iz Kine ili drugih zemalja ako bude donatora. "Mekdonalds je ponudio 100 obroka dnevno za lekare i medicinsko osoblje i od sutra će biti isporučivani po potrebi nekoj od klinika u Kliničkom centru Srbije.

MK Grupa je brzo reagovala na potrebe Instituta Torlak sa donacijom od šest miliona dinara i sa spremnošću da sa svojim proizvodnim programom pomogne tamo gde treba”", kazao je matić. Prema njegovim rečima, Telekom je stavio na raspolaganje svoje prodavce od vrata do vrata kao volontere za podršku gde je potrebno pomoći starijim sugradjanima ili realizacije drugih potreba.

Jedna kompanija je, kako je dodao, ponudila sredstva za higijenu i oni će takodje biti preusmereni ka zdravstvenim ustanovama, a ponudjene su i usluge aplikacije koju već koristi više od 100.000 učenika od petog do osmog razreda kao platforma za učenje na daljinu uz upotrebu samo mobilnog.

"Poseban problem su maske i druga oprema prvenstveno za zdravstvene radnike. Jedna od kompanija je ponudila milion dinara za nabavku prioritetnih stvari i pronašli smo kompaniju koja može da napravi 20.000 maski za zdravstvene radnike u narednih pet dana i krenuli smo u tu narudžbinu po proizvodnoj ceni", precizirao je Matić. U ovom trenutku, naglasio je, čitava Koalicija za dobročinstvo (Fondacija Ane i Vlade Divca, Trag fondacija, SMART kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje, PKS, Fondacija Catalyst) "u potpunosti posvećena ovim izazovima".

 

 

"Gradjanske inicijative su počele koordinaciju i sinergiju aktivnosti civilnog društva u okviru odgovora na krizu, dok naš Fond B92 uveliko komunicira sa kompanijama koje su spremne da pomognu na različite načine”, rekao je on. Matić je naveo i da Hemofarm fondacija realizuje dnevno informisanje javnosti putem drustvenih mreža o koronavirusu, zaštitnim merama na poslu, kod kuće, javnom prostoru, objavljuju se blogovi stručnjaka psihologa i psihoterapeuta o psihosocijalnoj pomoći, a u pripremi je i online tribina uz učešće renomiranih psihologa na temu "Kako sačuvati mentalno zdravlje u vreme koronavirusa?".

Dok Koalicija za dobročinstvo ima set inicijativa koje će se realizovati uskoro, od društveno korisnih poruka lidera dobročinstva do konkretnih akcija. "Mislim da je od izuzetnog značaja da se paralelno sa adaptacijom kompanija i pojedinaca na postojeću situaciju, da se ponude resursi pojedinaca, nevladinog sektora, kompanija kojima ćemo ojačati zdravstveni sistem da se izbori sa izazovima, ali i da se reaguje na sve druge potrebe gradjana", naglasio je Matić i naveo da je Srpski filantropski forum na raspolaganju da pomognemo oko prioriteta i realizacije.

Ukazao je i da resursi nisu samo novac za društvenu odgovornost kompanija već i sve veštine zaposlenih koje se mogu iskoristiti, a to je i individualni angažman van korporativnog. "U jednoj kompaniji se veoma brzo prikupilo 20.000 evra individualnih donacija zaposlenih za najvažnije potrebe", rekao je Matić.

On smatra da je najvažnije da se kooridinirano radi, da sve što se daje "bude i potrebno i pravilno rasporedjeno". "Mislim da je važna lična i solidarnost sa našim starijim sugradjanima.

Ključna reč treba da bude: briga. Mora da nas se tiče. Ne samo o našoj porodici, sada su svi naša porodica i mora da nas je briga. I za starije sugradjane i za osobe sa invaliditetom i za sve druge koji trpe. Ljubaznost i predusretljivost moraju svakome od nas biti prvi kontakt", istakao je Matić.

On je kazao i da je kroz Savet za filantropiju, pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije, predložio formiranje kompenzacionog fonda za donacije, "svesni činjenice da nije moguće menjati zakon o PDV-u, kako bi se donacije oslobodine ovog nameta".

"Predložili smo iskustvo iz Irske i Danske sa kompenzacionim fondom koji se formira pri planiranju budžeta kako bi se izvršio povraćaj PDV-a kada se utvrdi da realizovan humanitarni i društveno odgovorno projekat", kazao je on. Matić je rekao da se možda u ovom trenutku ne može doneti formalna odluka o osnivanju fonda, ali je ubedjen da donatorska zajednica zaslužuje da se obnaroduje da će to biti realizovano kada bude moguće.

"Ne zbog toga što bi to mogao da bude uslov donatorskog angažmana, već kao deo ohrabrenja da se još više donira. Propuštena je prilika da se to uradi prilikom katastrofalnih poplava kada su donatori morali da plaćaju i PDV na obnovu škola ili izgradnju kuća za postradale i za donacije hrane i sredstava za dezinfekciju", podsetio je on.

Naveo je da se ne sme dozvoliti luksuz da se sada propusti prilika da se eliminiše situacije "da postoji neki gorak utisak posle dobročiniteljskog gesta".

"Da se razumemo ponovo, svi koji doniraju ne rade to zbog toga što neće morati da plate PDV, ali je nepravedno da se on plaća na donirana dobra, kada se daje nenadokandiv doprinos zajednici, državi...", rekao je direktor Srpskog filantropskog foruma.

Matić smatra da se stvarnost u kojoj živimo trajno menja, zbog čega se trenutno i dešavaju različite reakcije na sve dogadjaje u vezi sa epidemijom i vanrednim stanjem. "Prva reakcija je dominantno sebična. Verujem da će se empatija pojaviti u izraženijem obliku kada se prihvate nove činjenice i kada se svako od nas suoči sa njima. Jasno je da postoji velika opasnost od virusa i da možemo da utičemo prvenstveno čuvajući sebe od drugih, pa čuvajući druge od sebe, ali uz to gradeći kulturu pomaganja. Kako ćemo preživeti ako nećemo pomagati?", zapitao se Matić.

On smatra da se "mora napustiti kulturu moći da ja imam stotine maski, a drugi nemaju ni jednu, da imam toalet papira za deset godina, a drugi imaju onoliko koliko im trenutno treba ili nemaju uopšte".

"Poenta je u detaljima. Drugačiji svet u koji ulazimo zahteva od nas da shvatimo da pomažući drugima, pomažemo sebi i da je to novi ključ za preživljavanje čovečanstva. Mislim da je prioritet da zarazimo društvo virusom empatije, da udjemo u cipele drugog i učinimo sve da delimo, pomažemo, nudimo se, od telefonskog poziva, virtuelnog druženja do konkretnog rešavanja naizgled malih problema koji su možda nekome životno pitanje do učestvovanja na nivou kvarta, opštine, grada, države, sveta", kazao je on.

Kako je istakao, potrebno je učinite da drugima bude bolje nego vama i da ne treba da bude granice u solidarnosti.

"Humanost radi humanosti, zbog toga što to treba, a ne zbog pokazivanja moći. Jako je važno da svi počnemo da živimo solidarnost i empatiju, da u tome budemo stalno aktivni a ne samo kada nas pogodi pošast", naglasio je Matić.

Naglasio je i da ne veruje da ograničavanje informacija može biti pozitivno. "Slobodno profesionalno novinarstvo je lekovito u ovakvim situacijama. Siguran sam da kolege iz UNS, NUNS, AOM, ANEM, Asocijacije medija, Lokal presa… žele da daju doprinos na način koji je suština profesije.

Verujem da se može doprineti zajedničkim radom na demistifokovanju svih lažnih vesti koje su vezane za novu situaciju", kazao je on. Istakao je značaj ujedinjenja oko osnovnih postulata novinarastva, kodeksa i sa inicijativom za ujedinjeno delovanje protiv laži, spinovanja i širenja panike. "Taj virus stalno preti i moramo se protiv njega stalno boriti ujedinjeni", zaključio je Matić.