Metodologija

Možemo meriti filantropiju u društvu putem javnih anketa, istraživanja stručnjaka i oslanjanjem na registarske podatke. Međutim, ankete pružaju uvid samo u mišljenja o filantropiji, a ne u stvarno ponašanje građana i pravnih lica. Takođe, nacionalne poreske vlasti u zemljama Zapadnog Balkana ne registruju podatke o donacijama.

Stoga smo se odlučili za alternativne metode prikupljanja podataka: praćenje medija i direktni izvori podataka.

Podatke prikupljamo putem praćenja medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, uključujući štampane, elektronske (radio i TV) i online medije tokom cele godine.

Takođe dobijamo podatke direktno od najistaknutijih donatora i sakupljača sredstava. Za neke zemlje u 2022. godini, podatke smo prikupili direktno iz izvora za više od 70 posto slučajeva, kroz procese verifikacije, bez medijskog praćenja.

Zatim čistimo i revidiramo podatke, zavisno o transparentnosti direktnih izvora i u medijima.

Na kraju, te podatke vam pružamo na tri različita načina putem veb sajta Srbija daruje.

Možete pročitati naše godišnje izveštaje o stanju u oblasti filantropije.

Možete istražiti našu interaktivnu platformu za vizualizaciju podataka sa aktivnim podacima.

Možete čitati naše priče i blogove o filantropiji i prikupljanju sredstava (fandrejzingu).

Osim ukupno evidentiranih iznosa na godišnjem nivou koje smo do sada pratili iz skupa svih prikupljenih podataka, praćenje trendova u filantropiji iz godine u godinu zasnivalo se na medijski pokrivenim podacima. Međutim, navedeni razlozi su nas naveli da počnemo da koristimo isti prošireni skup podataka iz svih izvora da bismo predstavili kompletnu sliku filantropije iz 2022. godine u Srbiji.

Ova metodologija podrazumeva nekoliko ograničenja koja bismo želeli da istaknemo.

1.	Postoji neosporan raskorak između stvarnog stanja i registrovanih podataka. Sigurno je da registrovane vrednosti potcenjuju stvarni obim i intenzitet filantropskih aktivnosti.
2.	Pored činjenice da mediji o filantropiji ne izveštavaju sveobuhvatno, ni sam metod praćenja medija ne može biti sveobuhvatan, pa je ocena stanja u oblasti filantropije ograničena zbog nepotpunih podataka.
3.	Takođe je izvesno da se u medijskim izveštajima precenjuje prisustvo velikih donatora u odnosu na manje, kao i udeo novca u strukturi svih donacija (uključujući robu i usluge).
4.	Štaviše, i kada bi medijski izveštaji bili sveobuhvatni, ne postoji metodološki savršen način da se kontroliše pouzdanost podataka. Međutim, tu kontrolu delimično ostvarujemo kroz procese ukrštanja podataka i verifikacije u direktnoj komunikaciji sa donatorima i fandrejzerima.

Ipak, možemo sa sigurnošću tvrditi da registrovane vrednosti, iako nisu sveobuhvatne, daju pouzdane procene minimalnog nivoa davanja u Srbiji. Na primer, ako govorimo o broju dobrotvornih akcija, možemo sa sigurnošću tvrditi da je broj koji prikazujemo minimalni broj dobrotvornih akcija koje su se desile. Isto važi i za druge indikatore, kao što su donirani iznos, struktura donatora, primalaca, korisnika i dr.

Stoga ove podatke koristimo da ukažemo na minimalni nivo davanja za društveno dobro i da pratimo trendove davanja.

Pojmovnik

Filantropija	Davanje za društvenu dobrobit bez primanja nadoknade, odnosno dobrovoljno davanje novca, dobara, vremena ili usluga radi pomoći nekome ili unapređenja društva.
Donacija	Predmet donacije, odnosno novac, dobra, vreme i/ili usluge koje se dobrovoljno pružaju onima kojima je potrebno, bez nadoknade.
Slučaj donacije	Jedinstveni događaj (slučaj prikupljanja donacija), koji može se sastojati od jedne ili više donacija (na primer, kampanja u kojoj građani prikupljaju masovne donacije za lečenje nekoga). Iako su prikazane u celini, slučajevi donacija nisu iste veličine, pa je teško uporediti ih.
Donator	Donator je privatno ili pravno lice koje donira novac, vreme, usluge i/ili dobra. Da bi se pratili trendovi, donatori se dele na određene vrste.
Masovni pojedinac	Vrsta donatora: veliki broj građana koji zbog toga ne mogu biti identifikovani imenom.
Korporativni sektor	Vrsta donatora: kompanije (više od 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (manje od 50 zaposlenih).
Poznate ličnosti	Vrsta donatora: identifikovani građani.
Mešoviti donatori	Vrsta donatora: slučajevi u kojima jedan slučaj donacije obuhvata nekoliko vrsta donatora.
Primalac	Privatna i/ili pravna lica koja direktno primaju donacije od donatora. Vrste primalaca uključuju neprofitne organizacije, pojedince i porodice, javne institucije, lokalne i nacionalne vlasti. Kao primalci, pojedinci i porodice su uglavnom korisnici donacija, dok su ostale vrste primalaca često kanal za pružanje pomoći krajnjim korisnicima.
Krajnji korisnik	Ciljne grupe u korist kojih su donacije namenjene. Na primer, ako je određena škola primalac donacije, krajnji korisnici su učenici te škole.
Lokalne zajednice	Ciljne grupe koje imaju koristi od korišćenja usluga za koje je lokalna zajednica primila donaciju.
Željeni efekti	Vrsta efekta koji donacija želi postići. Donacije kratkoročnog efekta uključuju potrošni materijal, materijale i opremu, dok donacije dugoročnog efekta uključuju kapitalna ulaganja, opremu i stipendije.
Neprofitne organizacije	Neprofitna organizacija (NPO) je pravno lice ili neformalna grupa koja je organizovana i deluje u javnom ili društvenom interesu. Neprofitna organizacija je podložna ograničenju nenamenske raspodele: svi prihodi koji prevazilaze rashode moraju biti usmereni ka misiji organizacije, a ne privatnim licima. Postoje različite vrste neprofitnih organizacija na Zapadnom Balkanu, uključujući udruženja (nevladine organizacije ili organizacije civilnog društva koje mogu biti domaće, iz dijaspore ili predstavništva stranih udruženja), fondacije (privatne i korporativne) i neformalne grupe.

Search form

Metodologija