Globalna kampanja „16 dana aktivizma“ svake godine počinje Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembra i završava se Međunarodnim danom ljudskih prava 10. decembra.

Ovu međunarodnu kampanju protiv rodno zasnovanog nasilja godišnje obeležava 1.700 organizacija u više od 100 država sveta. Pokrenule su ga aktivistkinje na inauguracionom Institutu za globalno liderstvo žena 1991. godine i nastavlja da ga svake godine koordinira Centar za globalno liderstvo žena.

Širom sveta se osmišljavaju strategije, prevencije i zagovaranja u cilju eliminacije nasilja nad ženama i devojčicama, a ove godine se navršilo čak 30. godina globalne šesnaestodnevne kampanje.

Kampanja „16 dana aktivizma“ obuhvata važne međunarodne datume koji obeležavaju borbu žena protiv nasilja i za ostvarivanje ljudskih prava.

  • 25. novembar: Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
  • 1. decembar: Svetski dan borbe protiv AIDS-a
  • 3. decembar: Međunarodni dan osoba sa invaliditetima
  • 6. decembar: Godišnjica Montrealskog masakra - Međunarodni dan borbe protiv femicida
  • 10. decembar: Međunarodni dan ljudskih prava

Kako je proteklog petka, 10. decembra, obeležen Međunarodni dan ljudskih prava, kada se ujedno završila ovodišnja kampanja „16 dana aktivizma”, napravili smo presek feminističkih akcija u Srbiji koji su obeležili ovu godinu.

Aktivistkinje za prava žena pokrenule su brojne akcije, reakcije i inicijative oko aktulenih tema u zemlji, a ovim tekstom želimo da ukažemo na pozitivne primere rešavanja problema sa kojima se žene susreću, gde je posebno istaknuta velika borba za dostojanstven život žena i devojčica od strane feminističkih organizacija u Srbiji.

Marija Lukić osnovala fondaciju za zaštitu žena od seksualnog zlostavljanja

Marija Lukić iz Brusa osnovala je osmog marta fondaciju koja će se pre svega baviti zaštitom žena od seksualnog zlostavljanja. 

Ona je za Insajder rekla da je Fondacija „Marija Lukić“ simbolično osnovana na 8. mart - Međunarodni dan žena, trogodišnjicu od kad je bivšeg predsednika opštine Milutina Jeličića Jutku prijavila za seksualno zlostavljanje.

Sedište Fondacije će biti u Brusu, sa ciljem da se skrene pažnja na ugroženost prava žena posebno u unutrašnjosti. Pored nje, koja je osnivačica Fondacije, Upravni odbor će činiti advokati Milena Vasić i Ljubodrag Vuković i glumac Stojan Đorđević. 

Ciljevi su promovisanje, zaštita i unapređenje ravnopravnosti polova, ljudskih građanskih i manjinskih prava i demokratskih vrednosti u oblasti prevencije svih tipova nasilja naročito prevenciju seksualnog nasilja, promocija ženskih prava, prava deteta, rodne ravnopravnosti i antidiskriminacija, istakla je Lukić za Insajder.

Ona je dodala da će Fondacija pružati pravnu i psihološku pomoć ženama žrtvama nasilja i da će se baviti promocijom i zaštitom prava žena u svim oblastima u kojima su ona ugrožena.

U martu 2018. godine kruševačka policija podnela je krivičnu prijavu kojom je bilo obuhvaćeno sedam žena, a tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv Jeličića samo u slučaju bivše saradnice Marije Lukić, a zbog nedozvoljenih polnih radnji u novembru prošle godine osuđen je na tri meseca zatvora.

Zahtev ženskih organizacija RJT da hitno i odgovorno reaguje povodom slučaja Jagodina

Nevladina organizacija ASTRA, koja više od 20 godina radi na suzbijanju trgovine ljudima i svih ostalih vidova eksploatacije, pozvala je tužilaštvo i policiju da ispitaju navode da je predsednik Skupštine grada Jagodine, Dragan Marković Palma, podvodio maloletnice u hotelima u Jagodini, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj instituciji.

Grupa ženskih organizacija – članica Mreže Žene protiv nasilja i Antitrafiking mreže – na inicijativu ASTRE i Autonomnog ženskog centra, uputila je zahtev Republičkom javnom tužilaštvu i pozvala ga da hitno, odgovorno i u skladu sa svojim ovlašćenjima:

  • Ispita navode svedoka i u skladu sa tim kategoriše slučaj potencijalne organizovane trgovine ženama i devojčicama u Jagodini, i prosledi ga Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu.
  • Pozove žrtve i svedoke ovog krivičnog dela da se jave i pritom im garantuje punu zaštitu tokom i nakon sudskog postupka.
  • Redovno obaveštava javnost o toku istrage, naročito imajući u vidu društveni značaj i težinu celog slučaja, kao i činjenicu da su potencijalno optuženi nosioci vlasti.

Ovaj zahtevu nastao je kao reakcija na donošenje nove Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025, jer – kako se navodi u zahtevu – ignorisanje konteksta u kome je Strategija nastala i društveni trenutak u kome se promoviše, obesmišljava njen značaj i degradira upravo one čijoj zaštiti je Strategija namenjena, a to su žene žrtve nasilja.

Pun tekst zahteva zajedno sa spiskom organizacija potpisnica, kao i link za potpisivanje saglasnosti, možete naći OVDE.

Koristimo ovu priliku da pozovemo predstavnike medija, i sve one koji na bilo koji način utiču na kreiranje javnog diskursa vezanog za ovaj slučaj – političare/ke, predstavnike institucija i civilnog sektora, da zarad dobrobiti potencijalnih žrtava kominukaciju o slučaju Jagodina zajedno izmestimo iz konteksta uslovljavanja („zašto nije prijavila“, „zašto ne želi da svedoči“, „iz koje je stranke stigla prijava“) u kontekst podrške i pomoći (medicinske, psihosocijalne, pravne i svake druge). Potencijalnim žrtvama ovog krivičnog dela po zakonima RS pripadaju navedene vrste pomoći i podrške, čak i dok su potencijalne žrtve nasilja, eksploatacije i organizovanog kriminala, tj. pre potvrde statusa žrtve od strane nadležnih institucija, i čak iako one odluče da ostanu anonimne i ne učestvuju u istražnom i sudskom postupku, istaknuto je na sajtu organizacije Astra.

Autonomni ženski centar protiv kulture silovanja: I institucije mogu da učine da se žena oseti samom i bez podrške

Pripremno ročište pred suđenje vlasniku škole glume Miroslavu Aleksiću povodom optužbi za više silovanja i polnih uznemirivanja polaznica njegove škole prekinuto je i biće nastavljeno 15. novembra. ’’Nisam kriv’’, tako se izjasnio Aleksić u četvrtak pred sudom, a njegov branilac Zoran Jakovljević ispred Palate pravde medijima je poručio ’’pobeđujemo’’. Pred početak ročišta punomoćnici oštećenih tražili su izuzeće sudije Zorana Božovića jer je već učestvovao u ranijem postupku određivanja pritvora Aleksiću, međutim takav predlog je odbijen.

Da predstojeći sudski postupak neće biti lak ocenila je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) Vanja Macanović, pravnica u Autonomnom ženskom centru (AŽC).

Neće biti lako definitvno, veće Višeg suda je dobilo ovaj slučaj, što je novina i videćemo kako će se oni snaći u svim dokazima i kako će teći ovaj postupak. Ono što nam je potpuno jasno, jeste da neće biti lako. Miroslav Aleksić je neke stvari režirao i radio i sada dok je bio u pritvoru, on je očigledno u tome vrlo vešt i sada je pitanje šta će sve on iznositi u svojoj odbrani i sigurno je da će biti drvlje i kamenje po ovim devojkama. Ići će na to da ih maksimalno unizi kao osobe. To je inače slučaj, nažalost, da se žrtve silovanja i seksualnog nasilja tako prikazuju. Da su one to same tražile, da su promiskuitetne… sve najgore što o nekoj devojci možete da iznesete. Neće ovim devojkama biti lako da slušaju sve te stvari o sebi, ali ja se divim njihovoj hrabrosti da istraju, da se bore i nastave dalje’, kazala je ona.

Vanja Macanović (Foto: N1)

Ovakvi postupci za žrtve nisu laki i upravo zato je pripremno ročište bilo i biće i u nastavku zatvoreno za javnost, što i jeste praksa prema Zakoniku o krivičnom postupku. U slučajevima kada postoji posebna ranjivost žrtve ili slučaj utiče na samu intimu ličnosti praksa je da u sudskom postupku javnost bude isključena. To nije novina, samo se sada o tome javno mnogo češće govori, objasnila je Vanja Macanović, ukazavši i da je takva praksa važna.

Radi se o takvom delu gde neko treba da priča o svom najgorem seksulnom iskustvu. Razmišljajte o tome da samo ispričate prijateljici šta se desilo, pa bi vam bilo neprijatno, a zamislite da to treba da pričate u jednoj ogromnoj prostoriji, u sudnici, gde imate troje sudija, tužioca, branioca, imate i osumnjičenog, ako ne bude udaljen iz sudnice po nekom drugom osnovu. I sada kada biste još imali tu javnost i publiku da sve to sluša, stvarno ne ide i nije u redu, zbog samih žrtava. Dovoljno im je teško i sa ovim minimalnim brojem osoba da pričaju šta im se desilo, da ponavljaju svoj iskaz i da se iznova vraćaju u traumu, navela je ona.

I institucije mogu da učine da se žena oseti samom i bez podrške, što potvđuje Vanja Macanović aktivistkinja  Autonomnog ženskog centra. Pre slučaja Aleksić najšečće smo imali praksu da žena kada posle određenog vremena odluči da prijavi silovanje ne dobije ono čemu se nadala.

Vama insitucije kažu mi vama verujemo, ali to neće proći. I onda se na ženu svali novi osećaj krivice, zašto nisu prijavile na vreme, jer da jesu to bi bilo procesuirano, ali pošto nisu to ne može da bude procesuirano. E, sada na ovom slučaju ćemo videti da li nešto što nije prijavljeno odmah nego posle neke vremenske distance, može biti procesuirano, kazala je ona.

AŽC i UNDP u kampanji protiv vatrenog oružja i femicida

U periodu od juna 2017. godine do juna 2020. godine, u Srbiji su ubijene 84 žene, a svako peto ubistvo žena (femicid) izvršeno je vatrenim oružjem, pokazuje „Analiza slučajeva femicida vatrenim oružjem“, koju je, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sproveo Autonomni ženski centar.

Analiza, koju objavljujemo uoči nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja[1], oslanja se na medijske izveštaje, kao jedini javno dostupan izvor informacija koji donekle može da pruži uvid u karakteristike slučajeva femicida, kao i u faktore rizika koji ukazuju na mogućnost fatalnog ishoda nasilja prema ženama.

„Analiza slučajeva femicida vatrenim oružjem“ potvrđuje da zloupotreba vatrenog oružja za nasilje u porodici povećava rizik od njegovog tragičnog ishoda. Zbog ubojitosti vatrenog oružja postoji velika verovatnoća smrtnog ishoda i povreda sa trajnim posledicama, kao što su invaliditeti. Takođe, kako se nasilje prema ženama najčešće dešava u privatnom prostoru, žrtve imaju manje mogućnosti da izbegnu napad. Samo prisustvo vatrenog oružja u kući i strah da može biti zloupotrebljeno, žene sprečava da nasilje prijave institucijama, a svedoke nasilja da ženama pruže pomoć.

Opasnost zloupotrebe vatrenog oružja za nasilje u porodici prepoznaje i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji predviđa obavezu nadležnih službi – policije, tužilaštva i centara za socijalni rad da procene rizik od ponavljanja i eskalacije nasilja, a kao jedan od faktora navodi se i posedovanje oružja učinioca nasilja.

Imajući u vidu da se broj femicida ne smanjuje uprkos tome što je Srbija unapredila zakone i strategije usmerene na prevenciju nasilja i smanjenje i kontrolu zloupotrebe vatrenog oružja, kao i institucionalne prakse u suzbijanju nasilja u porodici, glavna preporuka analize je da je potrebno uspostaviti telo koje će pratiti slučajeve ubistava žena.

Ovo telo bi trebalo da prikuplja podatke o karakteristikama femicida i okolnostima koje su im prethodile, kao i tome da li su i koliko efikasno i adekvatno delovale institucije, da li su zakoni delotvorni, kako bi se razvijale mere i prakse koje će doprineti da se opasnost na vreme prepozna, i time spreči da do dođe do tragičnog ishoda nasilja prema ženama. Uspostavljanje ovog tela je preporuka i Specijalne izveštačice UN za nasilje prema ženama, a potreba za njegovim formiranjem istaknuta je i u nedavno usvojenoj Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine.

U analiziranom periodu mediji su izvestili o 52 slučaja nasilja u porodici uz upotrebu ili pretnju vatrenim oružjem: 19 femicida vatrenim oružjem, 19 pokušaja femicida i 14 slučajeva nasilja u porodici prema ženama uz pretnju vatrenim oružjem.

Skoro 95% analiziranih slučajeva femicida vatrenim oružjem izvršeno je u partnerskom odnosu. Većina ubijenih žena bila je starosti između 46 i 55 godina, a najčešći učinioci su muškarci od 46 do 55, kao i oni stariji od 65 godina.

Po pitanju vatrenog oružja, podaci medija pokazuju da je većina femicida izvršena pištoljem, a u skoro trećini slučajeva vatreno oružje je bilo u legalnom vlasništvu učinioca.

U četiri slučaja učinioci su imali pristup vatrenom oružju na osnovu posla kojim se bave, koji se tiču održavanja bezbednosti, kao što su poljočuvar, lovočuvar i policajac, a tu poziciju su zloupotrebili za vršenje nasilja.

Nasilnikovo proganjanje i praćenje žrtve (26% slučajeva), strah od nasilnika ili od ubistva prisutan kod žrtve (47% slučajeva), ljubomora nasilnika (63% slučajeva) i napuštanje nasilnika od strane žrtve (68% slučajeva) prepoznati su kao visokorizični faktori koji mogu dovesti do femicida, naročito ako učinilac ima pristup vatrenom oružju.

Skoro dve trećine evidentiranih femicida izvršeno je u privatnom prostoru, a svaki treći slučaj dogodio se u javnom prostoru, uz više svedoka u neposrednoj okolini. Dvostruko više femicida izvršeno je u gradskim nego u seoskim sredinama.

U nedostatku javno dostupnih institucionalnih podataka o broju femicida i okolnostima koje su im prethodile teško je zaključiti koliko je slučajeva nasilja prethodno bilo prijavljeno institucijama. Prema navodima medija, u svakom četvrtom slučaju femicida okruženje počinioca i žrtve moglo je imati saznanja da počinilac ima oružje jer se bavio poslom koji podrazumeva pristup oružju i nošenje oružja ili je oružje posedovao u vezi sa hobijem.

1] Vlada Republike Srbije proglasila je 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja 2017. godine, na  inicijativu mreže Žene protiv nasilja. Povod za pokretanje inicijative bili su zločini počinjeni 2015. godine, kada je  od 16. do 18. maja, 7 žena ubijeno je od strane supruga i članova porodice u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu.

FemPlatz – „NE znači NE“, izveštaj o pravima žena u Srbiji i zahvalnica za doprinos ljudskim pravima

Organizacija FemPlatz, posvećena rodnoj ravnopravnosti, osnaživanju žena i devojčica i poštovanju ljudskih prava, pozvala je javnost da potpiše peticiju NE znači NE kojom se zahteva da se obrazovanje i obuka u prepoznavanju, reagovanju i metodama zaštite od seksualnog nasilja uključi u obavezni deo nastavnog programa za decu u Republici Srbiji počevši od nivoa predškolskog obrazovanja ili osnovne škole.

U istom izdanju FemPlatz magazina, objavljen je autorski članak na temu osvetničke pornografije. Kako je istaknuto u tekstu Kristine Cvetinčanin Knežević, u drugoj polovini januara 2021, tema seksualnog nasilja bila je skoro na svim naslovnim stranicama novina kao i u skoro svim udarnim terminima televizijskih i radijskih emisija. Otkrivanje višestrukog silovatelja Miroslava Mike Aleksića rezultiralo je pokretanjem različitih građanskih inicijativa. Među njima se ističu NE znači NE, u okviru koje je skoro 10.000 ljudi potpisalo peticiju za uvođenje obrazovnih paketa Incest trauma centra u školske kurikulume i Nisi sama, nisi tražila, koju je podržalo oko 9.000 ljudi.

Ceo članak pročitajte na ovom linku.

FemPlatz je nedavno objavio novi izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2020. godinu. Reč je o pregledu položaja žena kroz oblasti diskriminacije, bezbednosti, obrazovanja, rada, zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja, zdravlja i zdravstvene zaštite, nasilja prema ženama, pristupa pravdi, porodičnih i imovinskih odnosa.

Takođe, na protestu „Za naša prava“ organizacije Građanske inicijative povodom Dana ljudskih prava, 10. decembra na Platou ispred Filozofskog fakulteta, FemPlatz je dobio zahvalnicu za doprinos i zalaganje za ljudska prava u Srbiji.

Udruženje „Mame su zakon“ se izborilo za bolji položaj žena

Vlada Republike Srbije je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Neke od izmena Zakona se odnose na minimalnu naknadu tokom porodiljskog odsustva sa posla i ukidanje odredbe koja je uslovljavala majke dece sa invaliditetom da biraju između naknade vezane za njihovu zaradu i naknade na koju dete ima pravo. Udruženje „Mame su zakon“ nastavlja svoju borbu za ostvarenje boljeg položaja žena u radu i društvu.

Ključne izmene koje su deo Predloga su sledeće:

  • Ukidanje odredbe koja je uslovljavala majke dece sa invaliditetom da biraju između naknade koja je u vezi sa njihovim zaradama i naknade na koju ima pravo njihovo dete;
  • Minimalna naknada tokom porodiljskog odsustva sa posla (do navršenih tri meseca od rođenja deteta);
  • Podizanje maksimalne isplate naknade sa tri na pet prosečnih zarada;
  • Prava poljoprivrednih siguranica će biti izjednačena sa pravima koje ostvaruju druge porodilje u Srbiji.

Očekuje se da ove izmene stupe na snagu 1. jula.

„Mame su zakon“ i „Putevi edukacije“ pozivaju na Otvoreni razgovor o nasilju nad devojčicama i ženama

U okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, „Mame su zakon“ i „Putevi edukacije“ organizuju otvoreni razgovor o muškom nasilju nad devojčicama i ženama, iz različitih perspektiva i iskustava o kojima se u javnosti nedovoljno govori.

Neposredni povod i temelj za razgovor je nedavno objavljeno istraživanje „Prepoznaj nasilje, reci ne“ koje potvrđuje zastrašujuće trendove i podatke, i otkriva da je među ispitanicama svaka peta devojčica uzrasta od 13 do 19 godina doživela seksualno nasilje a 74% devojčica žrtava nasilja se nikome nisu obratile.

Mali procenat onih koje su o nasilju progovorile obratilo se upravo porodici (11%) zbog čega su organizacije kreirale brošuru „Slušam, čujem, reagujem“ koja ima za cilj da podigne stepen poverenja između roditelja i devojčica.

Dodatna motivacija za ovaj otvoreni razgovor leži i u podatku da 90% ispitanica misli da o ovoj temi treba pričati u školama. Reagujući na taj gotovo jednoglasni stav ispitanica, organizacije će u narednom periodu instistirati kod Ministarstva prosvete, obrazovnih ustanova i drugih nadležnih institucija da se preduzmu konkretni koraci u tom pravcu. Takođe ćemo kroz svoje aktivnosti mobilisati javnost i medije u cilju skidanja tabua sa ove teme i pokretanja šireg društvenog dijaloga.

Posebna pažnja u razgovoru biće posvećena marginalizovanim i posebno stigmatizovanim grupama žena i devojčica, kao što su žrtve muškog nasilja, žene sa invaliditetom, žene i devojčice žrtve trgovine ljudima i njihova posebna iskustva i perspektive.

Cela ova godina obeležena je borbom protiv seksualnog nasilja i izlaskom žena u javnost sa svojim iskustvima, poput Danijele Štajnfeld, Milene Radulović, Ive Ilinčić, kao i slučaja Petnica, što je zadobilo podršku aktivističkih i neprofitnih organizacija. Nastajali su i neformalni kolektivi, poput Inicijative Verujem ti – feminističke inicijative protiv seksualnog nasilja koja podstiče žene da veruju sebi i jedna drugoj – kao i Ženske solidarnosti, feminističkog kolektiva čiji je cilj osnaživanje žena, devojaka i devojčica.

Ukoliko želiš da podržiš rad pomenutih organizacija iz Srbije i pomogneš im da nastave sa svojom velikom borbom za rodnu jednakost i prava žena i devojčica, to možeš uraditi na nekoliko načina: doniraj za udruženje „Mame su zakon“, podrži organizaciju Astra i žrtve trgovine ljudima u Srbiji, i saznaj kako možeš da podržiš rad udruženja građanki FemPlatz.