Blog

Doprinosi kulturi, istorijskom nasleđu i ekologiji u okolini Kraljeva u poslednje vreme su prilično zaživeli. Tačnije, reč je o mestu 20 kilometara južno od tog grada, gde se na steni u Ibarskoj klisuri nalazi srednjovekovni zamak Maglič. Ovo utvrđenje iz 13. veka, sa bogatom istorijom i nemerljivom vrednošću, godinama nije imalo omogućen pristup zainteresovanim posetiocima – skela kojom se pristupalo tvrđavi bila je bila napuštena, a priroda u podnožju stene zagađena i zaboravljena.

Grupa mladih i proaktivnih ljudi je odlučila da lepotu i značaj ove tvrđave učine dostpunom svima. Staru skelu su reparirali i time ponovo uspostavili pristup objektu i u blizini oformili kamp za volontere i posetioce. Na sebe su preuzeli čiscenje korita reke Ibar, kao i sàme tvrđave i njene okoline da bi je očuvali od zagađenja. Danas, za hiljade posetilaca nude obilaske, edukaciju, odmor i rekreaciju, uz besplatan prevoz čamcem do sàmog utvrđenja.

Razgovor sa njihovim osnivačem i predsednikom Milošem Sretenovićem usledio je nakon što je udruženje dobilo plavi bedž na platformi Neprofitne.rs, čime dokazuju svoju odgovornost prema zajednici i svima koji žele da podrže njihov rad i napore da sačuvaju ono što je vredno čuvanja.

U nastavku pročitaj kako grupa mladih koji ne čekaju da se promene sàme dogode, već ih sàmi stvaraju, doprinosi izgradnji kapaciteta, kulturi, volontiranju, planinarenju i drugim oblastima koje zajedno razvijaju i neguju.

U već brojnom nizu organizacija sa plavim bedžom na Neprofitne.rs, odnedavno se našao i Centar za ženske studije (CŽS). 

Tim organizacije koja se već tri decenije bavi istraživanjem, deljenjem i aktiviranjem feminističkog znanja je na svom profilu pružio uvid u aktivnosti i projekte koji unapređuju položaj žena, ženska prava, rodnu ravnopravnost i obrazovanje. Zbog potvrde najviše transparentnosti koje su dobile na Neprofitne.rs, popričali smo sa njima o postignućima i planovima da feminističko obrazovanje kroz različite formate — bilo da je  reč o predavačkom programu, podkastu, ili stripu — učine pristupačnijim što široj publici.

U razgovoru sa članicama tima Anom Krstić, Mirelom Šantić i Larom Končar saznaj više i o dugogodišnjem zalaganju Centra za ženske studije, kao i o njihovoj aktuelnoj crowdfunding kampanji na Donacije.rs.

Ukoliko do sada niste čuli za Žensko udruženje kolubarskog okruga (ŽUKO), naš razgovor sa njihovim timom će omogućiti da shvatite značaj ovakvog sastava, posebno za žene iz ruralnih i manjih sredina – one su samoorganizovane, kreativne i preduzetne, u šta ćemo posebno imati priliku da se uverimo u narednim danima.

Osim što trenutno vredno pripremaju svoju prvu crowdfunding kampanju na Donacije.rs, ŽUKO se može pohvaliti godinama rada i rezultata u svojoj zajednici, što je najpre obuhvata ekonomsko osnaživanje žena i rad na povećanju političkog i društvenog učešća žena na lokalnom nivou.

Njihov profil na Neprofitne.rs odnedavno prikazuje njihove aktivnosti, projekte, ciljeve i poneku članicu udruženja, a kako plavi bedž na toj platformi predstavlja pokazatelj odgovornosti transparentnih organizacija, pitali smo ih da nas upoznaju sa svojim uspesima i pogledom na neprofitni sektor u celini.

Osim toga, od članica njihovog tima Jelene Ružić, Marine Đurović i Katarine Ranković saznajte i kako se ova feministička organizacija već skoro 10 godina uporno bori za bolji položaj žena i njihovu samostalnost i šta je to što su do sada postigle.

Alternativni centar za devojke (ACZD) je organizacija koja od 2013. godine unapređuje i štiti ženska ljudska prava sa fokusom na prava mladih žena i devojčica. Osnovane su 2013. godine i deluju na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou, a svoje programe kreiraju kao odgovor na potrebe svojih ciljnih grupa: žena, mladih devojaka i devojčica koje osnažuju kroz obrazovanje i zalaganje za jednaka prava.

Prošle godine, ACZD je zadobio pažnju javnosti zbog svoje crowdfunding kampanje na Donacije.rs, „Podrži Super devojčice!” ─ inicijative koja je pomogla razvoju talenata 16 devojčica i obezbedila organizaciji priznanje BeFem-a za feminističku kampanju podrške devojčicama. Ovog leta su još jednom pokrenule kampanju sa istim ciljem, a ovde ih možeš podržati da nastave zajedničku borbu za obrazovanje i jednakost.

Rad ACZD-a možeš upoznati i na platformi Neprofitne.rs, gde su dobijanjem plavog bedža pokazale svoju odgovornost prema društvu. Zato smo razgovorali sa Jelenom Memet, feministkinjom, mirovnom aktivistkinjom i suosnivačicom ACZD-a i saznali detalje o njihovim aktivnostima, zajednici, izazovima i podstignućima na koje su najviše ponosne.

Neprofitna organizacija Liceulice već 12 godina je svojom praksom koja se oslanja na principe socijalnog preduzetništva sve više poznata javnosti, posebno na ulicama Beograda i Novog Sada.  

Razlog tome su prodavci njihovog istoimenog magazina, koje ćete prepoznati po plavim prslucima, šarmu i marljivom pristupu radu i prodaji sve zapaženijeg štampanog medija u Srbiji koji piše o mnogim društvenim pitanjima. 

Ova organizacija pruža podršku teško zapošljivim i marginalizovanim grupama, a posvećena je i sopstvenoj odgovornosti prema zajednici, pa su tako preuzeli svoj profil na Neprofitne.rs, pružili podatke o svom radu i finansijama i osvojili plavi bedž najviše transparentnosti.  

Zbog toga, ali i drugih važnih pitanja kojima se bave, popričali smo sa Elenom Artamonov koja radi na poziciji Communications Specialist & Crowdfunding u organizaciji Liceulice, koja otkriva kako dolaze do prodavaca svog magazina, na koje načine se finansiraju i šta za njih znači podrška zajednice.  

Srpski filantropski forum (SFF) ne predstavlja samo partnersku organizaciju Catalyst Balkans, već i vredni tim ljudi koji deli naše vrednosti i koji se svakodnevno fokusira na izgradnju tolerantnijeg okruženja.

Od svog osnivanja, koje neformalno datira od 2010, a zvanično od 2017. godine, ova krovna organizacija fondacija i donatora u Srbiji služi kao platforma za kompanije, organizacije i pojedince, lidere ulaganja u bolje društvo u Srbiji.

Srpski filantropski forum se odnedavno može pohvaliti bedžom najviše transparentnosti na platformi Neprofitne.rs, kao i uspešnom crowdfunding kampanjom na Donacije.rs. O tome, kao i o drugim važnim temama za neprofitni sektor, popričali smo sa Jelenom Bratić, koordinatorkom u Srpskom filantropskom forumu.

U nastavku saznajte kako Jelena opisuje stanje filantropije u Srbiji, kako je SFF sproveo uspešnu kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost” i na koji način donatori obraćaju pažnju na trasparentnost u radu neprofitnih organizacija.

Sasvim je moguće da ste tek nedavno čuli za „Somborske šnajderke” uoči Beogradske nedelje mode – ili se možda tek danas prvi put susrećete sa njihovom pričom. Bilo kako bilo, ovo udruženje se na sámom početku moglo predstaviti kao tim od pet žena, korisnica Sigurne kuće, koje su stekle samopouzdanje i počele da traže svoj identitet u socijalnom preduzetništvu.

Tako su nastale „Somborske šnajderke” – žensko socijalno preduzeće fokusirano na integrisanje žena i dece žrtava porodičnog nasilja nazad u društvo, koje direktno upošljava žrtve na izradi posteljina, suvenira, igračaka… Višak svojih prihoda ulažu u podršku ženama, neposredno nakon izlaska iz servisa sigurnih kuća.

Pored svojih aktivnosti, „Somborske šnajderke“ su u ovoj godini organizovale i svoju prvu modnu reviju, a prikupljena sredstva su usmerile na obuku za rad 10 žena širom Srbije. U tome im je pomogla kampanja na platformi Donacije.rs koja je obezbedila neophodnu podršku.

Tim vrednih žena je takođe dokazao da svoje poslovanje vrši odgovorno, što je potvrđeno na Neprofitne.rs. U novom intervjuu, koji je usledio nakon osvojenog plavog bedža potpune transparentnosti, pružile su nam uvid u njihove aktivnosti, ciljeve i programe. Više o tome saznajte od Tamare Savović, jedne od osnivačica „Somborskih šnajderki“.

Poznata srpska strelkinja Zorana Arunović i njena sestra Jelena osnovale su sportsko udruženje „Olimpik 011” 2016. godine u Beogradu. Ovaj klub je posvećen unapređenju streljačkog sporta, a fokusirane su na kreiranje uslova za razvoj baze i unapređenje rezultata reprezentativaca.  

Neki od ciljeva udruženja, između ostalog, jesu opšte dobro i društvena korist, a kako ističu, posvećeni su preciznosti i tačnosti – kako u sportu, tako i u životu.    

Veliki broj osvojenih medalja na najvećim svetskim takmičenjima potvrđuje talenat članova i članica kluba, a spremnost da odgovorno sprovode svoje aktivnosti u zajednici potvrdili su i na Neprofitne.rs. 

Kako to obično bude, nakon osvojenog plavog bedža najviše transparentnosti na toj platformi, usledio je i intervju sa predstavnicom „SK Olimpika 011“ Zoranom Arunović, za koju ste verovatno već čuli. Zorana je nedavno postigla ogroman uspeh na Svetskom kupu u streljaštvu u Rio de Žaneiru, osvojivši zlatnu medalju za svoju zemlju.  

Uprkos obavezama, ova svetska i višestruka evropska prvakinja je uspela da odvoji vreme za nas i oceni položaj žena u sportu, značaj odgovornosti sportskih udruženja, a ispričala nam je i kako ju je Nađa Higl inspirisala da se ustremi ka velikim ciljevima i već sledeće godine „pogodi tačno u metu”. 

Neprofitna organizacija Građanske inicijative je nastala 1996. godine, kada je grupa istaknutih aktivista prepoznala potrebu da se stvori društvena, građanska baza koja podržava demokratske promene putem podučavanja građana o njihovim pravima, demokratiji i građanskom društvu.

Danas, Građanske inicijative se rukovode pravednošću, odgovornošću i aktivizmom u svom radu, a svoje aktivnosti sprovode kroz dva programa: program jačanja kapaciteta civilnog društva i program javnih politika.

Ova organizacija sa sedištem u Beogradu nedavno je osvojila plavi bedž koji potvrđuje njihovu potpunu transparentnost na Neprofitne.rs, zbog čega smo pričali sa Dragoslavom Barzut, menadžerkom programa za javne politike Građanskih inicijativa. U novom intervjuu, Dragoslava nam je rekla nešto više na temu transparentnosti u neprofitnom sektoru, njihovom povezanošću sa zajednicom i benefitima koje donosi platforma Neprofitne.rs.

U četvrtak 27. januara, na događaju Kako da NPO pokažu transparentnost i zadobiju poverenje, govorili smo o tri alata koja olakšavaju da efikasnije pokazujemo odgovornost prema zajednici. Informacije o važnosti transparentnog rada smo predstavili kroz dostupne resurse uz koje organizacije mogu da zadobiju veće poverenje i da proaktivno ostvaruju svoj uticaj u društvu.