Kroz novi intervju o transparentnosti ulazimo i u svet mašte, akrobacija i neustrašivosti – odnosno, u svet Kreativnog pogona. Ova neobična organizacija iz Novog Sada već 13 godina radi na implementaciji cirkusa kao edukativne, kulturne, socijalne i društveno angažovane forme. Sa fokusom na ruralne sredine, Kreativni pogon uspeva da aktivira zajednice, oživi nasleđe i istakne vrednosti zajedničkog delovanja.

Ovo udruženje građana promoviše dobrobiti savremenog cirkusa, obrazovanja i kulture, a svojim radom su se pozicionirali kao istaknuti akteri u oblasti socijalno angažovanog umetničkog cirkusa. Ta slobodna forma umetnosti obuhvata razne elemente, poput balansa, vazdušnih akrobacija i žongliranja. Kreativni pogon se takođe bavi razvojem kulture u ruralnim sredinama, osmišljavanjem savremenih cirkuskih predstava za decu i odrasle, kao i aktivizmom zajednice.

Jedna od njihovih ključnih vrednosti je transparentnost, a svojim radom teže da stvore otvoreno i inkluzivno okruženje gde svako može videti i razumeti svrhu i rezultate njihovih napora. Stoga, u intervjuu sa Kreativnim pogonom, istražujemo njihovu inspiraciju, izazove sa kojima se suočavaju i viziju koja ih pokreće napred.

Pre nastavka čitanja teksta, možete upoznati njihov rad i kroz profil Kreativnog pogona na Neprofitne.rs. Dobijanje plavog bedža na toj platformi bio je i povod da razgovaramo sa Ivanom Grković, projektnom menadžerkom, Jasminom Vladisavljev, administrativnom i projektnom menadžerkom, i Draganom Jajićem, cirkuskim pedagogom i predsednikom Kreativnog pogona, koji u nastavku objašnjavaju kako njihova strast za promenom zajednice kroz umetnost prevazilazi granice tradicionalnih pozornica.

Kako biste opisali čime se bavi Kreativni pogon nekome ko se prvi put susreće sa vašim radom?

Ivana: Kreativni pogon je udruženje koje se više od decenije bavi afirmacijom i popularizacijom cirkuske umetnosti u Srbiji. Koristeći cirkus kao „alat“, animiramo zajednicu da se pokrene i zajednički ostvarujemo promene u društvu. Kroz razne programe i projekte koje organizujemo, trudimo se da razvijamo kulturu u ruralnim područjima, doprinesemo poboljšanju položaja marginalizovanih grupa, zalažemo se za razvoj neformalnog obrazovanja... i to pomoću metoda socijalnog i društvenog cirkusa.

Na koje načine doprinosite kulturi, obrazovanju i inkluziji u Srbiji?

Ivana: Konstantan rad na promociji i popularizaciji cirkusa kao umetničke forme, putem realizovanja raznih programa (radionice, performansi, tribine...) i projekata, doprinosimo razvoju domaće kulturne scene koja će moći da parira svetskoj kulturnoj sceni.

U dosadašnjem radu uspostavili smo odličnu saradnju sa obrazovnim institucijama (pre svega sa OŠ iz Novog Sada) koje su prepoznale koncept naše škole cirkusa, koji se zasniva na „modelu saradnje“ nasuprot „takmičarskog modela“, kao izuzetno važan i značajan za psihofizički razvoj dece, ali i razvoj društva uopšte.

Koristeći metode socijalnog cirkusa prenosimo poruku da „u cirkusu ima mesta za sve“ i na taj način zadobijamo poverenje dece i mladih pripadnika marginalizovanih grupa, dece sa posebnim potrebama... koje uključujemo u naše aktivnosti.

Koliko je poverenje vaših korisnika, zajednice i javnosti važno za vas?

Ivana: Osnovni cilj našeg udruženja je sticanje poverenja i saradnja sa zajednicom, bez koje ne bi bilo moguće ni ostvarenje društvenih promena kojima težimo. Jako nam je važno i da zadobijemo poverenje javnosti i da naš rad bude prepoznat kao društveno značajan, kako bi naše akcije imale efekat na širu javnost i možda inspirisale druga udruženja i pojedince da uzmu učešće u menjanju društva nabolje.

Na koje načine održavate poverenje i koliko je transparentnost važan deo toga?

Ivana: Način na koji pristupamo zajednici i transparentnost našeg rada je upravo ključ za održavanje poverenja.

Da li možete da navedete neke od prednosti koje transparentan rad donosi vašem udruženju?

Jasmina: Transparentan rad donosi benefite pre svega samim članovima udruženja, ako polazimo od sebe - time produbljujemo poverenje među sobom, a isto tako se prenosi i na šire okruženje. Transparentnost nam donosi spokoj i veru da su to prave vrednosti u koje veruju donatori i nosioci grantova, a oni su veoma značajni za naš budući rad i opstanak.

Kako bi vaš kolektiv objasnio zbog čega su se pridružili misiji Kreativnog pogona?

Dragan: Iskren pristup, ljubav i volja prema onome u šta verujemo je ključ uspeha. Razvoj kulture u ruralnim sredinama je od opšteg značaja i svi imaju određenu emociju kada je u pitanju mala sredina, selo iz kojeg potiču sami, njihovi roditelji, bake, deke ili jednostavno slika sela koja budi osećaj mira i spokoja.

Pored toga, prenosimo poruku da je moguće i da od nas zavisi da li ćemo da preuzmemo inicijativu ili  da se stalno žalimo kako ništa ne može da se promeni i da pustimo da drugi donose odluku umesto    nas.

Jedan od ciljeva vašeg udruženja je i aktivizam: kako aktivirate svoju zajednicu?

Dragan: Nemoguće sa nama postaje moguće i to dokazujemo našim radom koji prenosimo na našu zajednicu. Cirkuske veštine su obavijene velom tajne, a mi je demistifikujemo i neko ko je mislio da nikada neće moći da hoda po žici već posle 10 pokušaja oseti da je mnogo bolji jer koristi svoje potencijale. Tom ilustracijom postignuća dokazujemo da je promena u našim rukama, taj osećaj pravi promenu u perspektivi naših korisnika.

Recite nam nešto više o Školi cirkusa. Koju vrednost taj projekat nosi?

Dragan: Škola cirkusa je kao ognjište na kom se kuvaju specijaliteti kojim hranimo našu zajednicu. Zajednica je zbog tog ukusa spremna da doprinese novim receptima. Oni hvale našu hranu, raznose je, čuvaju    vatru, dok mi stvaramo nove vatre na nekom drugom mestu.

Smatramo da svako selo svaki grad i varošica treba da ima po jednu malu cirkusku kuhinju na kojoj će kuvati i čuvati stare i smišljati nove recepte.

Škola cirkusa je mesto zaigranog detinjstva. Hajde da se igramo, da naučimo nešto novo, da balansiramo, žongliramo, vrtimo, padamo, podržavamo se, sarađujemo. Po volji, učestvujemo u predstavi, glumimo, smišljamo priče, pružamo logistiku, radimo na svetlu, zvuku, razgovaramo i razvijamo kritičko mišljenje.

Zašto je iz vašeg ugla važno razvijati kulturu u ruralnim sredinama?

Jasmina: Neophodno je je razvijati kuturu u ruralnim sredinama iz više razloga: jer je u ruralnim sredinama  ima veoma malo, jer time bogatimo sadržaje, jer se time stanovništvo uključuje u kreiranju kulturnih sadržaja. Takođe, stanovništvo koje planira da ode iz te sredine će imati motiv više da  u njoj ostane, jer se deci u tim mestima pruža mogućnost da nauče, vide i učestvuju u kulturnim i novim sadržajima kojih u gradovima ima na pretek.

Kultura okuplja stanovništvo svih uzrasta, jača se zajednica, zato što može da bude okidač za razvoj turizma, preduzetništva, inkubator za razvoj drugih ideja koje se tiču zajednice.

Da li možete da istaknete neke od vaših najznačajnijih projekata koji su zaživeli do sada?

Jasmina: Ponosni smo na projekte koje smo radili u malim sredinama. Donosili smo savremeni cirkus u male sredine i sa zajednicom obnavljali dečje igralište – projekat Savremeni cirkus mogu i ja (Čerević). Osnovali smo nezavisnu kulturnu stanicu u Novom Kneževcu, koja radi i oživljava umrtvljenu kulturnu scenu kroz projekat Tvoje mesto u Srbiji.

Značajan projekat je ukazivanje na potencijal stare, napuštene ranžirne stanice u Novom Sadu, gde smo u saradnji sa železnicom Srbije uspeli da uspostavimo dobru saradnju, a oni nam omogućili da nizom programa ukažemo na potencijal javnih napuštenih prostora u svrhu kulture (Progres na ranžirnoj stanici).

Jedan on naših najvećih projekata smatramo da je Škola savremenog cirkusa gde je nemoguće moguće. Kroz projekat Cirkoneo, 700 dece iz osnovnih škola u Novom Sadu je probalo da hoda po žici i oprobalo se u cirkuskim disciplinama zajedno sa svojim učiteljima i nastavnicima. Uravnoteži se cirkusom do balansa: Projekat u kome su se deca OŠ „Duško Radović” sa periferije Novog Sada učila različitosti kroz radionice savremenog cirkusa i prikazani performans (Gradimo poverenje).

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću udruženja u Srbiji?

Jasmina: Najveći izazovi su neizvesnost. Neizvesnost kada su izvori finansiranja u pitanju, rokova koje daju uprave kada su konkursi u pitanju. Neizvesnost kada je prostor za rad u pitanju. Nedovoljna saradnja između javnog i civilnog sektora je otežavajuća okolnost za nas. Nerazumevanje okoline za bavljenje NGO sektorom, a uvrežena su mišljenja da se udruženja finansiraju iz sumnjivih izvora.

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Jasmina: Platforma Neprofitne.rs pomaže da se da se proveri da li realno udruženje postoji i radi, pomaže da  se stane na put fantomskim udruženjima i projektima koji postoje da bi se ispoštovala forma, a ne i cilj.

Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?

Jasmina: Potrebno je da se odobreni projekti nadgledaju, vrši monitoring, vrednuju uspesi i dobri projekti kontinuirano podržavaju. Da se radi na prepoznavanju udruženja koja imaju potencijal i budućnost i napraviti se baza takvih udruženja koja su proverena na više nivoa.