Doprinosi kulturi, istorijskom nasleđu i ekologiji u okolini Kraljeva u poslednje vreme su prilično zaživeli. Tačnije, reč je o mestu 20 kilometara južno od tog grada, gde se na steni u Ibarskoj klisuri nalazi srednjovekovni zamak Maglič. Ovo utvrđenje iz 13. veka, sa bogatom istorijom i nemerljivom vrednošću, godinama nije imalo omogućen pristup zainteresovanim posetiocima – skela kojom se pristupalo tvrđavi bila je bila napuštena, a priroda u podnožju stene zagađena i zaboravljena.

Grupa mladih i proaktivnih ljudi je odlučila da lepotu i značaj ove tvrđave učine dostpunom svima. Staru skelu su reparirali i time ponovo uspostavili pristup objektu i u blizini oformili kamp za volontere i posetioce. Na sebe su preuzeli čiscenje korita reke Ibar, kao i sàme tvrđave i njene okoline da bi je očuvali od zagađenja. Danas, za hiljade posetilaca nude obilaske, edukaciju, odmor i rekreaciju, uz besplatan prevoz čamcem do sàmog utvrđenja.

Razgovor sa njihovim osnivačem i predsednikom Milošem Sretenovićem usledio je nakon što je udruženje dobilo plavi bedž na platformi Neprofitne.rs, čime dokazuju svoju odgovornost prema zajednici i svima koji žele da podrže njihov rad i napore da sačuvaju ono što je vredno čuvanja.

U nastavku pročitaj kako grupa mladih koji ne čekaju da se promene sàme dogode, već ih sàmi stvaraju, doprinosi izgradnji kapaciteta, kulturi, volontiranju, planinarenju i drugim oblastima koje zajedno razvijaju i neguju.

Tvrđava Maglič
Kako biste opisali čime se bavi udruženje „Maglič Grad“?

Miloš: Udruženje „Maglič Grad” radi na oživljavanju i razvitku tvrđave Maglič i njene okoline uz pomoć lokalne zajednice i internacionalnog volonterskog kampa. Naime, usled nedostatka mosta i nemogućnosti bilo kakvog pristupa ovom objektu od izuzetnog značaja, naše udruženje je odlučilo da to promeni omogućivši besplatan prevoz posetilaca preko reke Ibar po ustaljenoj satnici tokom cele godine.

Pored toga, osposobljen je i svojevrsni turistički info-centar gde se posetioci mogu bolje upoznati sa istorijatom i zanimljivostima vezanim za tvrđavu uz interaktivna predavanja i našu mini-bibilioteku u budućem kulturnom centru.

Vođeni idejom samoodrživog razvoja, pristupili smo restauraciji kamenog objekta starim tehnikama i materijalima dostupnim u prirodnom okruženju kako bismo stvorili jedinstveno mesto za edukaciju, odmor i rekreaciju građana u podnožju tvrđave. Takođe, preuzeli smo na sebe čišćenje korita Ibra, tvrđave i njene okoline od smeća kako bi očuvali ovaj predivni ambijent od zagađenja.

Kako ste postali svesni da je udruženje potrebno vašem kraju?

Miloš: Imajući u vidu prirodne lepote i istorijski značaj ovog mesta, smatrali smo da je kao takvo, nepravedno zanemareno na mapi Srbije. Pogotovo od leta 2020. godine kada je viseći most na Ibru odnela nabujala voda, te više nikakva vrsta prilaza ne postoji. Pored toga, postoji alarmantan problem sa smećem u koritu Ibra na šta naše udruženje želi direktno da ukaže i vremenom utiče na iskorenjivanje istog.

Na koje načine doprinosite kulturi i očuvanju lokalne zajednice?

Miloš: Ovo se može sagledati kroz nekoliko primera u minuloj godini.

Tokom procesa izgradnje kulturnog centra podno tvrđave, naše udruženje je meštanima nudilo besplatne kurseve raspoznavanja gljiva i lekovitog bilja u široj okolini, sa idejom da edukacijom pospešimo razvitak svesti o dostupnosti životnih namirnica u našem neposrednom okruženju.

Takođe, naše udruženje je oživelo običaj mobe, gde smo sa našom internacionalnom volonterskom zajednicom pomagali okolnim domaćinstvima u obavljanju sezonskih poslova poput košenja trave, cepanja drva i prikupljanja šljiva.

Pored toga, udruženje „Maglič Grad” omogućava lokalnim zajednicama prostor da plasiraju svoje domaće proizvode i time jača ekonomiju ovih domaćinstava.

Ove godine, otvaranjem prostora za izložbe, lokalne umetnike, muzičke izvođače i predavače uz prateće vikend-radionice i bioskop na otvorenom, želimo da omogućimo dalji kulturni razvoj lokalne zajednice uz jačanje svesti o očuvanju životne sredine.

Predstavite nam ideju razvitka tvrđave Maglič i zašto je to značajno za vašu okolinu?

Miloš: Samoinicijativnim razvitkom ovog jedinstvenog lokaliteta u Srbiji i dolaskom sve većeg broja posetilaca, direktno se jača lokalna zajednica i ujedno stvara prostor putem kog se direktno može uticati na odnos ljudi prema prirodi.

Mi kao udruženje promovišemo etos održivog razvoja tokom izgradnje kulturnog centra. Koristeći rečno drvo i kamen za izradu nameštaja i dekoracije, uzgajajući povrće u našoj organskoj bašti, mi održavamo naš odnos sa zemljom u simbiozi. Imajući budućnost na umu, želimo da kroz sopstveni primer i edukaciju budemo aktivan odgovor na klimatske promene i njihove posledice koje svi osećamo.

Naš međunarodni volonterski centar pruža priliku da se širok spektar posetilaca uz zabavan sadržaj upozna sa održivim načinima života prilikom posete tvrđavi i sa sobom ponese praktične primere.

Da li možete da nam ukratko predstavite istorijski značaj tvrđave?

Miloš: Kada govorimo o tvrđavi Maglič, treba znati da je tvrđava podignuta na pređašnjem vizantijskom zdanju, na ulazu u ekonomski centar tadašnje Srbije koji predstavlja dolina Ibra i okolne planine sa izdašnim rudnim oknima. Takođe, služila je kao pribežište za manastir Žiču u slučaju novih napada Tatara i Bugara, a u vreme Turaka ostala kontrolni punkt za transfer robe između mora i unutrašnjosti.

Kako dolazite do volontera? Šta je ono što ih motiviše da se pridruže vašoj misiji?

Miloš: Volontere uglavnom dobijamo preko web-platformi poput workaway.info i worldpackers.com ali i putem socijalnih mreza. Strance najviše privlači tvrđava i ekološka strana projekta, dok naše ljude uglavnom privlači ambijent i prisustvo stranih volontera.

Recite nam nešto o volonterskom kampu — kako je organizovan i koje su njihove glavne aktivnosti?

Miloš: Naš volonterski centar je otvorenog tipa i svako se moze prijaviti ukoliko želi da doprinese.

Svi volonteri rade sa nama pet sati dnevno, pet dana u nedelji, sa ponuđene dve smene po izboru (jutarnja 8 - 13č i popodnevna od 15 - 20č).

Mi zauzvrat nudimo prenoćište i tri obroka dnevno, život u internacionalnoj zajednici, druženje i besplatne kurseve u sjajnom ambijentu pod tvrđavom. Aktivnosti uglavnom zavise od prioriteta na terenu, sem kada se radi o vožnji skele i pripremi hrane koje spadaju u svakodnevna zaduženja.

Koje aktivnosti su na raspolaganju posetiocima tvrđave Maglič?

Miloš: Tokom prethodne godine, kada smo mahom bili u izgradnji, pored neizostavnog iskustva vožnje skelom preko Ibra, posetioci su imali priliku da učestvuju u interaktivnom predavanju u kulturnom centru ili budu deo vođene besplatne ture (vikendom u 12, 14 i 16č) do tvrđave u realizaciji jednog od naših članova.

Sem toga, ovo predivno mesto skriva pravi prirodni dragulj, reku Maglasnicu sa vodopadima i kristalno čistom vodom u prirodnim bazenima za vruće letnje dane.

Na koja postignuća ste najponosniji i zašto?

Miloš: Pre svega smo ponosni na broj ljudi koji smo prevezli preko Ibra, omogućivši tako pristup ovom spomeniku od izuzetnog značaja. Na početku smo imali mali limeni čamac i njime smo prevozili svakog dana skupljajući donacije za reparaciju velike stare limene skele koja je danas u funkciji. Broj ljudi koji je posetio tvrđavu u prethodnih sedam meseci se meri u hiljadama.

Pored toga, ponosni smo na organizaciju posla i održavanje volonterskog kampa u kontinuiranom radu od prvog dana.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću udruženja u Srbiji?

Miloš: Mislim da postoji određena doza stigme i sumnjičavosti koja prati svako udruženje u Srbiji pa tako i nas, koliko god namera bila dobra. Izazov može da predstavlja pravni aspekt udruženja, troškovi koji prate, kao i manjak subvencija za ovakvu vrstu organizovanog rada.

Na koje načine pokazujete transparentnost u radu i koliko je to za vas važno?

Miloš: Naše udruženje od početka funkcioniše po principu donacija i uvek skupljamo za nešto novo što će dodatno unaprediti rad organizacije. Do sada smo putem društvenih mreža objavljivali količine prikupljenog novca na terenu i donatore kada ih je bilo.

Donedavno smo funkcionisali kao neformalna grupa i prikupljali donacije u novcu. Svu podršku koju smo dobijali smo objavljivali na društvenim mrežama, jer nam je važno da naša zajednica uvek zna za svaki dinar kako troši. Tokom svog rada, prikupili smo 189.000 RSD. Kasnije smo rešili da se osnujemo kao udruženje, te smo se registrovali u avgustu 2022. godine da bismo podlegli svim zakonima Republike Srbije.

Ipak, tek smo na početku i još uvek planiramo svoje fandrejzing akcije, što možete očekivati uskoro i na platformi Donacije.rs.

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Miloš: Svakako jedan sjajan filter u današnjem moru organizacija, čast nam je biti ovde.

Ukoliko vaša organizacija želi da osvoji plavi bedž najviše transparentnosti na platformi Neprofitne.rs, to možete uraditi ovde kroz tri jednostavna koraka. Ukoliko želite da pretražite transparentne organizacije u Srbiji i podržite njihov rad, to možete uraditi ovde.