Plavi bedž koji je dobilo udruženje „Zajednička akcija bloka 70 i 70a" na Neprofitne.rs jedna je od potvrda da odgovorno i savesno sprovode aktivnosti u cilju jačanja svoje novobeogradske zajednice.

Najveća potvrda o njihovom angažmanu i delotvornosti ipak je u poverenju koje uživaju kod svojih sugrađana i komšija: glasnom borbom protiv urbanističkih planova koji ne služe stanovnicima, aktivizmom za očuvanje zelenila, ili lokalnim trkama kojima promovišu vrednosti sporta i zdravog života.

Ova potpuno transparentna organizacija je objavila podatke o svom radu, tako da više o njima možemo da saznamo na njihovom profilu na Neprofitne.rs i podržimo zalaganja kojima već godinama uspešno mobilišu svoj kraj.

S druge strane, da bismo detaljnije predstavili ovo udruženje, razgovarali smo sa njihovim članom Vladimirom Markovićem, koji nam otkriva kako tačno doprinose očuvanju lokalne zajednice, kojim aktivnostima su se bavili u poslednje vreme i kako im platforma Neprofitne.rs služi u radu i vođenju projekata.

Kako biste opisali čime se bavi udruženje „Zajednička akcija bloka 70 i 70a”?

Vladimir: „Zajednička akcija" se bavi poboljšanjem uslova života u „kraju” i do sada smo to uspevali baveći se urbanizmom i ekologijom, ali smo imali i projekte iz oblasti umetnosti i sporta. Svi projekti koje sprovodimo su nekako povezani sa urbanizmom i ekologijom čime se vraćamo na naš osnovni lokalni značaj koji nam daje legitimitet.

Kako ste postali svesni da je vaše udruženje potrebno vašem kraju?

Vladimir: Lokalna udruženja se često osnivaju na osnovu neke krizne situacije, što je u našem slučaju bila pretnja seče najvećeg drvoreda lipa radi izgradnje parkinga za korisnike budućeg pešačkog mosta. Tada smo shvatili koliko je urbanizam ovoga grada instruisan i sklon štetnim planovima i da je potrebna organizacija koja bi artikulisala stav stanovnika.

Na koje načine doprinosite očuvanju vaše lokalne zajednice?

Vladimir: Imamo privilegiju da živimo u Savskim blokovima koji su jedan od poslednjih bastiona uspešnog urbanizma SFRJ. Takvi kvaliteti našeg okruženja se lako prepoznaju od strane žitelja ali i posetilaca, i na nama je da svojim programima pokažemo da „čovek nije ostrvo” i da kraj u kojem živimo činimo svi mi.

Zato smo i naziv i koncept „ZA" postavili na zajedništvu kao novoj paradigmi življenja u modernom gradu. „Komšije“ i „sugrađani“ su se svakako zadržali kao termini ali odnose između svih nas vidimo kao zajedništvo u pitanjima kvaliteta života, urbanizma, ekologije... To su ujedno i teme oko kojih se najpre dostiže zajednički stav a potom i zajedničko delovanje. Na takvim pitanjima se lako brišu političke, ideološke, ekonomske i starosne razlike među stanovnicima.

Predstavite nam ideju zelenih koridora i zašto je značajna za vašu zajednicu?

Vladimir: Zeleni  koridori su ekološka saobraćajna konekcija sa ostatkom Beograda. Savski kej je urbanistička celina obaloutvrde koja je prekidom u zonama Toplane i Zimovnika i fizički odvojena od Savskog i Dunavskog keja. Smatramo da je povezivanje Savskog keja sa ostatkom obaloutvrda na moderan način imperativ razvoja grada na rekama.

Ujedno vidimo i saobraćajne pravce za neku novu urbanu mobilnost koja ne podrazumeva upotrebu benzina i zagađenje.

Recite nam nešto o vašoj peticiji protiv izgradnje pešačko-biciklističkog mosta u Ulici Omladinskih brigada. Protiv čega se borite i koje rezultate ste postigli?

Vladimir: Peticija je monetizovala bunt građana protiv bahatosti gradskih urbanista. Pored konkretnog lošeg projekta, borimo se i protiv toga da se poreski novac građana troši bez saglasnosti sa građanima a pogotovo bez ankete među istim tim građanima.

Prepoznavanje potreba od strane urbanista se više ne sme tumačiti kroz statistike, već se moraju priznati i građani kao učesnici u procesu planiranja. Participacija je naše ultimativno rešenje i puno smo radili na njenoj implementaciji, ali kada su gradske institucije u pitanju ne nailazimo na dovoljno sluha za naše viđenje.

Kako ste povezani sa svojom zajednicom podržavalaca?

Vladimir: Pre svega ličnim kontaktima a potom i društvenim mrežama. Urbanizam koji nam je zajednički interes nam zadaje i taj paradoks da je svakom od nas za komunikaciju sa komšijom iz susednog ulaza od kojeg nas deli možda samo jedan zid neophodna društvena mreža i digitalni prostor za komunikaciju.

Svakako da smo međusobno povezani i preko školskih odbora, neformalnih grupa roditelja u školi, vrtiću, na igralištu ali je digitalni prostor društvenih mreža neophodan kako bi sva ta neformalna poznanstva delila stavove međusobno. To su mesta gde se međusobno informišemo na najširem nivou ali i gde odvijaju šire demokratske diskusije.

Na koja postignuća ste najponosniji i zašto?

Vladimir: Svakako na naše projekte i na dobar glas u lokalnoj zajednici koji smo izgradili. Mnogo je pomoglo to što smo kategorički odbijali saradnju po političkoj liniji bilo koje vrste.

Jako smo mnogo energije uložili u participaciju kao princip rada sa gradskim službama ali i sa drugim udruženjima i NVO. Ponajmanje je participacije bilo sa strankama na vlasti ali i sa opozicionim strankama jer njih ne vidimo kao operativne činioce napretka i razrešenja bilo kog pitanja koja se tiču naših sugrađana.

Intenzivno smo sarađivali sa Zelenilom Beograd i Gradskom čistoćom u svojim ekološkim akcijama, sa Urbanističkim zavodom povodom naših projekata urbane mobilnosti, sa gotovo svim novobeogradskim UG po pitanju umrežavanja i podrške, sa korporativnim donatorima naših projekata, sa građanima donatorima, sa ekološkim organizacijama, sa Ministarstvom prostora, itd.

Za vaše aktivnosti je potreban veliki broj volontera, medijska vidljivost... Koliki je izazov doći do podrške i kako to ostvarujete?

Vladimir: Brižljivo gajimo odnose i s volonterima i s medijima. Transparentnost je i ovde ključ saradnje jer se na taj način prepoznaje ispravnost naših ciljeva i naše borbe.

Pomoću crowdfunding kampanje na Donacije.rs ste realizovali trku na šetalištu „Lazaro Kardenasa”. Kako ste zadovoljni ishodom manifestacije i koje prednosti je to donelo za vas i okolinu?

Vladimir: Izuzetno smo zadovoljni. Plan je premašen, događaj je i pored svoje kompleksnosti odlično organizovan a utisci učesnika i publike su premašili sva naša očekivanja.

Sam koncept Dečije trke u kojoj su svi pobednici nam je omogućio da se trkaju i mame s bebama i deca do 10 god. To je bio praznik porodice, kretanja i sporta koji su svi posetioci i učesnici savršeno jasno prepoznali. Poruka sporta je samo dobila na ozbiljnosti sa Velikom trkom za odrasle takmičare.

Pohvale sudija i ostalih predstavnika atletske zajednice su nam potvrdile da smo organizovali uspešan sportski događaj, a građani su kao donatori mogli smatrati celu manifestaciju „svojom“ što je nekako i bio krajnji cilj. Mislim da smo pokazali koncept crowdfundinga na najlepši način.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću aktivistički pokreti u Srbiji?

Vladimir: Manjak saradnje sa institucijama države i njihovo duboko nerazumevanje uloge građanskog aktivizma. To dvojstvo uvek ide ruku pod ruku i apsolutno je naveći izazov koji moramo savladati. Svakako finansiranje projekata je takođe uvek izazov ali u gotovo jednakoj meri su izazovi i povezivanje unutar ekosistema civilnog društva.

Na koje načine pokazujete transparentnost u radu i koliko je to za vas važno?

Vladimir: Transparentnost se najpre sprovodi kroz saradnju sa građanima. „ZA" nije zatvoreni klub koji želi da sakrije svoje aktivnosti već upravo kroz uključivanje komšija na različitim projektima čuvamo tu otvorenost.

Svaki kontakt preko društvenih mreža ili lično na terenu tokom akcija lako preraste u uključenost u razne tematske Viber grupe. Komšije su međusobno umrežene po interesima urbanizma, ekologije ili kućnih ljubimaca a imamo čak i grupe za izgubljeno-nađeno i ponude zanatskih proizvoda i usluga u bloku. Finansijske izveštaje projekata objavljujemo Predsedništvu i Savetu udruženja kao i učesnicima projekata.

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Vladimir: Bez Neprofitne.rs nama ne bi bilo moguće da skupljamo donacije i vodimo neke od naših najzahtevnijih projekata. Istovremeno nas od samog početka uvodite i u pravila transparentnog finansijskog delovanja i po drugim projektima što je svakako zdravo i preporučljivo za mlada udruženja građana.

Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?

Vladimir: Svakako su nagrade u vidu pristupa grantovima i skupljanju donacija izuzetan motiv. Pored toga predlažem i godišnje nagrade za najaktivnije i/ili najtransparentnija udruženja. Dobre bi bile i obuke ili čak konferencije na temu transparentnosti i poslovanja udruženja jer tog znanja svima nedostaje.

Ukoliko vaša organizacija želi da osvoji plavi bedž najviše transparentnosti na platformi Neprofitne.rs, to možete uraditi ovde kroz tri jednostavna koraka. Ukoliko želite da pretražite transparentne organizacije u Srbiji i podržite njihov rad, to možete uraditi ovde.