U intervjuu sa nekim od najuticajnijih aktivista u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji – timom „Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije“ – otkrićete šta motiviše ove ljude da se bore za prirodu i kako njihov rad motiviše druge da pozitivno utiču na našu zajedničku budućnost.

U ovoj epohi u kojoj smo svedoci klimatskih promena i brzog nestajanja životinjskih vrsta, nikada nije bilo važnije razmišljati o planeti i raditi na njenom spasavanju. Kako se suočavamo sa ovim izazovima, neprofitne organizacije igraju ključnu ulogu u vođenju naših napora.

Zato predstavljamo razgovor sa Milanom Ružićem, izvršnim direktorom „Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“ (DZPPS), Natašom Jančić, Svetlanom Tomov, Marijanom Demajo i Urošem Stojiljkovićem, zaposlenima i članovima ovog udruženja koje je nedavno osvojilo plavi bedž na Neprofitne.rs.

Najviši bedž transparentnosti predstavlja potvrdu njihove spremnosti da javnosti pruže detalje svog rada, finansija, projekata i aktivnosti i naglašava važnost transparentnosti u neprofitnom sektoru. Takođe, kako i sami ističu u nastavku, takav pristup radu je ključ za održanje poverenja zajednice i donatora.

Ako ste volonter, zaljubljenik u prirodu, društveno-odgovorna kompanija koja podržava ekologiju ili jednostavno želite da saznate više o očuvanju prirode, nastavite sa čitanjem i saznajte kako organizovane aktivnosti u cilju očuvanja biodiverziteta mogu imati veliki uticaj na sredinu.

Kako biste opisali čime se bavi „Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“ nekome ko se prvi put susreće sa vašim radom?

Milan: Naše Društvo okuplja stručnjake i ljubitelje prirode koji zajednički istražuju i štite, te promovišu zaštitu ptica i prirode u Srbiji. DZPPS je najsnažnija organizacija civilnog društva u Srbiji čija mreža članova, volontera i saradnika pruža nemerljiv doprinos zaštiti prirode i životne sredine kroz brojne projekte, programe i aktivnosti.

Na koje načine doprinosite očuvanju ptica i prirode u Srbiji?

Milan: Prevashodno DZPPS je glavni izvor znanja o brojnosti, rasprostranjenju i ugrožavanju ptica i prirode u Srbiji. Informacije koje naša organizacija prikupi služe za sve važne politike koje se tiču zaštite prirode i upravljanja prirodnim resursima. Naše publikacije, poput „Crvene knjiga faune Srbije III – Ptice”, „Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008-2013” i „Ptice Srbije – kritički spisak vrsta” glavno su oruđe za istraživače i donosioce odluka.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je deo globalnog partnerstva za zaštitu ptica i prirode, BirdLife International. Ovo partnerstvo širom sveta glavni je autoritet za uspostavljanje mreže posebno važnih područja za život ptica - IBA (Important Bird Areas). DZPPS je na teritoriji Republike Srbije odgovorno za uspostavljanje mreže Međunarodno značajnih područja za ptice, a ova mreža je deo Nacionalne ekološke mreže Republike Srbije. 

Predstavite nam zašto je značajno da svi doprinose očuvanju faune i na koje vrste životinja ste trenutno fokusirani?

Milan: Zaštita prirode je sektorska politika od najvišeg nacionalnog interesa, jer se očuvanjem biodiverziteta, staništa, predela i čitavih ekosistema štite najvažniji resursi potrebni za opstanak i razvoj ljudske zajednice. Naša organizacija strateški je opredeljena za očuvanje svih autohtonih populacija divljih vrsta ptica koje žive u Srbiji, bez obzira da li su one trenutno ugrožene ili ne. Naravno, sa konzervacionog stanovišta najurgentnije je sprovoditi monitoringe i aktivnosti aktivne zaštite na populacijama vrsta koje su kritično ugrožene i ugrožene, kakav je orao krstaš, velika droplja, stepski soko i druge. Osim ptica, poslednjih godina mi razvijamo i programe praćenja sisara, jer želimo da pružimo doprinos u široj zaštiti prirode.

DZPPS kolektiv

Vaš rad se oslanja i na podršku volontera. Kako do njih dolazite i šta ih motiviše da se pridruže vašoj misiji?

Nataša: Mnogo nam znači mreža članova, volontera i saradnika koju smo uspostavili u čitavoj zemlji.

Ptica ima mnogo više nego ornitologa, zato stalno ističemo da su saradnici naše oči i uši na terenu. Do njih dolazimo ili oni dolaze do nas na različite načine: nekada nam se neko pridruži po preporuci, neko nam se obrati za pomoć, neko prati naš rad na društvenim mrežama ili nas je video u medijima. U svakom slučaju, to su sve ljubitelji ptica i prirode.

Trudimo se da i dalje razvijamo ovu mrežu: ja sam od 2020. na poziciji stručnog saradnika za rad sa članstvom što je donelo i rezultate – tada smo imali oko 200 članova, a na kraju 2022. gotovo 800 članova čiji je stepen uključenosti u rad Društva različit, neki nas samo podržavaju uplatom članarine, a određen broj njih želi da bude aktivno uključen. Svako od njih dalje na neki način deluje u svojoj lokalnoj zajednici, što je izuzetno važno. Cilj je da imamo što više građana koji su ujedno i zaštitnici prirode.

Da li možete da navedete prednosti koje transparentan rad donosi vašem udruženju?

Milan: Mi se ponosimo demokratičnošću i otvorenošću zato što nam to garantuje kredibilitet. Mi smo organizacija koja ima izrazito članski karakter, te nam je značajno i da naši članovi budu pravovremeno informisani o svemu što je važno za rad i razvoj organizacije, te uopšteno za zaštitu ptica i prirode u Srbiji, regionu i svetu. 

Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?

Svetlana: Važno je da ljudi koji rade u organizacijama postanu svesni da će poverenje građana i donatora biti veće ukoliko je njihov rad dovoljno vidljiv i transparentan. Ono što je svim organizacijama potrebno je dobra saradnja sa medijima koji će pratiti aktivnosti koje organizacije sprovode i učiniti vidljivijim postignute rezultate koji su na dobrobit zajednice.

Istakla bih našu saradnju sa timom Catalyst Balkans koja je značajno doprinela unapređenju našeg znanja na polju marketinga i crowdfunding-a, kao i povećanju vidljivosti naše kampanje „Za naše krstaše“. Zahvaljujući ovoj kampanji dobili smo veliki broj podržavalaca, pratilaca na društvenim mrežama, a određenom broju koji je donirao omogućili da doprinesu zaštiti orlova krstaša.

Prepoznatljivi ste po inovativnim aktivnostima (poput nagradne akcije Ko to tamo kljuca). Kako osmišljavate kreativna rešenja i da li to doprinosi da se zajednica više angažuje?

Uroš: Do ideja za aktivnosti, naziva i slogana dolazimo na različite načine: nekada se nekima od nas dogodi bljesak inspiracije, pogotovo što ima nekoliko nas po prirodi stihoklepački raspoloženih. A nekada prolazimo kroz zajedničku „moždanu oluju” pa se nadovezujemo jedni na druge, dodajemo, diskutujemo različite varijante i onda se odlučimo za finalnu. Za sva vizuelna rešenja je zadužen jedan čovek, naš dizajner, Kalman Moldvai, koji uvek na naš poziv, najčešće u poslednjem trenutku, ima fantastičan odgovor.

Verujem da kreativnost i domišljatost kojoj težimo u radu doprinosi lepšoj i opuštenijoj atmosferi u našoj zajednici pa posredno i većoj angažovanosti. Ipak i uprkos svim problemima, imamo plemenit posao da se bavimo pticama koje su fascinantna stvorenja i znači nam da takvo raspoloženje i emitujemo. Tako da, hvala vam za ovo da smo prepoznatljivi.

Da li možete da istaknete neke od najznačajnijih DZPPS projekata koji su zaživeli do sada?

Milan: Naše Društvo do sada je sprovelo više od 150 različitih projekata. Neki od najznačajnijih bili su: PannonEagle LIFE tokom koga smo sačuvali i umnožili populaciju orla krstaša, Danube Free Sky koji je omogućio istraživanje stradanja i sprovođenje mera zaštite ptica na elektroenergetskoj mreži, Adriatic Flyway 4 tokom koga smo značajno smanjili krivolov ptica i uspeli da skratimo lovnu sezonu na prepelice i da zaustavimo lov na grlicu i poljsku jarebicu.

Svetlana: Pored projekata značajno je da svake godine sprovodimo aktivnosti monitoringa određenih vrsta ptica na međunarodno značajnim područjima, popis ptica vodenih staništa (IWC), Evropski vikend posmatranja ptica (EBW), borbu protiv ilegalnih aktivnosti — krivolova, trovanja i hvatanja ptica, obrazovne radionice sa decom osnovnih škola na temu poznavanja ptica i zaštite prirode, sadnju tj. pošumljavanje.

Marijana: Važno je istaći da je Društvo od 2019. postalo implementacioni partner za mehanizam malih grantova za Balkan za regionalni implementacioni tim i intenzivnije sprovodi aktivnosti na polju zaštite prirode u regionu. Cilj je pružanje podrške Regionalnom Implementacionom timu za područje Mediteranskog basena pod vođstvom BirdLife International.

Ovaj tim koji dodatno čine pored DZPPS - BirdLife Serbia, DOPPS - BirdLife Slovenija i tim eksperata širom Mediterana, vodi program finansijske i logističke podrške za sprovođenje projekata zaštite biodiverziteta i ugroženih staništa, kao i podizanja kapaciteta organizacija civilnog sektora koje se bave zaštitom prirode. Mehanizam grantiranja sprovodi se u okviru globalnog programa — Partnerski fond za kritične ekosisteme (Critical Ecosystem Partnership Fund). Zahvaljujući ovom programu, do sada je podržano i uspešno realizovano preko 40 projekata u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Društvo svojim radom na ovom programu čini važnu poveznicu među organizacijama civilnog sektora, a zauzvrat gradi poverenje i partnerstva što je u zaštiti prirode od esencijalnog značaja jer priroda ne poznaje granice!

Koje prednosti je partnerstvo sa BirdLife International donelo za vaš rad?

Milan: Partnerstvo u mreži BirdLife International je stvar prestiža budući da u svakoj državi punopravni partner može da bude samo jedna organizacija civilnog društva. BirdLife International pruža mnogo pogodnosti, poput programa strateškog razvoja organizacije, učešća u međunarodnim projektima, usavršavanja stručnjaka, usvajanja najboljih standarda rada, razvoja i demokratičnosti. Biti član ove mreže znači imati i značajnu savetodavnu i političku pomoć kod zagovaranja i uticanja na donosioce odluka. 

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću neprofitne organizacije u Srbiji?

Milan: Poslovanje i razvoj civilnog društva u Srbiji je izuzetno neizvesno i ugroženo manjkom finansija, pritiscima od strane izvršne vlasti, institucija i poslovnog sektora, nelojalnom konkurencijom od strane takozvanih GONGO organizacija, lošom slikom u medijima, te slabim razumevanjem i nedovoljnom podrškom građana.

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Svetlana: Benefit od platforme Neprofitne.rs je što omogućuje organizacijama da informišu zajednicu o svom radu i da budu vidljivije široj zainteresovanoj javnosti. Na taj način organizacije pokazuju odgovornost prema onima zbog kojih postoje i čije interese svojim radom štite. Rad Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je transparentan ka celoj javnosti, a posebno ka  članovima, donatorima i medijima, što doprinosi podizanju poverenja javnosti u naš rad i privlačenju pažnje na ostvarene rezultate. Profesionalnost i odgovornost su vrednosti koje negujemo u svakom segmentu poslovanja.

Ukoliko vaša organizacija želi da osvoji plavi bedž najviše transparentnosti na platformi Neprofitne.rs, to možete uraditi ovde kroz tri jednostavna koraka. Ukoliko želite da pretražite transparentne organizacije u Srbiji i podržite njihov rad, to možete uraditi ovde.