Da li ste znali da jedna trećina hrane koja se godišnje proizvede u svetu bude bačena?

Ako govorimo o količinama, to je oko 1,3 milijardi tona na godišnjem nivou. Ukoliko bismo sačuvali samo trećinu od te količine, to bi bilo dovoljno da se nahrani više od 870 miliona gladnih u svetu, podaci su koje smo saznali tokom kampanje Spasimo hranu. 

Bacanje hrane sa jedne, dok veliki broj ljudi svakoga dana umire od gladi sa druge strane je takav globalni problem da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na inicijativu Evropske federacije banaka hrane proglasila 29. septembar Međunarodnim danom podizanja svesti o bacanju hrane. Ovaj datum se prvi put obeležio 2020. godine, ali verujemo da će njegovo obeležavanje tek zaživeti širom sveta, jer u pitanju je tema o kojoj treba razmišljati i problem koji je potrebno rešavati ne samo jednom godišnje, već svakoga dana. 

Kada govorimo o Evropi, isti podaci govore da se u Evropskoj uniji na godišnjem nivou baci 173 kg hrane po stanovniku, zbog čega je EU donela niz preporuka vezanih za cirkularnu ekonomiju i Smernice za doniranje hrane.  

Pre tri godine donet je i prvi Zakon koji zabranjuje bacanje hrane, i to u Francuskoj. Od 2019. godine, kada je stupio na snagu, ovaj zakon nalaže supermarketima, velikim distributerima hrane, kao i proizvođačima da ne smeju da bacaju jestivu hranu. 

Francuska, u kojoj se godišnje bacalo oko 7,1 milion tona hrane, tako je postala prva zemlja koja je zakonski rešila pitanje bacanja hrane. Većina hrane koja se ne proda ili je blizu isteka roka poklanja se humanitarnim organizacijama ili javnim kuhinjama. 

Situacija na Balkanu: koliko se hrane baci, a koliko donira? 

Kakva je situacija kada je u pitanju naš region? Prema podacima koje navodi Srpski filantropski forum u Srbiji se dnevno baci 2 miliona kilograma hrane, a nasuprot tome gotovo pola miliona ljudi, koji se nalaze u riziku od apsolutnog siromaštva, gladuje. 

Otežavajuća okolnost za kompanije i proizvođače koji bi hranu donirali je ta što se u Srbiji na donacije u hrani plaća PDV, pa je za njih jeftinije da je bace nego da je doniraju. 

Sa ciljem da utiče na ove brojke, Srpski filantropski forum je sa Koalicijom za dobročinstvo prošle godine pokrenuo kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost", koja je bila posvećena donacijama hrane. U svetlu ove teme obeležen je i četvrti Nacionalni dan davanja. Kampanju je podržalo više od 35 kompanija i na hiljade građana koji su udružili snage, pa su u u novcu i hrani prikupljene donacije u vrednosti od 13.625.078 dinara, to jest 69.717 kilograma hrane.   

Kada je u pitanju ukupan iznos donacija kada je hrana u pitanju, naši podaci govore da zabeležena donirana suma iznosi 380.756 EUR. 

Nešto je bolja situacija u Hrvatskoj u kojoj se na godišnjem nivou baci 400 hiljada tona hrane, ali u kojoj postoje Smjernice za doniranje hrane, kao i Vodič o doniranju hrane. 

Kada je u pitanju doniranje u Hrvatskoj,  naši podaci kažu da je tokom prošle godine donirana hrana u vrednosti od 376.851 EUR. 

Još jedan način u koji se na Hrvatskoj kompanije podstiču na doniranje hrane je priznanje „Najdonator“, koje je uspostavljeno 2018, sa ciljem da se prepoznaju i istaknu najveći donatori hrane među hrvatskim kompanijama.  

Dosadašnji dobitnici godišnjeg priznanja su bili Konzum i Dukat među velikim i Sana delikatese među malim i srednjim preduzećima. Dodela priznanja za prethodnu godinu planirana je za jesen 2022. 

U Bosni i Hercegovini okruženje nije tako podsticajno za doniranje hrane. Prema podacima Filantropskog foruma BiH, tamo se svakog dana uništi 767.123 obroka koji bi mogli biti donirani, jer se kompanijama više isplati da hranu koju bi mogle donirati unište, umesto da plate 17% PDV-a na donaciju. Kako bise to promenilo i stvorili podsticajniji uslovi za doniranje hrane, u BiH je nedavno pokrenuta kampanja „Niko gladan.Niko sam“, o kojoj će više reči biti u nastavku teksta. 

Plaćanje PDV-a na donacije u hrani prepreka je za njeno doniranje i u Crnoj Gori. Prema podacima Ujedinjenih nacija, koje je prenela crnogorska Banka hrane, ova zemlja je i neslavni rekorder u regionu kada je bacanje hrane u pitanju – jedna osoba godišnje baci čak 83 kilograma hrane. Iz Banke hrane u Crnoj Gori navode da borba za rešavanje ovog problema i zalaganje za usvajanje Deklaracije protiv bacanja hrane traje celu deceniju, ali da još uvek nije urodila plodom. Kada govorimo o donacijama, njihova vrednost je u prošloj godini iznosila 52.120 EUR. 

U Albaniji se na godišnjem nivou baci između 18 i 37 hiljada tona hrane, navodi se u dokumentu Overview of national waste prevention programmes in Europe - Albania, koji je prošle godine objavila EEA (European Environment Agency). Na rešavanju ovog problema svakodnevno radi albanska Banka hrane, kako kada je u pitanju podizanje svesti i edukacija, tako i kada je u pitanju doniranje hrane za više od 40 neprofitnih organizacija i 10 socijalnih kuhinja – u saradnji sa kompanijama, pojedincima i institucijama. 

Kada su u pitanju donacije hrane u Albaniji, prošle godine smo zabeležili 17 akcija davanja u ovoj zemlji. 

Podaci za Kosovo kažu da se svakoga dana po osobi baci između 2 i 20% porcije hrane, a regulativa koje bi pomogle u rešavanju ovog probema nema. Ipak, izdvojena suma za donacije hrane na Kosovu nije zanemarljiva - naši podaci pokazuju da je u 2021. ona iznosila 20.112,23 EUR. 

Podaci za Severnu Makedoniju kažu da otpad od hrane po glavi stanovnika iznosi 83 kilograma godišnje, a nasuprot tome je informacija da 30 narodnih kuhinja koliko ih ima u ovoj zemlji nemaju dovoljne kapacitete da podrže sve kojima su potrebne. Sa druge strane, ako pogledamo donacije u hrani, prema podacima našeg istraživanja one su u godini iza nas iznosile 101.977 EUR. 

Pozitivni primeri iz regiona: nedavne i aktuelne kampanje, akcije i inicijative posvećene doniranju hrane 

Ipak i pored zabrinjavajućih podataka postoje i dobre prakse i akcije doniranja hrane kojima organizacije, kompanije i pojedinci pomažu najugroženijima širom regiona. O njima pišemo u nastavku teksta, a ako smo neke od važnih inicijativa propustili, pišite nam kako bi se i za njih čulo. 

Ako želite da saznate više o donacijama hrane na Zapadnom Balkanu, ali i drugim temama, registrujte se na našoj Giving Balkans aplikaciji, a spremite se i za objavljivanje našeg godišnjeg izveštaja o stanju filantropije u Srbiji, u kome će značajan deo biti posvećen ovoj temi i kako je izgledalo doniranje hrane u Srbiji u godini iza nas. 

Kampanja „Niko gladan.Niko sam.“ 

U Bosni i Hercegovini, prema dostupnim statističkim podacima, svaka peta osoba živi ispod praga siromaštva. Jedan od pokazatelja koliko je situacija teška je postojanje više od 60 narodnih kuhinja, od kojih je jedna namenjena bebama, a u kojima se hrani više od 16.800 osoba. 

Sa druge strane, godišnje se u BiH baci i uništi više od 400.000 tona hrane. Zbog toga je nedavno pokrenuta kampanja "Niko gladan. Niko sam", koja za cilj ima olakšavanje procesa doniranje hrane u BiH, odnosno oslobađanje od plaćanja PDV-a, koji iznosi 17% za donacije u hrani pred istekom roka trajanja. 

Inicijativa "Niko gladan. Niko sam.” je deo programa „Pravni okvir za filantropiju“ koji sprovodi Fondacija Mozaik, zajedno sa partnerskim organizacijama (Fondacija Hastor, Udruženje Pomozi.ba, Mreža za izgradnju mira / Network for Building Peace, Trag fondacija i Catalyst Balkans), uz finansijsku podršku USAID-a. 

Više o kampanji „Niko gladan.Niko sam.“ I kako je podržati saznaj na linku. 

Udruženje Pomozi.ba sa podržavaocima obezbeđuje hranu za najugroženije 

Udruženje Pomozi.ba svakodnevno na različite načine pomaže najugroženijima širom BiH. Jedan od vidova pomoći koju pružaju je obezbeđivanje obroka za one koji ih ne mogu sami priuštiti – u okviru akcije „Obrok za sve“ u kuhinjama u Sarajevu, Travniku i Bihaću svakog dana naprave 1.000 kvalitetnih obroka za socijalno ugrožene. 

Ovu akciju možeš podržati u svako doba, pozivom na 17001, online donacijom ili na neki od računa udruženja. 

Za humanu misiju udruženja Pomozi.ba podrška stiže sa svih strana, a neki od skorijih primera su bosanskohercegovački košarkaš Jusuf Nurkić, koji je akciju „Ramazan 2022“ podržao donacijom od 100 kilograma brašna i kompanija Akova, koja je za istu akciju donirala više od šest tona piletine i mesnih prerađevina u vrednosti od oko 40.000 KM. 

Tokom trajanja Ramazana udruženje Pomozi.ba doniralo je 8.703 prehrambena paketa, čija je vrednost u proseku 80 KM, odnosno 696.240,00 KM ukupno. Pored toga, donirano je 20 hiljada somuna u Hercegovini, u vrednosti 20.000,00 KM. 

Donacija za Opću bolnicu u Sarajevu 

Nakon što je javno objavljena informacija da Opća bolnica u Sarajevu ostaje bez prehrambenih namernica za pacijente, Lactalis BiH odlučio je da donira mesečnu zalihu Dukat mleka, President labne sirnog namaza i Icim maslaca. 

Hemofarm fondacija donirala tonu hrane za narodne kuhinje u Šapcu i Vršcu 

Hemofarm fondacija je povodom obeležavanja 29. rođendana donirala tonu konzervirane hrane narodnim kuhinjama u Šapcu i Vršcu, gradovima u kojima se nalaze pogoni kompanije u Srbiji. U okviru akcije „Ljudi ljudima“, zaposleni u Hemofarmu i njegovoj fondaciji prikupili su hranu za 1.400 korisnika narodnih kuhinja u ova dva grada. 

Ova donacija u hrani samo je jedna u nizu aktivnosti koje smo realizovali u proteklom periodu, a naši zaposleni i ovoga puta su pokazali veliku solidarnost. Hemofarm fondacija uvek je tamo gde je pomoć najpotrebnija, pružajući podršku institucijama i društvu, rekla je ovim povodom Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije. 

Trka dobrote – da obezbedimo hranu onima koji to ne mogu sami 

Krovna dobrotvorna akcija ovogodišnjeg Beogradskog maratona, održanog 15. maja, pod nazivom Trka dobrote, imala je za cilj upravo podizanje svesti o značaju donacija hrane, a prikupljena sredstva biće iskorišćena za kupovinu paketa hrane za najugroženije građane. 

Kampanju je organizovao Srpski Filantropski Forum u saradnji sa Bankom hrane Beograd, kako bi se prikupila sredstva za obezbeđivanje namernica koje zadovoljavaju potrebe četvoročlane porodice u trajanju od mesec dana. Na ovaj način, biće pomognuto 400 krajnjih korisnika usluga Društva za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom iz Kragujevca. 

Beogradski maraton je završen, ali kampanju i dalje možeš podržati i to online donacijom na platformi Donacije.rs ili donacijom u hrani preko Banke hrane Beograd. 

Kako Kaufland u Hrvatskoj donira hranu i motiviše na njeno doniranje 

Već dugi niz godina, Kaufland u Hrvatskoj sprovodi donacijske programe sa ciljem smanjenja bacanja hrane i kako bi pomogli najugroženijima širom Hrvatske. U tome im pomažu mreže Hrvatskog Crvenog križa i Hrvatskog Caritasa, preko kojih se dnevno osobama u potrebi doniraju voće, povrće, heb i peciva, kao i namirnice pred istekom roka trajanja. 

Samo u 2021. godini Kaufland je donirao 159.149 komada pekarskih proizvoda i 257.441 kg voća i povrća. 

Svake godine trudimo se činiti više kako bismo pridonijeli lokalnim zajednicama kroz naše donacijske programe, ali i kako bismo osvijestili sve ljude koliko je važno smanjiti otpad i bacanje hrane. Zato i ove godine nastavljamo s kampanjom Reci neću hrani u smeću. Kao društveno odgovorna internacionalna kompanija imamo dužnost raditi sve što je u našoj moći kako bismo smanjili naš utjecaj na okoliš, a smanjenje otpada od hrane jedna je od ključnih točaka na kojoj intenzivno radimo, objasnila je Marija Franić, voditeljica Korporativnih komunikacija. 

I ove godine kompanija je organizovala svoj poznati društveno odgovorni projekat - Kaufland škola voća i povrća, u okviru koga pozivaju sve javne osnovne škole u Hrvatskoj da naprave „zdravi kuvar“ sa receptima koji sadrže voće i/ili povrće i je dopune crtežima učenika. Škola koja pobedi na konkursu obezbediće za svoje učenike nedeljnu donaciju svežeg voća i povrća. 

Više informacija o ovom projektu koji se u Hrvatskoj sprovodi od 2017. godine pročitaj na linku. 

Humanitarni projekat „Dupli kruh" 

Mladi tim preduzetnika i naučnika u Hrvatskoj osmislio je projekat „Dupli kruh". Ideja je da kada u partnerskim trgovinama kupite „Kroštula“ zdravi hleb, zapravo ste kupili još jedan dodatni hleb koji će biti doniran narodnoj kuhinji ili socijalnoj samoposluzi. 

Dupli kruh je obični, prirodni kruh bez aditiva, ali neobičan po tome što se za svaki prodani „Dupli kruh“, mi iz Kroštule obvezujemo jedan takav donirati udrugama, odnosno organizacijama koje se bave prvenstveno prehranom osoba slabijeg materijalnog statusa, objasnio je Domagoj Kordić, voditelj razvoja i marketinga „Duplog kruha" pekarskog lanca „Kroštula“. 

On dodaje da se ne radi samo o humanitarnoj komponenti da se proizvede bilo kakav kruh pa se donira, nego smo se uistinu potrudili da napravimo vrhunski, zdravi kruh. U njemu nema aditiva, rađen je s prirodnim kvascem na čemu se bazira cijela proizvodnja kruha u Kroštuli. 

Projekat se sprovodi u saradnji sa Caritasima širom Hrvatske i gradskim društvima Crvenog Križa, a iz „Kroštule“ najavljuju da imaju u planu proširivanje saradničke mreže. 

Donacije za socijalnu samoposlugu otvorenu u Lepoglavi 

U Lepoglavi je nedavno otvorena socijalna samoposluga, a prve donacije već su krenule da pristižu. Osnovna škola Ante Starčevića Lepoglava (roditelji, učenici, zaposleni) prikupili su donacije za ovu Socijalnu samoposlugu, a među prvim donacijama našla se i ona Odgojnog doma Pahinsko Ivanec. Ukupno je od navedenih donirano 227 komada, 14l i 57 kg prehrambenih proizvoda, kao i 192 komada higijenskih proizvoda. 

Donacije u Albaniji i na Kosovu povodom Ramazana 

Lanac restorana „Be Happy“, koji je deo Petrol Company, obezbedio je iftar (ramazansku večeru) za 72 korisnika i osoblje Doma za stare osobe u Prištini. Direktor ovog doma, Raze Alickaj, zahvalio se Petrol kompaniji za podršku koju im pruža svakog Ramazana.  

Akcija povodom Ramazana organizovana je nedavno i u Prištini, gde je Firdeus fondacija sprovela akciju za samohrane roditelje i decu bez roditeljskog staranja koji su ekonomski ugroženi. Fondacija je deci obezbedila kupovinu igračaka i odeće, dok je za roditelje obezbeđena nabavka namernica i potrepština za mesec dana. 

Donacija hrane za socijalno ugrožene u Prištini 

U prištinskoj džamiji „Prof. Dr. Bedri Kamberi“ krajem aprila organizovana je podela 570 paketa hrane za socijalno i ekonomski ugrožene. Od toga je 420 paketa obezbeđeno zahvaljujući donaciji iz Sidneja (Islamic Center Sheikh Albani), a ostalih 150 je donirala albanska dijaspora iz Švajcarske.  

Paketi su, onima kojima su najpotrebniji, distribuirani preko centara za socijalni rad, udruženja slepih i gluvonemih osoba, udruženja Down Syndrom Kosovo, Handikos i drugih. 

Verujemo da su te ove priče motivisale da razmisliš o ovoj temi, i daš svoj doprinos kako doniranju hrane, tako i borbi protiv njenog uništavanja i bacanja. Jer osim što uništavanje hrane predstavlja socijalni problem, u istoj meri je i ekološki, jer je taj proces jedan od najodgovornijih za zagađenje vazduha – sa čak 8% učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou. 

Da doprineseš višem cilju odmah, doniraj za neku od akcija koje su aktivne i aktuelne. Pored toga, možeš doprineti i tako što ćeš ličnim primerom smanjivati otpad od hrane u sopstvenom domaćinstvu. Ukoliko ne znaš odakle da počneš, pronađi inspiraciju u nekoj od brojnih i korisnih publikacija koje je pripremio Centar za unapređenje životne sredine, ili u njihovom YouTube serijalu „Moja kuhinja bez otpada“.