Da li ste znali da se svakog 18. marta širom sveta obeležava Svetski dan reciklaže? Ukoliko niste, ne budite previše iznenađeni, ovaj datum ustanovljen je tek 2015, a prvi put obeležen 2018. godine. 

Cilj mu je podizanje svesti o značaju reciklaže, cirkularne ekonomije, čiji je reciklaža sastavni deo i zaštite prirodnih resursa, a ustanovila ga je Globalna fondacija za reciklažu, koja pored neobnovljivih resursa, kao što su voda, vazduh, zemni gas, ugalj i minerali, reciklažu prepoznaje kao sedmi, neizostavan resurs, koji je za razliku od ostalih obnovljiv.  

Dosta zemalja u svetu je shvatilo značaj reciklaže, pa je podstiče na različite načine, dok je na Zapadnom Balkanu situacija nešto drugačija. 

Tako je na primer, prema podacima Eurostata, objavljenim u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku Srbije pod nazivom Statistika i računi životne sredine, udeo ponovo iskorišćenog otpada na nivou Evropske unije iznosi 49,4%, dok u Srbiji taj procenat iznosi svega 4%. 

Mnogo bolja situacija je u susednoj Hrvatskoj, gde je ovaj procenat veći i od evropskog proseka i iznosi oko 56%, dok se u Crnoj Gori reciklira samo 1% komunalnog otpada. 

Sa ciljem da obeležimo današnji datum i istaknemo značaj reciklaže, ali i drugih načina brige o životnoj sredini, za vas smo pripremili priče o nedavnim akcijama vezanim za brigu o prirodi i zaštitu životne sredine, informacije o davanjima za ovu oblast na Zapadnom Balkanu, kao i neke akcije u koje se konstantno možete uključiti i dati svoj doprinos očuvanju životne sredine, bilo da je u pitanju reciklaža, bilo neki drugi način. 

Kako Zapadni Balkan donira za zaštitu životne sredine? 

Zaštita životne sredine je oblast koju najviše podržavaju kompanije. Prema do sada prikupljenim podacima našeg istraživanja u Srbiji je za zaštitu životne sredine tokom prošle godine donirano oko 380 hiljada EUR, kroz 134 dobrotvorne akcije, što čini 3,3% od ukupnog broja svih dobrotvornih akcija. U 2/3 slučajeva ovo su bila davanja sa dugoročnim efektima.  

U Hrvatskoj je prema našim preliminarnim podacima u 2021. za zaštitu okoline donirano 73,1 hiljada EUR i davanja za ovu svrhu čine 1,2% od svih zabeleženih akcija, dok dosadašnji podaci za BiH kažu da je za ekološke teme donirano 123,4 hiljade EUR, kroz 4,4% od  svih do sada zabeleženih akcija.  

Zajednica u Crnoj Gori je u prethodnoj godini za zdraviju životnu sredinu izdvojila 56,6 hiljada EUR, kroz 1,5% zabeleženih dobrotvornih akcija.  

Za Kosovo, Albaniju i Severnu Makedoniju za sada nema podataka o doniranim sumama, već samo o broju akcija davanja namenjenih za oblast zaštite životne sredine. Tako je u Albaniji 8% akcija davanja bilo namenjeno za zaštitu životne sredine, podaci za Kosovo pokazuju da je u 2021. godini ovoj temi bilo posvećeno 1,2% akcija, dok je u Severnoj Makedoniji za životnu sredinu sprovedeno 4,7% dobrotvornih akcija. 

Iz ovih podataka do može se videti da zaštitna životne sredine nije glavna tema kada su u pitanju filantropija i donacije na Zapadnom Balkanu, ali ne može se reći ni da je sasvim zanemarena. 

Za dublje i detaljnije podatke, kroz koje ćete dobiti detaljan uvid o zabeleženim sumama, donatorima, primaocima i donacijama od 2015. godine pa do danas, pozivamo vas da se registrujete na našoj aplikaciji Giving Balkans. 

Aktuelne akcije za zaštitu životne sredine 

Za vas svake nedelje pripremamo aktuelne vesti o davanjima na različite teme, a ove nedelje izdvojili smo akcije posvećene upravo brizi o životnoj sredini. Možda će vas neke od njih motivisati da i sami preduzmete nešto lepo i dobro za našu okolinu, bilo da je to sađenje biljke, odvajanje otpada za reciklažu, donacija čepova ili polovne garderobe ili podrška nekoj ekološkoj akciji. 

Akcija „Recikliraj i doniraj“ 

Fondacija „Zamisli život“ pokrenula je ove sedmice humanitarnu akciju „Recikliraj i doniraj“ u Dimitrovgradu.  

Svoje rashodovane električne aparate, zainteresovani građani mogu da dopreme u tehničku bazu Komunalca (Balkanska 30) svakog dana do ponedeljka, 21. marta, od 10 do 15 časova. Prikupljena sredstva od reciklaže namenjena su za Program unapređenja kvaliteta života licima iz ugroženih i ranjivih grupa. Prvi put je ovakva kampanja organizovana juna meseca prošle godine. 

Donacija Pančićevih omorika za osnovne škole u Srbiji 

Kompanija McDonald’s će tokom 2022. godine donirati 185 sadnica Pančićeve omorike koje će biti zasađene u dvorištima osnovnih škola u osam gradova Srbije u kojima kompanija ima restorane – Beograd, Pančevo, Novi Sad, Subotica, Velika Plana, Kragujevac, Stara Pazova i Niš. 

Ovu akciju je pokrenulo Udruženje građana „Festival planeta Zemlja“ povodom deset godina od osnivanja. Navode da je akcija pokrenuta sa ciljem da se smanji uticaj na klimatske promene, da se ekosistem podigne na viši nivo, da vazduh bude čist, da društvo i zajednica u kojoj živimo unapredi očuvanje Planete Zemlje. 

Sadnja Pančićevih omorika je počela pre nekoliko dana u Beogradu i prve sadnice su zasađene u dvorištu O.Š. „Janko Veselinović”, a tokom marta i početkom aprila biće zasađene sadnice u O.Š. „Jovan Dučić”, O.Š. „Marko Orešković” i O.Š. „Đura Jakšić”. 

Edukacija o energetskoj tranziciji 

Organizacija World Wild Fund Serbia organizuje edukaciju o energetskoj tranziciji za mlade od 19 do 25 godina, na kome će odabrani polaznici i polaznice imati priliku da uče i dalje prenose znanje o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine, ekosistemima i energetskoj tranziciji. 

Detalji su dostupni na linku, a prijave moguće do 25. marta putem imejla gvreljanski@wwfadria.org.  

Ekološki projekat kompanije Meridian 

Opštini Bela Crkva donirane su 133 sadnice lipe, čime je i formalno započeta akcija sadnje u ukupno pet lokalnih samouprava, koju sprovodi kompanija Meridian u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sa ciljem unapređenja kvaliteta životne sredine. 

Pored opštine Bela Crkva, akcija će u narednim danima obuhvatiti i Bačku Palanku, Novi Sad, Suboticu i Kikindu. Kompanija Meridian planira da donira ovim lokalnim samoupravama oko 1.000 sadnica. 

Henkel posadio 100 stabala za dve decenije uspešnog poslovanja 

Kompanija Henkel Srbija, u saradnji sa JKP Zelenilo - Beograd posadila je 50 sadnica breze i 50 sadnica crnog bora u parku Ušće. 

Naši timovi unutar kompanije su čvrsto posvećeni održivom poslovanju, a mi u odeljenju finansija smo odlučili da doprinesemo Henkelovoj strategiji održivosti kroz inicijativu za ukidanje papirnog otpada i uopšte upotrebe papira tokom svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Oslonili smo se na proces digitalizacije, značajno smo smanjili korišćenje papira i ovom akcijom ozelenjavanja idemo korak dalje u nameri da doprinesemo očuvanju životne sredine. Želeo bih da zahvalim JKP ,Zelenilo-Beograd’ na odličnoj saradnji, istakao je ovim povodom Miloš Đukanović, direktor finansija kompanije Henkel Srbija. 

Ove godine, Henkel obeležava 20 godina uspešnog poslovanja u Srbiji, a kako je jedan od prioriteta uvek bio zaštita životne sredine, ovom akcijom nastavlja tradiciju pokazujući odgovornost i brigu prema sredini u kojoj živimo. 

U akciji sadnje „Zasadi drvo“ posađeno 140.000 sadnica 

U akciji Zasadi drvo koja traje već godinu i po dana, u Srbiji je zasađeno više od 140.000 sadnica i prikupljena 1,5 tona semena za sađenje, saopšteno je nedavno iz Adria Media Group, koja je ovu akciju pokrenula zajedno sa kompanijom „DM drogerie“, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom šuma, „Srbija šumama“, „Vojvodinašumama“, Pokretom gorana Srbije, Privrednom komorom Srbije, beogradskom Botaničkom baštom „Jevremovac“, Šumarskim fakultetom u Beogradu i Šumarskom školom u Kraljevu. 

Veliki broj građana se uključio u akcije sadnje na lokacijama širom Srbije, pa su najposvećeniji među njima dobili priliku da postanu ambasadori, odnosno promoteri očuvanja prirode i okoline. 

Više informacija o dosadašnjim rezultatima akcije i njenom budućem toku saznajte na linku. 

Kompanija Roma Company donira sadnice Atlatskog kedra 

Povodom obeležavanja jubileja, 30 uspešnih godina poslovanja, Roma Company donirala je gradu Beogradu simboličnih 30 sadnica Atlatskog kedra čije će mladice krasiti površinu parka Ušće. U saradnji sa javno-komunalnim preduzećem „Zelenilo Beograd“ odabrana su baš ova stabla, jer je, kako kažu iz ovog JKP-a, njihov značaj za ekosistem višestruko značajan.  

U narednom periodu, pored Beograda, po 30 sadnica Alatskog kedra biće zasađeno i u Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Prijepolju. 

 

Fondacija Tate Novosađani pokrenula humanitarnu akciju prikupljanja istrošenog jestivog ulja i masti 

Fondacija Tate Novosađani potpisala je ugovor sa kompanijom za otkup istrošenog jestivog ulja i masti. 

Kako navode, bacanje u kanalizaciju je štetno, a za pravna lica je i zabranjeno. 

Pozivamo sve (pojedince i firme/restorane) da krenete da prikupljate iskorišćeno ulje i mast u flaše/balone i da npr. jednom mesečno organizujemo prebacivanje u lokal „Tata Novosađana”, naveli su iz ove fondacije. 

Oni dodaju da ova akcija nosi dva važna benefita - očuvanje životne sredine i to što će otkupljivač celokupan iznos uplaćivati u humanitarne svrhe. 

Humanitarna akcija „Ubaci čep za skupi lijek!“ 

Humanitarna akcija povezana se reciklažom sprovodi se ovih dana i u Hrvatskoj. 

Naime, Udruga oboljelih od leukemije i limfoma pokrenula je humanitarnu akciju sa ciljem da se na ekološki prihvatljiv način prikupe plastični čepovi, prodajom kojih Udruga dolazi do sredstava koja će se koristiti u svrhu lečenja, omogućavanja boravka porodice obolelih u blizini mjesta lečenja i finansiranje potrebnih lekova i medicinskih pomagala. 

Prikupljaju se sve vrste plastičnih čepova i poklopaca od vode, sokova, mleka, jogurta, sireva, deterdženata, omekšivača, ulja i sl. 

Lokacije za donaciju čepova i više informacija pronađite na Facebook stranici Udruge. 

Šumoborci planiraju da posade čak 80.000 novih sadnica u toku ove godine 

Započela je nova sezona pošumljavanja u kampanji Šumoborci, a projekat sprovodi Savez izviđača Hrvatske. 

Zahvaljujući volonterima koji su uključeni u akciju samo tokom marta do sada je posađeno 8.000 novih sadnica hrasta u šumi Marča kod Kloštar Ivanića i u šumi kod Draganića. 

Ova volonterska akcija pošumljavanja sprovodi se inače u okviru projekta CO2MPENSATING BY PLANTING, prvog hrvatskog programa neutralizacije ugljen dioksida sadnjom stabala. Projekt sprovode Savez izviđača Hrvatske, agencija HEARTH i Hrvatske šume kao inovativni odgovor na posljedice klimatskih promena. 

U akcijama čišćenja u Hrvatskoj prikupljeno više od 4,5 tona otpada 

Više od 4.500 kilograma prikupljenog otpada, 203 tone recikliranog papira, sedam odrađenih ekoloških akcija čišćenja širom Hrvatske u kojima su učestvovala 172 volontera dosadašnji su rezultati Rezolucije Zemlja, najveće ekološke akcije u Hrvatskoj koju je pokrenuo Večernji list, saopštili su iz ovog medija. 

Pored Večernjeg lista, potpisnici Rezolucije Zemlja i učesnici u ovoj ekološkoj akciji su i Zagrebačka banka, Hrvatska turistička zajednica, Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost, Grad Koprivnica, Zubak grupa, Hrvatski telekom, REGEA i Brodosplit. Svi oni su se, pozivajući se na Klimatski pakt iz Glasgowa 2021., obvezali da će od trenutka potpisivanja pa nadalje preduzimati napore kako bi se zaštitila priroda i izgradilo društvo koje se pametno brine o životnoj sredini i budućnosti. 

Primera radi, Večernji se list, kao inicijator projekta, uhvatio tako u koštac sa neekološkim praksama pa je u prethodnih mesec dana iz upotrebe izbacio sve plastične čaše. Kao alternativa se mogu koristiti papirne, ali se preporučuju staklene čaše, kao i boce koje su podeljene zaposlenima. Za štampanje je osiguran reciklirani papir, a radi se i na uvođenju sistema odvajanja otpada. Takođe, sav plastični pribor za jelo i posuđe zamenjen je ekološki prihvatljivim, navode iz Večernjeg. 

U akciji učestvuju i brojne udruge koje se bave ekološkim i pitanjima zaštite životne sredine, kao što su Savez izviđača Hrvatske, Rangeri – Čuvari prirode Hrvatska, Plave i Zelene Sesvete, udruga za prirodu, okoliš i održivi razvoj Sunce, udruga Zeleni Osijek, ekološka udruga Krka Knin, Čisteći medvjedići, udruga Eko Breza, Pozitiva Samobor, KLIK- Križevački Laboratorij Inovacija za Klimu, Prijatelji životinja, Powerlifting Šibenik, SUMA, Zeleni Osijek, Zelena Istra i mnoge druge. 

Donacija Union banke Albanija 

Union banka Albanija donirala je 600 stabala masline, koja će biti zasađena u kompleksu Magelanum 21, koji gradi kompania Kontakt Al. 

Kako navode iz Union banke u pitanju je zajednički projekat dve kompanije sa ciljem zdravije zajednice, zelenije okoline i čistijeg vazduha u okruženju. 

Inicijativa za ozelenjavanje Mostara 

Inicijativa građana “Ko će više uraditi dobra” u saradnji s Gradom Mostarom organizuje veliku prolećnu sadnju cveća, voća i ukrasnih sadnica u Mostaru. 

Akcija se sprovodi pod sloganom “Ko će više?#posaditisadnicavoća”, a svi koji žele mogu je podržati donacijom sadnica, osveženja za volontere i predlogom lokacija za sadnju. 

Sam Grad Mostar će donirati 500 sadnica, a za detaljne informacije možete pisati na mejl kocevise@gmail.com. 

Akcije koje možete podržati tokom cele godine 

Svakodnevno, kako na ličnom, tako i poslovnom nivou možete i sami uraditi mnogo toga za životnu sredinu, kako reciklažom tako i na neke druge načine. 

Za početak, možete sortirati otpad i odlagati ga u kontejnere za reciklažu ukoliko su u vašem mestu dostupni.  

Ukoliko ste kompanija koja želi da odvaja i reciklira otpad ili dobije informacije o reciklaži, možete kontaktirati Udruženje reciklera Srbije. 

Ono što svako od nas može da uradi je i sakupljanje i donacija plastičnih čepova – u Srbiji ih prikupljaju udruženja Čepom do osmeha i Čep za hendikep, a u Hrvatskoj gore pomenuta Udruga oboljelih od leukemije i limfoma 

Da doprinesete smanjenju tekstilnog otpada donirajte staru garderobu. U Srbiji postoji mapa sa listom organizacija koje je svakodnevno primaju, koju je kreirao Centar za unapređenje životne sredine. 

Ukoliko želite da istražite kako su drugi podržavali ekologiju, reciklažu i zaštitu životne sredine uopšte na Zapadnom Balkanu, informišete se o konkretnim akcijama ili pronađete inspiraciju za donaciju u ove svrhe, podsećamo vas da se registrujete u našoj Giving Balkans aplikaciji, gde su dostupni svi podaci od 2015. do danas. 

Zaključak 

Pored primera dobre prakse, važno je skrenuti pažnju i na one druge, jer su česti kada je tema ekologije u pitanju. 

U pitanju je greenwashing, odnosno lažno predstavljanje kompanija i brendova kao odgovornih prema svojoj zajednici iako to zapravo nisu. 

Prvi primeri za ovu pojavu datiraju iz 60-tih godina 20-tog veka, a sam termin je skovao Jay Westerveld, njujorški aktivista za očuvanje životne sredine, uzimajući za primer jedan hotel na ostrvu Fidži, koji je gostima savetovao da koriste više puta svoje peškire, ne bi li tako zaštitili životnu sredinu tog ostrva od zagađenja kroz nepotrebno pranja peškira. Sa druge strane, taj isti hotel je svojim poslovanjem učestvovao u zagađivanju životne sredine tog istog ostrva. 

Neki od postupaka koji spadaju pod greenwashing su plasiranje neistinitih i neproverenih činjenica kako bi se kompanija predstavila kao ekološki i društveno odgovorna, isticanje nevažnih informacija, tvrdnje da su proizvodi održivi, eco-friendly, manje štetni, bio, veganski, ekološki, koje nisu potkrepljene dokazima, kao i tvrdnje kojima se u prvi plan ističu ekološka svojstva nekog proizvoda, akcije ili usluge, a prikrivaju drugi štetni uticaji koje poslovanje korporacije ili brenda ostavlja na životnu sredinu.  

Jedan od primera su, recimo, fabrike za flaširanje vode koje se u svojoj komunikaciji pozivaju na prirodu, ekologiju i slično, a same su, zahvaljujući plastičnim flašama koje proizvode, jedni od najvećih zagađivača.  

Ova praksa se dosta vezuje i za fast fashion brendove, koji sa jedne strane pokreću eko inicijative, ističu značaj reciklaže i upotrebe prirodnih materijala, a sa druge strane u svojim proizvodnjama troše velike količine  prirodnih resursa ili zagađuju životnu sredinu. 

Naravno, ne treba unapred osuđivati svaku inicijativu, jer među njima ima mnogo pozitivnih primera – ključ je u edukaciji i informisanju i pravljenju razlike između istinske posvećenosti zajednici i zelenog marketinga. Dobre akcije u svakom slučaju treba podržati i truditi se da ih bude što više jer je briga o životnoj sredini svakodnevna obaveza svakog od nas.