Iako smo se svi do sada navikli na vesti o virusu Covid-19, postoje oni koji neprestano pronalaze načine da pomognu zajednici u otklanjanju posledica pandemije. Humanost brojnih organizacija širom regiona usmerena je na pomoć deci koja su izgubila jednog ili oba roditelja tokom pandemije, lekare, radnike i socijalno ugrožene građane.

Akcije koje su uspešno realizovane u prethodno vreme takođe se odnose i na pomoć starijim sugrađanima, pojedincima koji su ostali bez posla, kao i na opremanje bolnica u cilju pružanja što veće podrške.

Saznajte koje su nedavne humanitarne akcije u Srbiji, Croj Gori i Bosni i Hercegovini obeležile prethodan period.

Pandemija produbila siromaštvo, ali i solidarnost

Potreba za humanitarnom pomoći u periodu pandemije virusa korona je bila u porastu, jer, prema rečima humanitarnih organizacija u BiH, upravo je pandemija produbila i iznela na površinu probleme sa kojim se svakodnevno suočavaju socijalno ugrožene osobe, ali je takođe pokazala da su građani spremni da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Saliha Rokša, portparol Udruženja „Pomozi.ba“, rekla je da je ovo udruženje zbog uticaja pandemije prolongiralo neke svoje projekte, ali se istovremeno okrenulo drugim, kao što su akcije „Pandemija 2020“ i „Pandemija 2021“.

Kroz te dvije akcije smo pomagali sugrađanima, kao i bolnicama u BiH. Dijelili smo zaštitne maske, zaštitnu opremu i slično, rekla je Rokša, dodajući da su građani BiH čak u ovom periodu bili humaniji.

Na neki način su se građani solidarisali sa sugrađanima. Kada je riječ o realizaciji naših humanitarnih akcija, odziv građana je bio zaista fenomenalan, kazala je Rokša. Istakla je da je bilo situacija gde su porodice koje nisu socijalno ugrožene, ljudi koji se radno sposobni, zbog pandemije ostajali bez posla, pa da je ovo udruženje i takvim građanima pružalo podršku. Navela je da su se trudili da pruže pomoć svim sugrađanima kojima je bila potrebna, a posebno starijim građanima koji na početku pandemije prošle godine nisu smeli da napuste svoje domove, pa su im dostavljali lekove, kao i higijenske i prehrambene potrepštine.

Veliku pomoć smo dobili od naših volontera, koji su nam pomagali i prilikom podjele, ali i tokom rada sa našim korisnicima. Mnogo su radile i naše kolege. Svi oni su radili punim srcem, a nekada i 24 časa dnevno, rekla je Rokša.

Da se pomoć pružala 24 časa dnevno i u Banjaluci, za „Nezavisne novine“ je potvrdio Željko Mastikosa, koordinator Servisa za personalnu asistenciju i pomoć u kući Humanitarne organizacije „Partner“ iz Banjaluke.

Prema njegovim rečima, pomoć socijalno ugroženim građanima, pre svega osobama sa invaliditetom, starijim i bolesnim sugrađanima, u ovoj organizaciji pruža oko 40 zaposlenih, koji svakodnevno posećuju po nekoliko korisnika i pružaju im svu neophodnu pomoć.

Napravio sam dopis kada su bili nagrađivani medicinski radnici i policija za požrtvovani rad da i naši ljudi dobiju priznanje za svoj rad, jer smo i mi svakodnevno bili na terenu, svaki dan smo posjećivali oko tri ili četiri korisnika, rekao je Mastikosa. Iako nije humanitarno udruženje, Udruženje građana „Mozaik prijateljstva“ u Banjaluci se bavi humanitarnim radom, a kako je za „Nezavisne“ potvrdio Miroslav Subašić, sekretar ovog udruženja, tokom pandemije su neumorno radili, a u odnosu na period pre Covid-19, ovo udruženje sada daje pomoć i do 400 puta više nego ranije.

Pandemija je dovela do finansijski lošeg stanja i ljude koji su prije pandemije živjeli skromno, ali koji su imali od čega da žive. Nakon pandemije i oni su se našli u redovima za hranu iz naše javne kuhinje, rekao je Subašić.

Projekat „Čak i posle pandemije ostajemo uz sakupljače”

Nevladina organizacija „Porečje“ iz Vučja i u ovoj godini nastavlja svoj rad na poboljšanju socioekonomskog položaja sakupljača sekundarnih sirovina na jugu Srbije. U prilici je da predstavi svoj novi projekat „Čak i posle pandemije ostajemo uz sakupljače”, koji je finansiran kroz program SWISS PRO-a uz podršku Vlade Švajcarske i Vlade Srbije.

Cilj projekta je poboljšanje bezbednosti na radu i podrška za obnavljanje izvora sredstava za život za 53 Roma sakupljača sekundarnih sirovina iz podstandardnog naselja Podvrce. Donacijom zaštitne opreme biče ostvarena veća bezbednost u rada sakupljača. Ova oprema je posebno važna u vreme pandemije izazvane virusom Covid-19. Donacijom opreme sakupljačima koji su započeli proces legalizacije podstaknućemo i ostale sakupljače da ulaskom u udruženje iskažu spremnost za legalizaciju poslovanja. Nacionalnom strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja je za krajnji rok za legalizaciju predvidjena 2025. godina. Danas su opremu dobiti članovi udruženja „Marko Crni“.

Oprema je podeljena ispred sedišta njihovog udruženja na raskrsnici na ulazu u grdelički put. Dan kasnije će oprema biti uručena članovima udruženja sakupljača JUPI, takođe ispred sedišta udruženja. Paket zaštitne opreme koji će dobiti 53 sakupljača iz dva udruženja iz Leskovca sadrži radno odelo, zaštitne rukavice, zaštitne čizme, zaštitnu vodonepropusnu kabanicu i 50 komada zaštitnih maski.

U Gradskom parku organizovan humanitarni bal

Gradski park u Vranju je bio svojevrsna pozornica velikog humanitarnog bala organizovanog da bi se prikupila sredstva za pomoć deci koja su tokom pandemije ostala bez jednog ili oba roditelja.

 

 

Manifestacija je bila vrhunac dvomesečne akcije animiranja pojedinaca i privrede – da se ujedine i pokažu kako bi zajednica trebalo da bude solidarna u teškim vremenima, posebno kada je veliki broj Vranjanaca izgubio bitku sa koronom.

I, ideju Milice Anđelković Jovanović su prihvatile mnoge Vranjanke, pa su se okupile oko neformalne grupe „Ženski solidarni front“ i predano prikupljale sredstva i širile priču o ovom događaju.

Našem apelu se odazvalo oko 500 pravnih i fizičkih lica. Neki su donirali svoje proizvode i usluge, a neki su jednostavno kupovali ono što nam treba, kaže Milica Anđelković Jovanović, ponosna na to što su pravnice, novinarke, lekarke, domaćice... održale istinski čas humanosti.

Na radnom mestu srećem mnogo ljudi, delim sa njima tugu zbog loše sudbine, pa sam jedva dočekala ovakvu akciju, priključila se i animirala kolege, prijatelje, komšije i sve ljude koje poznajem. Presrećna sam što smo uspele, kaže lekarka Nataša Stojilković iz „Ženskog solidarnog fronta“, objašnjavajući da će uskoro biti raspisan javni poziv porodicama i deci koja će moći da dobiju neku vrstu pomoći.

Humanitarni „Milamara Fest“ posvećen užičkom muzičaru

Humanitarni „Milamara Fest 2021“ održaće se u Gradskom kulturnom centru Užice u petak, 27. avgusta od 20 časova. Festival su pokrenuli prijatelji Miška Milosavljevića, užičkog muzičara, koji je preminuo u aprilu prošle godine od posledica infekcije virusom korona.

Novac od prodaje ulaznica, koje koštaju 300 RSD, doniraće se porodici preminulog muzičara. Zbog protivepidemijskih mera, ograničen je broj ulaznica koje mogu da se kupe na biletarnici GKC.

Na toj manifestaciji, kako je najavljeno, nastupiće užički bendovi – „Arhivska zabava“, „Blekova petorka“, Đorđe Vasić i prijatelji, „Koherentni konji“, „Lude žene“, „Moondance“, „Pop kok“, „Rock almanac“, „S.U.P.“, „Užička republika“ i „The Highlanders“.

Lekarima stiže podrška u borbi sa novim talasom Covid-19

Jedna od najmodernijih svetskih PCR laboratorija za testiranje pacijenata na korona virus uskoro će biti otvorena u sklopu Kliničkog centra Crne Gore. Reč je o vrednoj donaciji Fondacije „Volnoe Delo“ ruskog preduzetnika Olega Deripaske, koji je pre nekoliko meseci obezbedio sličnu opremu i Domu zdravlja u Kotoru kako bi pružio podršku što većem broju građana u borbi protiv Covid-19.

Pre zvaničnog pokretanja, urađene su pripremne aktivnosti, uključujući dodatnu obuku radnika KCCG. Na čelu tima koji je boravio u Podgorici prethodne nedelje i koji je zajedno sa stručnjacima iz Kliničkog centra radio na specifičnim detaljima obuke medicinskog osoblja je dr Branka Jeličić, doktor nauka iz područja molekularne biologije.

Kolege sa kojima sam radila u Kliničkom centru Crne Gore su izvanredni, stručni i posvećeni poslu kojim se bave. Trebalo nam je svega dva dana da obavimo potrebne procedure u vezi sa obukom i sada je sve spremno za početak rada laboratorije, kaže dr Jeličić, koja već sedam godina obučava ljude kako da koriste opremu za dijagnostiku.

Pored opreme i obučenog kadra, potrebno je sve vreme biti maksimalno oprezan, jer rad sa mikrobiološkim agensima zahteva strpljenje, vreme i preciznost.

Potrebno je da se prati dobra laboratorijska praksa, koja govori šta da se radi da ne dođe do kontaminacije uzoraka. To je važno jer u jednom trenutku imate na stotine uzoraka, od kojih su neki zaraženi sa COVID19. Mikrobiolozi su svjesni te odgovornosti, pritiska koji postoji, kao i želje građana da se rezultati dobiju odmah. Specifičan je rad u ovim uslovima za kolege, jer se radi i po 12 sati u smjeni, opasnost da se i sami zaraze je velika. Laboratorija će im u svemu tome pomoći, jer je PCR test zlatna metoda u detekciji korona virusa. Pritom, ovakva oprema će sigurno olakšati rad osoblja u KCCG, i doprinjeti da građani brže i kvalitetnije dođu do rezultata, zaključuje dr Branka Jeličić.

Krajem januara ove godine sličnu laboratoriju Oleg Deripaska je donirao Domu zdravlja Kotor, gde se dnevno analizira prosečno 550 testova na koronavirus. U PCR laboratoriji obrađuju se uzorci koji pristižu iz Opšte bolnice Kotor i drugih primorskih mesta, a pružaju besplatne usluge stanovnicima većeg dela crnogorskog primorja, između ostalog opština Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva i Bar, kao i stranim osiguranicima koji žive u Crnoj Gori. U laboratoriji, osim opreme, kao donacija stigli su i potrošni materijali, specijalna zaštitna oprema za zaposlene i dezinfikaciona sredstva.

Kao što možemo da primetimo, ukazivanje pomoći u situacijama krize, uz aktivnost pojedinaca ili organizacija i  uz  pomoć kompanija i građana, često je od vitalnog značaja. Samo jedna ideja može da realizuje veliki projekat koji će naše društvo učiniti snažnijim i solidarnijim.

Iz tog razloga, ukoliko vas je neka od današnjih tema inspirisala na dobročinstvo, pogledate aktuelne kampanje koje možete da podržite na platformi Donacije.rs.