Osnivanje korporativne fondacije pruža mogućnost strateškog i sistematičnijeg pristupa društvenoj odgovornosti, jačoj povezanosti sa zajednicom u kojoj kompanija posluje, ali i davanju primera zašto i koliko je važno biti odgovoran prema društvu, zaposlenima i drugim građanima, neki su od ključnih zaključaka meet up-a “Zašto i kako osnovati korporativnu fondaciju?”, koji su organizovali Srpski filantropski forum i Forum za odgovorno poslovanje.

Govoreći o razlikama između društveno odgovornog poslovanja jedne kompanije i rada korporativne fondacija, Nataša Sarić iz advokatske kancelarije Živković Samardžić istakla je da su fondacija prepoznate kao pravna lica koja se bave opšte korisnom delatnošću i da kao takve imaju mogućnost apliciranja kod različitih fondova i institucija i da na taj način dobiju podršku za svoje različite aktivnosti.
 
“Kada se fondacija osnuje, vi imate pravo da zaključujete ugovore o donacijama i besteretnim davanjima  i možete da sprovodite neke akcije, što ne biste mogli kao kompanija, odnosno mogli biste, ali bi vas to mnogo više ekonomski koštalo nego da ste fondacija. Primera radi, ukoliko dobijete neka davanja, bespovratnu pomoć, donaciju ili slično, vi imate prava na poresko oslobođenje, na osnovu Zakona o porezu na imovinu, a kao kompanija na to nemate pravo”, objasnila je ona.

Kada je u pitanju samo osnivanje fondacija predstavnica adokatske kancelarije Živković Samardžić istakla je da je proces osnivanja je relativno jednostavan i da za to postoje i primeri aktata na sajtu APR-a, pa se sam proces odvija relativno brzo, bez nekih komplikacija.

“Kompilkacije u radu fondacija javljaju tek u momentu kada se fondacija registruje i počne da obavlja delatnost, u smislu šta je dozvoljeno, na koji način može ili ne može da se finansira”, naglasila je ona.

Iskustvo u radu i funkcionisanju korporativnih fondacija u praksi podelile su Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm Fondacije, Margareti Musić direktorka Elixir Fondacije.

“U 21. veku je potpuno nezamislivo da nemate društveno odgovorno poslovanje kao segment poslovanja. Mislim da će to u narednih 10 godina postati obaveza bilo koje kompanije koja želi da bude uspešna – to će očekivati klijenti, ali i akcionari”, naglasila je Suzana Đorđević.

Ona je istakla i da je za 27 godina rada Hemofarm fondacija podržala više od 2.000 različitih inicijativa širom Srbije, uložila preko 13 miliona EUR u razvoj zajednice, podržala više od 3.000 mladih lidera.
 
“Delujemo i na  polju zagovaranja odrešenih zakonskih rešenja, za koja mislimo da bi dovela do unapređenja filantropije i pomogla i korporativnom sektoru i nevladinom sektoru i pojedincima da više ulažu i pomažu zajednicama u kojima rade”, objasnila je ona.

Govoreći o finansiranju Hemofarm fondacija Đorđević je istakla da se programske aktivnosti finansiraju od dela Prihoda koje kompanija Hemofarm odvaja za tu svrhu, dok se operativni troškovi finansiraju od  nekretnina kojefondacija poseduje.

Kako je Elixir fondacija nedavno osnovana, na temeljima prethodnih društveno odgovornih aktivnosti Elixir grupe i njene podrške lokalnoj zajednici, Margareta Muslić, direktorka ove fondacija objasnila je razloge za njeno nastajanje.

“Mislili smo da je jako važno da razmišljamo dugoročno, planiramo strateški i da to što radimo ima neke dugoročne benefite za celu zajednicu. Iz tih ideja i takvih motiva nastala je fondacija. Osnivanje fondacije nam pruža priliku da budemo malo sistematičniji na polju svog društvenog angažovanja i društvene odgovornosti, da sagledamo kakvi su rezultati aktivnosti na kojima smo radili, uspostavimo još čvršće veze sa lokalnim zajednicama, prepoznamo njihove potrebe i kreiramo svoje mere podrške u skladu sa tim potrebama”, objasnila je ona.

Na događaju je bilo reči i o aktivnostima Srpskog filantropskog foruma Foruma za odgovorno poslovanje, koji su organizatori meet up-a, kao i o inicijativama da se uspostavi kompezacioni fond za povraćaj PDV-a i da se u kine PDV na doniranje hrane. Svi učesnici su izrazili nadu da će ove inicijative zaživeti, kako bi filantropska delatnost u Srbiji mogla da bude što veća, što jednostavnija i što bolja.