Kada napune 18 godina, deca bez roditeljskog staranja suočavaju se sa svim životnim poteškoćama jer više nemaju prava da ostanu u hraniteljskim porodicama i institucijama koje su o njima brinule. Ono što je najteže je da nemaju ni porodicu kojoj bi se obratili za pomoć.

Od svoje sedme godine, sada dvadesetdvogodišnji Dragan Kostić, živeo je u domovima i hraniteljskim porodicama. Školovao se za mašinbravara i već dve godine radi razne poslove, ali mu oni ne donose dovoljno prihoda ni za hranu, a kamo li za smeštaj.

„Kad zaradim za hled, onda ga kupim, namažem pekmez... Koliko imam, toliko jedem. Kad nemam, taj dan ni ne jedemo i prećutimo.”

Prijatelj kojeg je upoznao na berbi jabuka primio ga je na svoje imanje van Zaječara, gde sada živi u sobici od desetak kvadrata. Dragan kaže da nikada nije bio izbirljiv što se tiče poslova, i da su ga tome naučili hranitelji.

Ovom dobrom momku i njegovom bratu je svaka vrsta pomoći dobrodošla, pa čak i ponude za posao. Za više informacija kontaktirajte: https://www.facebook.com/strahinja.andjela.