Blog

Mediji o neprofitnim organizacijama i njihovim aktivnostima ne izveštavaju dovoljno, a kada izveštavaju to je retko, šturo, nedovoljno, u malom obimu i bez zalaženja u suštinu. Ovako će većina organizacija u regionu, ali i šire, opisati svoj odnos s medijima. 

„Mi radimo sjajne stvari, ali mediji ne zanima da izveštavaju o tome“, rečenica je koju vrlo često možete čuti od organizacija. Činjenica je da mediji ne posvećuju mnogo pažnje aktivnostima neprofitnih organizacija i da prostor za poboljšanje postoji. Dodatni problem je što neki mediji, posebno tabloidi, utiču na stvaranje loše i netačne slike o neprofitnim organizacijama, pa utiču na to da se u javnosti stvaraju predrasude i formira negativna slika o sektoru. 

Da bi se taj problem prevazišao, potrebno je da organizacije najpre medije, a potom i širu javnost, informišu i edukuju o svom radu i približe im svoju misiju. Komunikacija i dobra saradnja ključne su u tom procesu. Zbog toga u novom blogu pišemo o tome šta sve možete uraditi da uspostavite i(li) unapredite odnos vaše organizacije sa medijima i kako da vesti o akcijama i dobrim delima koja sprovodite dobiju više medijskog prostora. 

U današnjem digitalnom dobu, tehnologija nam omogućava da na nove načine pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. Donacije.rs, kao crowdfunding platforma posvećena podršci neprofitnim organizacijama, stalno radi na inovacijama kako bi olakšala građanima i odgovornim kompanijama da podrže aktuelne ideje koje se lansiraju na toj platformi.

U ovom tekstu, predstavljamo našu najnoviju funkcionalnost — „Podršku platformi", objašnjavamo kako se koristi i koju vrednost donosi za naš rad, a samim tim i za sve društveno korisne ideje koje se već godinama podržavaju putem Donacije.rs.

Prema istraživanju „Srbija daruje“ fondacije Catalyst Balkans, u 2022. godini su građani i kompanije donirali 33,3 miliona evra za dobrotvorne svrhe, što je pad od 21,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kao i ranije, najviše je donirano za lečenja dece i sugrađana, a najveći pad donacija je zabeležen u poslovnom sektoru. 

U svetu u kojem tehnološki napredak i brze promene postaju svakodnevna stvarnost, važno je ne zaboraviti temelje koji čine naš identitet i kulturu. Organizacija DAR (Društvo za akademski razvoj), sa svojim neumornim angažmanom u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa, izdvaja se kao svetli primer posvećenosti vrednostima koje nas povezuju sa prošlošću i oblikuju budućnost. 

Sa fokusom na promociju i zaštitu kulturne baštine Srbije, organizacija DAR je ostvarila značajan uticaj svojim raznovrsnim aktivnostima koje su proizašle iz višegodišnjeg iskustva i iskrenog truda akitivista udruženja. U intervjuu, imali smo priliku da porazgovaramo sa Milanom Simonovićem i Alisom Kockar, članovima DAR tima, o njihovim dostignućima, viziji za budućnost i strasti koja ih pokreće. 

U nastavku, saznaćemo više o njihovim naporima da promovišu multikulturalnost, toleranciju i saradnju kroz saradnju sa pojedincima koji dele vrenosti udruženja, kao i kako se bore protiv izazova kao što je političko zapošljavanje. Takođe, istražićemo kako njihova organizacija inspiriše mlade i starije da preuzmu aktivnu ulogu u društvu, te kako konstantno rade na stvaranju vrednosti koja će ostati kao nasleđe mlađim generacijama. 

Dok čitate ovaj intervjuu upoznajte se i sa radom ove organizacije na Neprofitne.rs, gde možete videti na delu akitvnosti ove organzacije i njenih aktivista koji svojom predanošću ostavljaju neizbrisiv trag u promovisanju kulturnog bogatstva i pozitivnih društvenih vrednosti.

Upotreba donacija može se kategorisati na osnovu nameravanog efekta koji donacija ima na pitanje kome želi da pomogne. Shodno tome, korišćenje donacija se kategoriše ili kao donacije sa predviđenim kratkoročnim efektima ili dugoročnim efektima. Donacije sa predviđenim dugoročnim efektima odnose se na podršku koja korisnicima treba da pruži strateška rešenja za njihove probleme, dok donacije sa predviđenim kratkoročnim efektima imaju za cilj rešavanje neposrednih problema u društvu. 

Trendovi kod grupa korisnika u Srbiji – 2018-2022. ​

U prethodnim godinama, donacije usmerene ka pojedincima i porodicama bile su najčešće. Ovaj trend se promenio 2020. godine kada su neprofitne organizacije postale najaktivniji kanal podrške. Od 2020. godine podrška neprofitnom sektoru postepeno je rasla, dostigavši u 2022. godini 45,2% svih dobrotvornih akcija. 

Građani su (putem masovnih davanja) kontinuirano bili najznačajniji tip donatora, kroz aktivno učestvovanje od 2015. godine. Međutim, 2020. godine zabeležen je značajan porast davanja poslovnog sektora koji se fokusirao na ublažavanje posledica pandemije. Međutim, 2021. godine došlo je do smanjenja doprinosa poslovnog sektora, što prati trend koji je uočen u poslednje dve godine. Konkretno, primećen je pad u davanju putem poziva na konkurse od strane kompanija. 

U 2022. godini, zdravstvo je ostala glavna oblast davanja u Srbiji kao i prethodne godine. Donacije za zdravstvo činile su više od trećine svih dobrotvornih akcija i približno dve trećine ukupnog iznosa. Donacije namenjene lečenju bile su najčešći oblik podrške za zdravstvo, prateći trend iz prethodnih godina. Nekoliko neprofitnih organizacija imalo je ključnu ulogu u prikupljanju sredstava za lečenje, koji često zahtevaju značajne sume.