Upotreba donacija može se kategorisati na osnovu nameravanog efekta koji donacija ima na pitanje kome želi da pomogne. Shodno tome, korišćenje donacija se kategoriše ili kao donacije sa predviđenim kratkoročnim efektima ili dugoročnim efektima. Donacije sa predviđenim dugoročnim efektima odnose se na podršku koja korisnicima treba da pruži strateška rešenja za njihove probleme, dok donacije sa predviđenim kratkoročnim efektima imaju za cilj rešavanje neposrednih problema u društvu. 

Grafikon 1: Trendovi nameravanih efekata davanja u Srbiji – 2018 – 2022 (% dobrotvornih akcija) 

Udeo slučajeva sa kratkoročnim efektima se povećavao do 2021. godine kada je dostigao svoj vrhunac, nakon čega je usledio pad u 2022. Do smanjenja je došlo zbog povećanja slučajeva donacija za koje se efekti nisu mogli razlikovati. Ipak, donacije sa kratkoročnim efektima bile su najčešći oblik donacija u Srbiji u 2022. godini. S druge strane, donacije sa nameravanim dugoročnim efektima imale su učešće od oko jedne četvrtine svih donacija. 

Pregled davanja sa kratkoročnim efektima u 2022.  

Grafikon 2: Struktura davanja sa kratkoročnim efektima u Srbiji u 2022. godini  

Donacije sa predviđenim kratkoročnim efektima čine 61,6% svih donacija i 73,7% ukupnog iznosa donacije. Od ukupnog broja kratkoročnih donacija, 42,1% je ostvarilo lečenje, zatim donacije zaliha i potrošnog materijala (29,4%), humanitarne pomoći (22,6%) i stambeno zbrinjavanje (5,9%). Što se tiče vrednosti donacija sa kratkoročnim efektima, najveći udeo je bilo lečenje, 77,9% ukupne vrednosti, a zatim humanitarna pomoć (16,3%). 

Pregled davanja sa dugoročnim efektima u 2022. 

Grafikon 3: Struktura davanja sa dugoročnim efektima u Srbiji u 2022. godini 

Donacije sa predviđenim dugoročnim efektima činile su 26,7% svih dobrotvornih akcija i 17,1% ukupnog doniranog iznosa. Iako su donacije sa predviđenim dugoročnim efektima generalno veće vrednosti od donacija sa kratkoročnim efektima, ovaj nizak udeo je rezultat visoke vrednosti donacija koje su bile namenjene lečenju. Pored toga, za mnoge zabeležene strateške donacije u 2022. nisu bili dostupni podaci o vrednosti donacija. Što se tiče vrste dugoročne podrške, najistaknutije su bile donacije opreme, a to su i donacije namenjene renoviranju i restauraciji ustanova, zgrada i drugih objekata. Oprema je činila 58,6% od ukupnog broja instanci i 67,7% od ukupno doniranog iznosa za dugoročno davanje. Usluge su bile drugi najčešći oblik dugoročne podrške u Srbiji u 2022. godini, generišući 18,8% slučajeva donacija sa dugoročnim efektima. 

Nameravani efekti davanja prema vrstama primaoca 

U 2022. godini, oko polovine svih davanja sa kratkoročnim efektima bilo je usmereno na neprofitne organizacije. Donacije sa predviđenim kratkoročnim efektima bile su usmerene na pojedince i ekonomski ugrožene porodice u 41,5% svih slučajeva, dok je davanje državi ostvarilo znatno manji udeo. 

Što se tiče strateškog davanja, neprofitne organizacije su bile primaoci u oko trećini svih slučajeva donacija sa dugoročnim planiranim efektima. Institucije su imale nešto veći procenat u ovoj raspodeli, dok direktno davanje pojedincima i porodicama čini 23,3% svih davanja sa dugoročnim efektima. 

Grafikon 4: Struktura nameravanih efekata davanja prema vrsti primaoca u Srbiji u 2022. 

Upotreba donacija po vrstama primaoca  

Grafikon 5: Struktura upotreba donacija prema vrsti primaoca u Srbiji u 2022.  

Što se tiče kanala davanja za konkretnu upotrebu donacija u Srbiji, primetno je da su donacije namenjene lečenju, uslugama, organizacionoj podršci i kapitalnim investicijama uglavnom obezbeđene kroz rad neprofitnog sektora. S druge strane, donacije za pružanje humanitarne pomoći, stambeno zbrinjavanje i stipendije donirane su direktno pojedincima i porodicama. 

Primeri davanja
 
Spasimo hranu, spasimo humanost 

Kompanija Nestle donirala je 17+ tona prehrambenih proizvoda srpskim bankama hrane u okviru kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Isporuke su pokrivale regione poput Vojvodine, Beograda, Niša i Saveza banaka hrane Srbije. 

Doprinosi malih i srednjih preduzeća 

Bosis d.o.o. Valjevo je dva puta dobilo nagradu VIRTUS za filantropiju. Oni su 2022. godine uložili 12.800 evra u pomoc ekonomskí ugroženim porodicama i deci sa smetnjama u razvoju u Kolubarskom okrugu. Njihove inicijative su uključivale podršku događajima od kulturnog značaja, hranu, higijenske pakete i novogodišnje poklone. 

Davanje od strane korporativnih fondacija 

SBB fondacija godišnje donira udruženjima 10.000 evra. Udruženje Evo ruka je 2022. godine dobilo sredstva za renoviranje objekta. Fondacija SBB je podržala i Užički ženski centar i BELhospice.