Mentalno zdravlje postaje sve važnija društvena tema, dok je proteklih nedelja naglašena potreba za podizanjem svesti, edukacijom i podrškom u vezi sa tim pitanjem. Zbog toga, želimo da podstaknemo razgovore o mentalnom zdravlju i pružanju informacija koje mogu da oblikuju pozitivne stavove i podstaknu promene u načinu na koji se nosimo sa poteškoćama.

Kako izazovi koji proističu iz psiholoških poteškoća zahtevaju razumevanje, podršku i empatiju, istražili smo različite radionice, kampanje i centre koji su osmišljeni sa ciljem da pomognu građanima. Takođe, svesni smo da precizno i odgovorno prenošenje informacija o mentalnom zdravlju u medijima ima ključnu ulogu u promovisanju tačnog razumevanja, smanjenju stigme i pružanju podrške pojedincima: zbog čega ovaj tekst započinjemo temom kako mediji mogu pružiti informacije i podršku vezano za mentalno zdravlje.

U želji da osnažimo ljude da potraže pomoć, prenosimo vesti i o različitim projektima i kampanjama koje podižu kvalitet u razumevanju i suočavanju sa mentalnim izazovima. Kroz javne događaje, digitalne platforme i društvene medije, ove kampanje šire podršku i resurse koji su dostupni za one koji su u potrebi.

MentalHub i Fabrika kreativnosti: Priručnik „​Kako izveštavati o mentalnom zdravlju”

Fabrika Kreativnosti i MentalHub u okviru projekta Destigmatizator: mediji za mentalno zdravlje mladih sprovode kampanju kako bi se ukazalo na štetnosti postojećeg narativa koji se u medijima gradi o mentalnom zdravlju.

Kako bi se ostvarili uslovi za unapređenje medijskog izveštavanja na ovu temu organizacija MentalHub kreirala je priručnik za novinare o mentalnom zdravlju.

Ohrabrujemo vas da ga koristite ili prosledite kolegama kojim mislite da bi bio koristan.

Svaka objavljena vest o postojanju priručnika doprineće u velikoj meri u zajedničkoj borbi protiv neprofesionalnog izveštavanja o mentalnom zdravlju, te razvoju dijaloga između novinara i stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja.

Pokrenuta kampanja: Roditelji, slušamo vas!

DokTok, platforma za zdravstvene i psihološke video konsultacije, u saradnji sa kompanijom A1 Srbija, pokrenula je kampanju „Roditelji, slušamo vas!”, u okviru koje će roditelji kojima je potrebna psihološka podrška, imati priliku da besplatno razgovaraju online sa psihoterapeutima, psihoanalitičarima i psiholozima.

U moru svakodnevnih obaveza, strepnji i briga, ponekad je i roditeljima potrebna podrška i iskren razgovor. Naročito ako se suočavaju sa stresnim situacijama u kojima ne znaju kako da reaguju, kako da razgovaraju sa svojom decom, i kako da i sami ostanu dobro.

Kampanja „Roditelji, slušamo vas!” ima za cilj da ukaže na važnost mentalnog zdravlja roditelja. Svoje brige, strahove, nedoumice i misli, roditelji mogu podeliti sa stručnjacima koji će ih saslušati i umiriti putem online razgovora. Na DokTok platformi, roditelji mogu zakazati video konsultaciju i dobiti besplatnu psihološku podršku.

Kako sami stručnjaci kažu, postoje situacije u kojima je korisno potražiti podršku stručnjaka: kada se suočavate sa jakim emocionalnim stresom, imate poteškoće u odnosu s detetom, kada se javljaju brige ili nedoumice vezane za roditeljstvo, suočavanje sa gubitkom ili promenama, ali i kada se osećate izolovano ili bez podrške. Gubitak voljene osobe, razvod ili bilo koja druga velika životna promena može imati značajan uticaj na roditelje i dovesti do toga da se osećaju nemoćno ili usamljeno. Stručna podrška može pomoći u procesu tugovanja, prilagođavanju i prevazilaženju ovih izazova.

UNICEF Srbija: Kako pomoći deci da se nose sa stresom izazvanim traumom

Izloženost traumatičnim događajima, poput onih koji su se odigrali u Beogradu u OŠ „Vladislav Ribnikar” 3. maja i u Mladenovcu 5. maja 2023. godine može dovesti do vrlo negativnih posledica po decu i adolescente. Čak i oni koji nisu direktno izloženi uticaju traumatičnih događaja mogu biti traumatizovani nakon učestalog izlaganja fotografijama i snimcima ovih događaja koje vide u vestima ili na internetu.

Bez obzira na to da li je dete ili adolescent učestvovalo u traumatičnom događaju, da li je bilo svedok ili je doživelo stres nakon nekog negativnog dešavanja, verovatnoća je velika da će osetiti čitav spektar različitih emocija. Ove emocije i reakcije su normalne i obično se postepeno smanjuju u narednim danima.

Deca i mladi se nose sa stresom i traumom na različite načine i u tom kontekstu mogu postati privrženiji, anksiozni, povučeni u sebe, ljuti ili uznemireni itd. Njima je veoma potrebna podrška i sigurnost kako bi pronašli načine da prođu kroz period nakon traumatičnog događaja.

Na sajtu UNICEF-a nalaze se materijali na temu kako roditelji mogu podržati svoju decu, a tu su I dostupni resursi za roditelje, profesionalce i mlade, kao i kontakt informacije službi za pomoć. Saznajte više ovde.

Besplatna psihoterapija na devet jezika

Platforma „Siguran prostor” je namenjena za pružanje besplatnih psihoterapijskih seansi na devet jezika. U proteklih godinu dana, koliko postoji platforma, pomoć psihoterapeuta dobilo je više od 11.500 ljudi, a svakoga dana između pet i deset hiljada ljudi poseti sajt željom da zakaže psihoterapijsku seansu sa jednim od 95 psihoterapeuta. Od kada su se početkom meseca u Srbiji dogodila dva masovna ubistva, u OŠ „Vladislav Ribnikar” i u selima malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, pomoć psihotarepetua ove platforme tražili su oni koji su pogođeni ovim tragedijama.

Na platformi „Siguran prostor” nalazi se spisak jezika, a kada korisnik izabere srpski ili neki drugi jezik može da bira između dve opcije – da zakaže seansu sa nekim od ponuđenih psihoterapeuta u narednih nekoliko dana, ili da se prijavi na listu čekanja i dobije pomoć u periodu od mesec i po dana, odnosno šest psihoterapeutskih onlajn seansi sa jednim terapeutom. Seanse traju između 40 i 60 minuta u zavisnosti od psihoterapeutskog modaliteta i održavaju se putem „zuma” ili „gugl mitsa”, a platforma je namenjena punoletnim osobama koje govore neki od ponuđenih jezika, objašnjava Milica Krstić, koja je osnovne studije psihologije završila u Beogradu.

Krstićeva kaže da je platforma pre svega namenjena osobama koje finansijski nisu u mogućnosti da odvoje novac za psihoterapiju: Naša ideja vodilja jeste da pružimo psihološku pomoć svakome kome je potrebna, bez obzira na nacionalnost, veroispovest, rasu i seksualnu orijentaciju.

Na pitanje zbog kakvih vrsta problema osobe najčešće traže pomoć preko platforme „Siguran prostor”, sagovornica objašnjava da se korisnici najčešće žale na anksioznost i depresiju – mlađe osobe najčešće imaju problem sa (i)racionalnim strahovima koji su u vezi sa različitim emocionalnim i socijalnim izazovima, dok se starija populacija najčešće žali na depresivno raspoloženje, manjak volje i motivacije.

Za godinu dana postojanja platforme izdvojile su se dve grupe korisnika – mladi između 18. i 30. godine i osobe starije od 45 godina. Žene se češće javljaju od muškaraca, a najstariji korisnik koji je tražio pomoć imao je 75 godina. Svakoga dana između tri i pet hiljada ljudi iz Srbije potraži psihoterapijsku podršku na platformi „Siguran prostor”, a broj korisnika gotovo svakodnevno raste. S obzirom na to da trenutni broj psihoterapeuta više nije dovoljan da svakome izađemo u susret, počeli smo da prikupljamo donacije i finansijska sredstva kako bismo unapredili i usavršili platformu i povećali broj kolega koji će raditi besplatnu psihoterapiju.

U Hrvatskoj 22. i 25. maja dostupne linije za podršku mentalnom zdravlju

Podizanjem svesti o mentalnom zdravlju, povećanim razumevanjem za teme vezane za mentalno zdravlje i mentalne poteškoće, imamo priliku da smanjimo predrasude i diskriminaciju vezanu uz mentalne poremećaje i stereotipe o osobama koje boluju od mentalnih poremećaja.

Isto tako, što je manja stigma, pojedinac u društvu će se osećati sigurnije i spremnije tražiti pomoć i podršku, kako od strane stručnih osoba (psihijatar, psihoterapeut, psiholog), tako i od strane svoje porodice, prijatelja, poslodavca i ostalih članova šire društvene zajednice.

Pojedinci iz svih socijalnih grupa mogu imati probleme vezane uz mentalno zdravlje. U poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci kolektivne traume kao rezultat pandemije COVIDa-19, koja je naglasila krhkost mentalnog zdravlja. Stoga je potrebno delovati na svim razinama društva, kako bismo kao društvo sačuvali naše zdravlje i razvijali se bez poteškoća.

 Povodom nedelje mentalnog zdravlja, telefonske linije Službe za mentalno zdravlje i prevenciju zavisnosti biće otvorene za sve upite i informacije vezane uz mentalno zdravlje i mentalne poteškoće 22. (ponedeljak) i 25. (četvrtak) maja od 12 do 16 sati.

Svi zainteresovani mogu se javiti stručnjacima Službe na sledeće brojeve:

  • 01/3830066 - Služba za mentalno zdravlje i prevenciju ovisnosti - Mirogojska cesta 11
  • 01/3830088 - Služba za mentalno zdravlje i prevenciju ovisnosti - Remetinečki gaj 14
  • 01/6468340 - Služba za mentalno zdravlje i prevenciju ovisnosti - Hirčeva 1
  • 01/6414030 - Služba za mentalno zdravlje i prevenciju ovisnosti - Ožegovićeva 9
Pančevo dobilo prvi Centar za mentalno zdravlje

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin” otvorila je u Pančevu prvi Centar za mentalno zdravlje, organizacionu jedinicu za dijagnostiku, lečenje i savetovanje građana svih starosnih dobi. U realizaciji ovog projekta učestvovala je i lokalna administracija, čija uprava je sačinila kompletnu projektnu dokumentaciju i na korišćenje ustupila objekat u centru grada. Rad u ovom centru će biti organizovan individualno, ali i kroz grupne psihoterapije, dostupan svima, humanizovan i sa drugačijim pristupom korisnicima.

Suština je u promeni filozofije sa bolesti na zdravlje. Radićemo na zdravim kapacitetima ličnosti, da se oni ojačaju kako bi se osobe reintegrisale u društvo. Korisnicima će biti na raspolaganju tim stručnjaka i jedan multidisciplinaran pristup, ali ovo nije bolnica. Zato bi ovo trebalo da bude manje traumatično, bez belih mantila, da se dođe na razgovor. Verujemo da će to korisnicima olakšati iskazivanje emocionalnih i problema u mišljenju i ponašanju, a nama da u trenutku reagujemo savetom, pa i terapijom, kaže za „Politiku” dr Jovanka Petrović, direktorka SBPB „Kovin”, čija će radna jedinica ići u susret izazovima očuvanja mentalnog zdravlja stanovništva i kroz promocije, i kroz preventivne aktivnosti, i uz podršku zajednice.

Živimo u vremenu punom iskušenja, neki ih prevazilaze lakše, nekima je potrebna podrška. Otvaranjem ovog centra grad Pančevo je, u saradnji sa stručnim timom specijalne bolnice, upravo i pruža. U svetlu užasnih događaja od pre dve nedelje, pod čijim utiskom smo i dalje, rad centra će prvenstveno biti usmeren na razvoj aktivnosti u našoj zajednici i iz tog razloga će i savetovalište Kancelarije za mlade ovde pronaći svoje mesto, ističe Aleksandar Stevanović, gradonačelnik Pančeva.

U centru će se raditi i sa mladima, pa i po školama i sličnim institucijama. U Pančevu postoji i Savetovalište za mlade, pri Domu omladine, i centar će sa njim usko sarađivati, jer ova populacija, prema rečima dr Petrović, ima mnogo veće probleme, za čije je rešavanje potrebno uključiti širi tim.

Mladi danas imaju emocionalne poteškoće, zatim poteškoće u ponašanju i automotivaciji. Tu je potrebno da se uključi psihijatar, psiholog, uradi procena i da se malo više radi sa porodicom. Kod nas građani mogu da dođu bez uputa i dobrodošao je svako ko ima mentalni problem i traumu. Važan nam je antistigma program, da stvorimo heroja, a ne nekoga bespomoćnog, samoizolovanog sa krivicom i sramom, jer oni koji imaju mentalni problem se često ustežu, a ovde će moći o svom problemu slobodno da pričaju, da ga prihvate, kao i njegova porodica, što je prvi korak, ističe dr Jovanka Petrović, direktorka kovinske specijalne bolnice.

Strahove, anksioznost, brige, neizvesnost, strah, depresiju, neke životne okolnosti, porodične i partnerske izazove i druge probleme, Pančevci i žitelji okolnih mesta moći će da rešavaju u ovom centru, čijim će se otvaranjem, veruju ovde, rasteretiti Opšta bolnica u Pančevu.

Nadamo se da ćemo smanjiti priliv takvih pacijenata u našu bolnicu, odnosno da će se u drugačijim uslovima, vanbolničkim, ljudi osećati komotnije i brže potražiti pomoć psihijatra, a samim tim i mi imati manje teških slučajeva u našoj ustanovi, napominje Slobodan Ovuka, direktor pančevačke bolnice.

Održana radionica o sprečavanju vršnjačkog nasilja

CSR Stara Pazova održao je radionicu o sprečavanju vršnjačkog nasilja u OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“ u Novoj Pazovi za učenike 5. razreda.

Prve dve realizacije projekta „Prevencija vršnjačkog nasilja” bile su u OŠ Slobodan Savković u Starim Banovcima i u školi Boško Palkovljević Pinki u Staroj Pazovi, a parola ovog projekta je „Nasilje nije kul, nasilnik nije drug”. Ovo je treća realizacija projekta, a  cilj je da se spreči nasilje u školama.

Ono što je bitno u radu sa decom tokom realizacije ovog projekta kroz radionice jeste da ona nauče da se osećaju opušteno, da steknu poverenje, da su otvoreni za komunikaciju, da se slobodno izražavaju i da imaju slobodu da kažu sve što ih muči. Projekat „Prevencija vršnjačkog nasilja” Centra za socijalni rad Stara Pazova započet je prvog marta ove godine posle pauze zbog korona virusa uz podršku lokalne samouprave.

Pored radionica za decu članovi tima za prevenciju nasilja staropazovačkog Centra za socijalni rad organizuju  i radionice za roditelje. Ove radionice su korisne svakom roditelju jer su usmerene na osnaživanje roditelja u njihovoj roditeljskoj ulozi u odnosu na brojne savremene izazove roditeljstva  sa kojima se na dnevnom nivou suočavaju.

Podrška adaptaciji dečje psihijatrije u Tuzli

Na inicijativu Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra u Tuzli pokrenut je projekat „Rekonstrukcija objekta za potrebe Odjeljenja dječje i adolescentne psihijatrije na Klinici za psihijatriju u Tuzli”.

Ratne traume, pandemija, nasilje u porodici, međuvršnjačko nasilje, siromaštvo, prirodne nepogode, laka dostupnost psihoaktivnih supstanci i drugi  faktori uz izostanak adekvatnog otkrivanja problema mentalnog zdravlja i poremećaja ponašanja, u značajnoj meri uticali su na evidentnu tendenciju povećanja broja djece i adolescenata koji imaju mentalne poremećaje i poremećaje u ponašanju.

Za adaptaciju i rekonstrukciju dečje psihijatrije neophodno je oko 600.000 KM (307.277 EUR).

Fondacija „Mentalno zdravlje za sve” poziva sve da pomognu adaptaciju Odjeljenja za dječju i adolescentnu psihijatriju Klinike za psihijatriju UKC Tuzla. Više informacija pronađite na linku.