Blog

Udruženje Atina je nastalo 2004. godine kao odgovor aktivistkinja ženskog pokreta u Srbiji na problem trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama i pomoć u socijalnoj inkluziji.

Kroz različite programe, svojim korisnicima obezbeđuju podršku, a svojim svojim radom i aktivnostima se bore protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Sa Jelenom Hrnjak, programskog menadžerkom Udruženja i aktivistkinjom za ženska i ljudska prava, porazgovarali smo o tome kako ocenjuje stanje filantropije u Srbiji, kako doprinose zaštiti žrtava trgovine ljudima, ali i o njihovom popularnom Bagel Bejgl projektu. U našem intervjuu, saznaćete takođe na koje načine, iz Jeleninog ugla i iskustva, organizacija može da ostvari poverenje i podršku svoje zajednice. 

Kraj aktuelne pandemije još uvek se ne nazire, a vesti o Covid-19 virusu postale su deo naše svakodnevice.

Važno je, međutim, pričati i o dobročinstvu koje prati trenutnu krizu i odgovara na potrebe zdravstvenih ustanova, ali i umetnika i muzičara, koji takođe osećaju posledice trenutne situacije.

Saznajte koje su se društvene i korporativne akcije usmerene na borbu protiv virusa Covid-19 dešavale u nedavnom periodu.

Centar za društvena istraživanja „Global Analitika“ iz Bosne i Hercegovine nedavno je sproveo intervju sa udruženjem „Moja luka“. Haris Kolašinac je razgovarao sa Gordanom Adamović-Đorđević, diplomiranom ekonomistkinjom, koja je jedan od osnivača i izvršna direktorka Udruženja „Moja Luka“, a koja ističe da je i sama roditelj deteta s invaliditetom.

Priča ovog udruženja, akcije i podrška koju pružaju svojoj zajednici služe nam kao primer solidarnosti, snage i inspiracije za sve organizacije, ali i pojednince, volontere i humane građane koji žele da pruže svoj doprinos. 

Intervju „Global Analitike" vam prenosimo u celosti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), u svetu se svake godine prevremeno rodi 15 miliona dece, dok u Srbiji ovaj broj dostigne više od 4.000 beba godišnje. Ovo je nažalost tek početak problema, jer je prevremeno rođenje vodeći uzrok smrti novorođenčadi, ali i okidač čitavog niza komplikacija‚ oboljenja i poremećaja koji vrlo često prate dete čitav život.

Deca sa cerebralnom paralizom svakodnevno vode veliku bitku i hrabro se nose sa drastično drugačijim životom od svojih vršnjaka. Kako su neke od najozbiljnih posledica prevremenog rođenja deteta upravo oštećenje mozga, cerebralna paraliza i njeni različiti oblici, delovanje humanitarne fondacije „Prvi korak“ fokusirano je na probleme dece s poteškoćama u razvoju.

Svojim aktivnostima žele da doprinesu poboljšanju kvaliteta života dece sa različitim oblicima cerebralne paralize kao posledicom prevremenog rođenja, a svako ko je u mogućnosti može i sam da pruži doprinos i podrži Male Heroje. 

SOS Dječija sela BiH su humanitarna organizacija koja brine o deci i mladima bez roditeljskog staranja i pruža im šansu za srećno detinjstvo i bolju budućnost. U SOS porodicama, sa braćom, sestrama i SOS roditeljima, deca odrastaju u porodičnom okruženju uz roditeljsku ljubav, jer, kako i ističu iz organizacije – svako dete zaslužuje da negde pripada, da bude voljeno i sigurno.

Osim brige o deci i mladima bez roditeljskog staranja, kroz Program jačanja porodica pomažu i biološkim porodicama koje su u riziku od razdvajanja od dece, da ostanu na okupu. U direktnoj brizi odrasta 210 dece i mladih, a kroz programe jačanja porodica brinu o 716 dece i 272 porodice.

Sa našom sagovornicom, nacionalnom direktorkom SOS Dječijih sela BiH Mirelom Gruenther-Đečević, popričali smo na teme kako i zašto je nastala ova organizacija, na koji način su se prilagodili radu tokom pandemije, ali i o kumstvu SOS porodica – sistemu koji dozvoljava svakom sugrađaninu da postane mesečni podržavalac SOS porodica.

Ženski centar Užice je organizacija posvećena unapređenju prava i položaja žena u svim sferama života i rada sa posebnim osvrtom na ekonomsko osnaživanje i pružanje usluga ženama u situaciji porodičnog i partnerskog nasilja. Njihov rad se zasniva na feminističkim principima. Organizacija je osnovana 1998. godina kao rezultat inicijative 15 žena iz lokalne sredine, kako bi progovorile o realnom položaju žena i zajedničkim delovanjem doprinele aktiviranju žena u lokalnoj sredini.

Od 2015. godine, Ženski centar Užice pruža uslugu SOS telefona za žrtve porodičnog i partnerskog nasilja i jedina je takva specijalizovana usluga na teritoriji Zlatiborskog okruga. U okviru ove usluge korisnicama pružaju psihosocijalnu pomoć i podršku, pravnu pomoć, prikupljaju i obrađuju podatke u svrhu praćenja rada institucija u sferi zaštite od nasilja i javnog zagovaranja za efikasniju zaštitu. Takođe aktivno rade i sa mladima, kako bi se preveniralo rodno zasnovano nasilje, podizala svest javnosti  o fenomenu nasilja i kako bi se uticalo na osvešćivanje seoskih žena o diskriminaciji i nasilju nad ženama.

Njihov Ekonomski program ostvaruje nekoliko značajnih ciljeva: zapošljava žena iz teško zapošljivih grupa  sa posebnim akcentom na žene koje nisu konkurentne na tržištu rada i žene sa invaliditetom,  čiji potencijal nije nedovoljno prepoznat u zajednici. U okviru programa je razvijen inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila – Retex, kao odgovor na socijalne potrebe zajednice, zaštitu životne sredine i zapošljavanje žena iz teško zapošljivih i ranjivih grupa.

Sa predsednicom Ženskog centra Užice Radmilom Gujaničić, menadžerkom projekta “Retex” Marinom Tucović i koordinatorkom SOS telefona Ženskog centra Užice Vesnom Bogdanović razgovarali smo o važnosti transparentnog rada organizacija, o povezivanju sa zajednicom, a otkrile su nam na koja postignuća u svom radu su najponosnije.

Sa ciljem da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane, ali i da doprinese unapređenju praksi koje će podstaći povećanje donacija hrane, Koalicija za dobročinstvo predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenula je kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“.

Kreativno afirmativnu organizaciju Parnas čini grupa entuzijasta i entuzijastkinja koji/e su se svojim znanjem, iskustvom, interesovanjima i uverenjima okupili oko zajedničkih ideja. Parnas, ime inspirisano istoimenom planinom u Grčkoj koja je simbol mudrosti, znanja i književnosti, poslužilo je ovoj organizaciji kao naziv koji oslikava vrednosti za koje se zalažu u društvu.

KAO Parnas se u okviru svojih aktivnosti zalaže za promociju građanske slobode, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i radi na stvaranju uslova za izražavanje kritičkog stava i zahteva u odnosu na društvene fenomene. Jedna od vrednosti u njihovom svakodnevnom radu je i transparentnost, zbog čega su se na našoj platformi Neprofitne.rs predstavili kao potpuno transparentna organizacija.

Porazgovarali smo sa Marijanom Ramić, potpredsednicom Kreativno afirmativne organizacije Parnas i koordinatorkom PR tima Filmskog festivala „Uhvati film“, o čijem konceptu ćeš saznati više u ovom tekstu. Marijana nam je otkrila šta za njih znači transparentnost, koji su najveći izazovi za neprofitne organizacije u Srbiji, ali i šta smatraju da je neophodno za podizanje poverenja u neprofitni sektor.

Centar za unapredjenje životne sredine od 2009. radi na razvoju ekološke svesti, zaštiti prirode i očuvanju životne sredine u Srbiji.