Srednjoškolcima sa Golije već godinama stipendijama pomažu dobrotvori iz njihovog kraja ali i dijaspore. Maturant Nikola Marković sada je, uz pomoć dobrotvora, otpočeo i svoje više obrazovanje.

Upisao sam informacione tehnologije (softversko inžinjerstvo) na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Presrećan sam, jer se ostvario moj dečački san. Da nije bilo dobrih ljudi iz ovog kraja i čitalaca „Vesti”, koji mi pomažu od pete godine, verovatno ne bi završio ni osnovnu školu, jer moji bolesni i siromašni roditelji Slavomir i Jevrosima nisu mogli ni da me prehrane, a kamoli da me školuju. Sada me čeka još naporniji rad i mnogo više učenja, ne brinem zbog toga i siguran sam da neću izneveriti dobrotvore koji su mi do sada pomagali i koji će mi, nadam se, i ubuduće pomagati.

Ovako je, pri susretu sa novinarima u Novom Pazaru, nakon što je više dana, za dnevnicu od 20 evra, brao maline po podgolijskim selima, pričao Nikola Matković, dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta, đak-pešak iz zabitog Vučinića na Goliji. Odlikaš novopazarske gimnazije, zaljubljenik u kompjutere i „mali genijalac” koji svojim umom i znanjem odskače od svojih vršnjaka.

Pratimo ga i pomažemo od pete godine, kući ima zaista tešku situaciju, ali je genijalac i veliki borac. Još u petom razredu pobeđivao je u šahu sve nastavnike u školi. Iako je sada punoletan, pa i sam može da zaradi po neki dinar, bez pomoći dobrih ljudi, naročito čitalaca „Vesti”, neće moći da se školuje. Redovna mesečna stipendija bi rešila sve njegove probleme. Zato pozivam sve potencijalne donatore da mu pomognu, ističe humanitarac Hido Muratović koji Nikoli pomaže već 13 godina.

Radovao se ovih dana i Stefan Pendić, takođe đak-pešak iz zabitog sela Đonlije na Goliji, jer mu je stigla stipendija iz Australije od 370 dolara. Već nekoliko godina Stefan, sada učenik Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru i budući modelar, dobija pomenutu vrednu stipendiju dobrotvora O.V. iz Sidneja.

Izvor: Vesti online