Da li ste znali

Kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu, podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) ukazuju da je uništavanje hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha, sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

Više od 1.800 zaposlenih iz 20 kompanija, učesnica istraživanja koje je sproveo Forum za odgovorno poslovanje, je pružilo zajednici 8.338 volonterskih časova tokom prethodne godine. 

  Trag fondacija prepoznaje kompanije, pojedince i MSP koji dobrim delima utiču na razvoj svojih zajednica i svake godine im dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Konkurs za ovu nagradu za one koji su se u 2020. istakli svojim dobročinstvima je u toku, a svoje kandidate i kandidatkinje možete nominovati na sajtu Trag fondacije (www.tragfondacija.org).

Izmenom Zakona na dobit pravnih lica, usvojenim 2015. godine, donacije pravnih lica u svrhu socijalne zaštite neprofitnim organizacijama su priznate kao poreski trošak, što je do sada bio slučaj samo sa donacijama direktno upućenim institucijama socijalne zaštite, čiji je osnivač država. Ovim je neprofitnim organizacijama koje pružaju usluge socijalne zaštite dat ravnopravan tretman i stvorene su im nove prilike za dodatne izvore finansiranja.

Od 16. marta do 3. avgusta u Srbiji je donirano 19.176.595 EUR u cilju borbe protiv posledica aktuelne pandemije, od čega je skoro polovina bila namenjena za nabavku medicinske opreme.

VIRTUS nagrada je prva nagrada za filantropiju u Srbiji. Ustanovljena je 2007. godine, inicijativom Trag fondacije sa ciljem da nagradi značajan doprinos razvoju dobročinstva u Srbiji. Do sada je preko 90 pojedinaca, pojedinki i kompanija ponelo titulu dobitnika ove humane nagrade.

Ideja festivala je da se kroz kvizove, zanimljivosti i razne aktivnosti građani podstaknu na razmišljanje o značaju davanja i pomaganja onima kojima je pomoć neophodna, a organizacije i kompanije da primene društveno odgovorne modele poslovanja.

Ovaj pozitivan trend ukazuje na sve veće poverenje koje građani imaju u neprofitni sektor. Zanimljivo je da je veliki deo sume koji građani upute neprofitnim fondacijama zapravo namenjen pojedincima i to u svrhu lečenja, što pokazuje da su neprofitne organizacije često ključna spona između građana i onih kojima je pomoć potrebna.

Na inicijativu Koalicije za dobročinstvo, Saveta za filantropiju i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, neoporezivi iznos učeničkih stipendija i kredita povećan je sa 11.741 dinara na 30.000 dinara od 1.1.2020. Kako se svake godine ovaj iznos usklađuje 1. februara sa godišnjim indeksom potrošačkih cena iz prethodne godine, neoporezivi iznos stipendija trenutno iznosi 30.570 dinara. Zahaljujući ovom povećanju, kompanije, lokalne samouprave, neprofitne organizacije i ministarstva su podstaknute da povećaju iznose stipendija ili njihov broj.

Jedno od rešenja bi bilo da donacije u robi, posebno hrani, privrednih društava budu oslobođene plaćanja PDV-a, ukoliko daruju narodnim kuhinjama Crvenog krsta i drugim neprofitnim organizacijama koje pružaju slične usluge.

Na globalnom nivou, jedna trećina hrane proizvedene za ljudsku upotrebu (približno 1,3 milijarde tona) se svake godine izgubi ili baca.

Po ustaljenom trendu koji traje već godinama, darodavci najviše doniraju tokom decembra, uoči praznika, najčešće u vidu poklona i paketića za decu iz ranjivih ili opštih kategorija. Takav tip davanja se ponavlja i tokom verskih i drugih praznika, kao što su Božić i Uskrs. Takođe, donacije rastu tokom proleća i jeseni, a opadaju tokom sezone godišnjih odmora i nakon praznika zbog manjka raspoloživih sredstava.

Do sada, u toku 2020. godine, 63% CSR medijskih objava je bilo posvećeno aktivnostima kompanija u borbi protiv pandemije. Kompanije su svoju društvenu odgovornost iskazale kroz doniranje novčanih sredstava i proizvoda, kupovinu novih respiratora i medicinske opreme, prikupljanju sredstava za pomoć najugroženijim sugrađanima i medicinskom osoblju i mnoge druge načine.

Od proglašenja vanrednog stanja, u martu mesecu, pa do 3. avgusta najveći procenat donirane sume u cilju borbe protiv posledica aktuelne pandemije bio je namenjen lokalnim i nacionalnim vlastima, dok su institucije bile primaoci najvećeg broja dobrotvornih akcija.

Ovo znači da ukoliko neka nedobitna organizacija odluči da kupi npr. inkubator za bolnicu ili računare za školu, plaća PDV u okviru te nabavke. Imajući u vidu da je opšta stopa PDV-a u Republici Srbiji 20%, ovo znači da na 5 kupljenih inkubatora, neprofitna organizacija plaća državi iznos jednog inkubatora u vidu PDV-a, kao i da organizacija taj iznos PDV-a prvo mora da prikupi od donatora – pojedinaca, kompanija ili organizacija. Zato, radno telo Saveta za filantropiju radi na rešavanju ovog problema, koji bi doprineo većem broju donacija građana, kompanija i organizacija.

U bankama u Srbiji se provizije na gotovinske uplate kreću oko 1%. Dakle, na 100 donacija u istom iznosu, jedna donacija odlazi na bankarske provizije, a često postoje i minimalne provizije koje se kreću i preko 100 dinara po nalogu. To znači, da ukoliko neko želi da uplati donaciju od 500 dinara, često mora da plati proviziju višu od 100 dinara ukoliko donaciju uplaćuje gotovinom, na šaleteru banke.

Na osnovu istraživanja koje je sproveo Catalyst Balkans, ustanovljeno je da je procenjena darovana suma u 2019. godini je čak za 26,2% viša nego u prethodnoj. Procenjuje se da je kroz ukupno 3.037 akcija darovano preko 34,5 miliona evra, naspram 27,3 miliona evra u 2018.

Ovakav tretman predstavlja poseban problem u slučajevima kada su organizatori udruženja i fondacije, s obzirom na ograničene resurse sa kojima raspolažu i ograničenja u pogledu priznavanja troškova za ove namene.

Od početka COVID-19 krize do 31. maja 2021. godine, donirano je 21.388.953 EUR za otklanjanje štetnih posledica uzrokovanih korona virusom, podaci su istraživanja o dobrotvornim davanjima, koje je sproveo Catalyst Balkans.

Od početka pandemije do danas građani i kompanije su putem crowdfunding platforme Donacije.rs podržali 24 dobrotvorne akcije, koje su pokrenule različite organizacije, udruženja i grupe građana i donirali više od 14 miliona dinara za urgentnu pomoć ugroženima i saniranje posledica korona virusa.

  Ovo su podaci objavljeni u godišnjem izveštaju "Srbija daruje neprofitnom sektoru", koji su pripremili Catalyst Balkans i Trag fondacija. Isti podaci govore da su najčešće podržane teme, kada su davanja za neprofitne organizacije u pitanju, bile zdravstvo (44,7%), podrška marginalizovanim grupama (25,3%), smanjenje siromaštva (6,6%) i obrazovanje (6,6%).

 Dok se u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu i Severnoj Makedoniji najviše donira za nabavku potrošne robe, poput maski, rukavica i higijenskih sredstava, u Srbiji se najveći deo sredstava donira za nabavku medicinske opreme..

 Od početka COVID-19 krize do 30. novembra 2020. godine, donirano je 20.051.805 EUR za otklanjanje štetnih posledica uzrokovanih korona virusom, podaci su istraživanja o dobrotvornim davanjima, koje je sproveo Catalyst Balkans.

 U Srbiji postoji preko 33 hiljade registrovanih neprofitnih organizacija (udruženja, fondacija i zadužbina). Kako bi rad organizacija bio vidljiviji, a time podrška zajednice veća, Catalyst Balkans lansirao je Neprofitne.rs, online platformu za ocenu transparentnosti i integriteta neprofitnih organizacija, preko koje NPO mogu da pokažu svoju otvorenost i uticaj, a donatori i zajednica donesu odluke o tome koga je najbolje podržati.

Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe. Rezultati analize koju su sprovele i objavile Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, pokazuju da bi se u slučaju ukidanja PDV-a, donacije hrane povećale za 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile 700 miliona dinara na godišnjem nivou, što bi moglo da obezbedi više od 1,2 miliona dodatnih obroka u narodnim kuhinjama godišnje.

Kako je za unapređivanje uslova za dobrotvorna davanja potrebna saradnja različitih aktera, a neophodna podrška državnih organa, Koalicija za dobročinstvo je 2018. godine predložila uspostavljanje Saveta za filantropiju. Odlukom Predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić, 23. avgusta 2018. godine. ovaj Savet je zvanično osnovan i od tada aktivno radi na unapređivanju javnih politika u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za davanje u Srbiji.

Poreska uprava je na inicijativu Koalicije za dobročinstvo i Saveta za filantropiju predsednice Vlade u oktobru 2019. godine objavila uputstvo za ostvarivanje poreskih olakšica za donatora. Uputstvo je moguće preuzati sa sajta Poreske uprave (http://poreskauprava.gov.rs/pravna-lica/pregled-propisa/uputstva/5951/uputstvo-za-ostvarivanje-poreskih-olaksica-za-donatore.html). Kompanije imaju pravo da im se kao rashod u poreskom bilansu priznaju izdaci u zbirnom iznosu najviše do 5% od ukupnog Prihoda, ako su izvršeni licima registrovanim, odnosno osnovanim za sledeće namene:
1. zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, kao i davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu;
 2. humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koji su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave. 

Istraživanje koje je sproveo Catalyst Balkans pokazuje i da su već drugu godinu za redom građani najdarežljiviji ii najaktivniji donatori.
Taj podatak je posebno značajan, ako imamo u vidu da je taj trend karakterističan za društva sa razvijenom filantropijom i demokratijom.
Ako pretočimo to u brojke - kroz procenjenih 1290 akcija davanja građani su donirali čak 43,3% donacija od ukupne darovane sume.