Blog

U intervjuu za Biznis.rs, informativni portal koji se bavi finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj, naša menadžerka fandrejzing usluga Milica Đustebek i direktor za partnerstva Miloš Janković, dali su uvid o kulturi i benefitima davanja za opšte dobro.

Medijska kuća Business Info Group od svog osnivanja je posvećena društvenoj odgovornosti, održivom poslovanju i odgovornosti prema zajednici. Već deset godina zaredom izdaje ediciju „Lideri društvene odgovornosti“ (LDO) u kojoj kompanije u Srbiji imaju priliku da iznesu i istaknu svoje odgovorne akcije i ulaganje u zajednicu.

Kao i svake godine, i u ovogodišnjem izdanju edicije „Lideri društvene odgovornosti" predstavljene su društveno odgovorne kompanije, projekti i pojedinci koji su se istakli po humanitarnim aktivnostima koje su od neprocenjive vrednosti za celokupnu zajednicu.

Među njima, našli smo se i mi – naš direktor i suosnivač Catalyst Balkans Nathan Koeshall je u intervjuu za LDO ocenio stanje filantropije u Srbiji tokom 2020. godine, otkrio koje oblasti dominiraju po iznosu donacija, a pružio je i uvid u to koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama.

Koronavirus je imao (i još uvek ostvaruje) ogroman uticaj na svakog od nas; a svako živo biće ima različite mehanizme kako se sa time nosi. Isti slučaj je i sa neprofitnim organizacijama, od kojih svaka ima jedinstveno iskustvo u prevazilaženju prepreka i adaptiranju novim okolnostima pandemije.

Zato smo izdvojili još četiri primera neprofitnih organizacija i udruženja iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. U našim nedavnim intervjuima, otkrile su nam kako je pandemijska kriza tokom prethodne dve godine uticala na njihov rad i na koji način se promenio način funkcionisanja njihovog kolektiva.

Intervjui sa brojnim neprofitnim organizacijama širom Zapadnog Balkana tokom ove i prethodne godine, omogućili su nam malo jasniji uvid u to kako se nose sa posledicama pandemije. Kako izgledaju njihove regularne aktivnosti? Kako su nastavili sa sprovođenjem programa? Koliko je bilo zahtevno preći iz fizičkog u online svet, a da se time ne uskrate mnogi vidovi podrške koju pružaju svojim korisnicima i korisnicama?

Neke od odgovora saznaćeš u ovom tekstu, gde su nam Udruga MoSt iz Hrvatske, Žene Bara iz Crne Gore, KRIK iz Severne Makedonije i Kosovo Women’s Network omogućili da naučimo neke od primera praksi koje se koriste u regionu, kao i načine prilagođavanja novim pravilima koje je donela pandemija Covid-19 virusa.

Koronavirus značajno utiče na ljudske živote i predstavlja pretnju za naše zdravlje i društvo u celini. Globalna pretnja od virusa Covid-19 je motivisala i inspirisala kompaniju Nekstsens (Nextsense) iz Skoplja da doprinese zajedničkim naporima u borbi protiv globalne pandemije. Da bi podržala globalne napore da se zaustavi širenje koronavirusa, Nekstsens je razvila tehnologiju za praćenje kontakata koju besplatno pruža drugim zemljama.

Nekstsens je donirao svoju tehnologiju Severnoj Makedoniji i Mađarskoj koja je implementirana u mobilnim aplikacijama za praćenje kontakata, kao dopuna merama vlasti u borbi protiv pandemije Covid-19.

Severna Makedonija je sprovela aplikaciju StopKorona! za praćenje kontakata, a Mađarska je pokrenula mobilnu aplikaciju VirusRadar kako bi zdravstvu omogućila da brže identifikuje potencijalno izložene osobe i prekine lanac prenosa koronavirusa, čime se sprečava potencijalna nova epidemija.

Hajde da saznamo više o ovom doprinosu iz ugla kreatora i realizatora pomenute aplikacije.

Kako je virus Covid-19 još uvek prisutan u našim životima, napravili smo svojevrstan osvrt na neprofitne organizacije iz regiona koje su nam tokom 2020. i 2021. godine objasnile kako je pandemija uticala na njihov rad, svakodnevne aktivnosti, ali i živote uopšte.

Moguće je da neke od njihovih sistemskih adaptacija na nove okolnosti inspirišu i druge organizacije koje se susretnu sa ovim tekstom da osmisle nove načine ili primene neke od postojećih primera u svoje programske aktivnosti.

U današnjem tekstu, moći ćeš da upoznaš neke od istaknutih organizacija sa Zapadnog Balkana, kao i njihove metode prilagođavanja novoj normalnosti.

Neformalna grupa Ženski solidarni front je nastala spontano, kada je motivisana grupa građanki osetila potrebu i dužnost da odgovori na posledice pandemije koju je osetila njihova lokalna zajednica u Vranju, gradu na jugu Srbije. Okupile su se oko ideje da organizuju veliki humanitarni bal i prodajni bazar kako bi se prikupio novac za decu čiji su roditelji preminuli od posledica koronavirusa.

U akciji Ženskog solidarnog fronta koja je okupila brojne uspešne žene iz Vranja, uz podršku Centra za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost (CMTDO) za pomoć deci koja su ostala bez jednog ili oba roditelja od početka pandemije koronavirusa, do 20. avgusta i za samo dve nedelje, uz podršku zajednice su prikupile 600.000 dinara (prim. aut: 5.000 EUR) i imale 26 direktnih donacija.

Osim velike akcije tokom avgusta, humane Vranjanke su tokom 2020. godine pomogle svojoj zajednici tokom kovida, kada su za podršku zdravstvenom sistemu i uz pomoć dobrih i odgovornih sugrađana, prikupile oko 3 miliona dinara (25.500 EUR).

Milica Anđelković Jovanović, koja je osetila potrebu da pomogne deci Vranja i da aktivira svoju zajednicu, samo jednim statusom na Facebook-u pokrenula je lavinu podrške i stotinu žena koje su želele da doprinesu humanitarnoj akciji. Danas, ova neformalna grupa broji više od 700 članica, sa odnedavno i pokojim muškim članom, jer – kako ističe Milica – članstvo je bilo ekskluzivno pravo žena, zbog čega su im muškarci malo zamerali na početku.

U našem razgovoru, Milica nam je otkrila kolika je moć zajednice u okolnostima koje su nas sve zatekle potpuno nespremnim. Ispričala nam je o njihovim motivima da se udruže i pomognu deci i porodicama, o preprekama na koje su nailazile, ali i o tome kako je jedan Humanitarni bal tokom avgusta 2021. godine učinio da Vranje živi i diše kao jedno.

Udruženje Atina je nastalo 2004. godine kao odgovor aktivistkinja ženskog pokreta u Srbiji na problem trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama i pomoć u socijalnoj inkluziji.

Kroz različite programe, svojim korisnicima obezbeđuju podršku, a svojim svojim radom i aktivnostima se bore protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Sa Jelenom Hrnjak, programskog menadžerkom Udruženja i aktivistkinjom za ženska i ljudska prava, porazgovarali smo o tome kako ocenjuje stanje filantropije u Srbiji, kako doprinose zaštiti žrtava trgovine ljudima, ali i o njihovom popularnom Bagel Bejgl projektu. U našem intervjuu, saznaćete takođe na koje načine, iz Jeleninog ugla i iskustva, organizacija može da ostvari poverenje i podršku svoje zajednice. 

SOS Dječija sela BiH su humanitarna organizacija koja brine o deci i mladima bez roditeljskog staranja i pruža im šansu za srećno detinjstvo i bolju budućnost. U SOS porodicama, sa braćom, sestrama i SOS roditeljima, deca odrastaju u porodičnom okruženju uz roditeljsku ljubav, jer, kako i ističu iz organizacije – svako dete zaslužuje da negde pripada, da bude voljeno i sigurno.

Osim brige o deci i mladima bez roditeljskog staranja, kroz Program jačanja porodica pomažu i biološkim porodicama koje su u riziku od razdvajanja od dece, da ostanu na okupu. U direktnoj brizi odrasta 210 dece i mladih, a kroz programe jačanja porodica brinu o 716 dece i 272 porodice.

Sa našom sagovornicom, nacionalnom direktorkom SOS Dječijih sela BiH Mirelom Gruenther-Đečević, popričali smo na teme kako i zašto je nastala ova organizacija, na koji način su se prilagodili radu tokom pandemije, ali i o kumstvu SOS porodica – sistemu koji dozvoljava svakom sugrađaninu da postane mesečni podržavalac SOS porodica.

Centar za unapredjenje životne sredine od 2009. radi na razvoju ekološke svesti, zaštiti prirode i očuvanju životne sredine u Srbiji.