U prethodnoj godini imali smo priliku da vidimo brojne akcije koje su nastale kao rezultat solidarnosti, humanosti, društvene odgovornosti i altruizma, kako pojedinaca tako i brojnih udruženja i kompanija.

Prošla godina je bila specifična zbog epidemije covida-19, pa se ovogodišnja VIRTUS nagrada za filantropiju dodeljuje s ciljem da se istaknu i podrže kompanije i preduzeća koja su se posebno angažovala na sanaciji efekata pandemije, kao i pojedinci koji su uložili izuzetne napore da se efekti krize u njihovim zajednicama minimalizuju, ali i oni koji su nastavili da ulažu u dugoročna rešenja problema u vlastitim zajednicama i svojim filantropskim delima promovišu pozitivne vrednosti u društvu. Konkurs je otvoren do 25. februara, tako da svoje kandidate i kandidatkinje možete nominovati još danas i sutra, a više detalja o tome pronađite na linku.

Filantropija se vidi kao ključna za rešavanje važnih društvenih problema, ali i pružanje pomoći pojedincima kojima ovakva vrsta podrške može promeniti život. Filantropske aktivnosti čine vidljivijim probleme u društvu, čime se različiti akteri podstiču i motivišu da se uključe u njihovo rešavanje. Posmatrajući širu sliku ona se ipak dominantno percipira kao određena vrsta korektiva i davanja doprinosa sistemskim praksama, ili dopuna i “prva pomoć” u situacijama velikih kriza ili situacijama kada sistemski odgovor nije adekvatan, kaže za “Novi magazin” direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, Marija Mitrović.

Ona ocenjuje i da se filantropija u proteklih nekoliko godina sve više prepoznaje i praktikuje, kao i da se pozitivne promene vide u brojnosti akcija i povećanju iznosa donacija.

Čini se da postoji i veća spremnost na davanja, ali i veći spektar domena za koje su građani spremni da daju. Došlo je do porasta u individualnoj filantropiji i ličnim davanjima. Smatra se da su izveštavanja o pozitivnim ishodima, pre svega o deci i ljudima koji su zahvaljujući donacijama uspešno otpočeli svoje lečenje, doprineli većem uključivanju građana. Zabeleženo je i uključivanje sve većeg broja kompanija u filantropske aktivnosti jer sada i manja preduzeća počinju da razumeju značaj filantropije, objašnjava ona u intervjuu za Novi magazin.

Kao najveće prepreke za razvoj filantropije u Srbiji Mitrović izdvaja regulatorni okvir, nedovoljno informacija o filantropskim inicijativama u medijima, povremene sumnje u zloupotrebu prikupljenih sredstava i transparentnost rada pokretača dobrotvornih inicijativa, kao i nedovoljnu umreženost ključnih aktera u oblasti filantropije.

Za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa neophodno je strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih aktera. Pored toga, uočava se potreba za sistemskim pristupom razvoju filantropije u Srbiji, koji bi podrazumevao uključivanje teme filantropije u formalno obrazovanje, zaključuje ona.

Podsećamo vas još jednom da svoj doprinos prepoznavanju i vrednovanju filantropskih Inicijativa koje su obeležile godinu iza nas možete dati nominacijom pojedinki, pojedinaca, kompanija i MSP za VIRTUS nagradu za filantropiju.

Izvor: novimagazin.rs