Da li ste znali da se Beograd se trenutno nalazi u vrhu evropskih gradova po količini generisanog otpada od hrane?

Prema UNEP Globalnom indeksu otpada od hrane – godišnje bacimo ukupno oko 205.000 tona jestivih i nejestivih ostataka hrane (domaćinstva i komercijalni sektor zajedno).

Ako posmatramo samo domaćinstva u Beogradu, tu se generiše oko 166.000 tona otpada od hrane godišnje, odnosno oko 108 kg po glavi stanovnika, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz domaćinstava u Beogradu, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Posledice bacanja hrane su kompleksne i utiču na brojne oblasti naših života – životnu sredinu, društvo, privredu. Bacanje hrane ima direktan uticaj na ubrzavanje klimatskih promena, prekomernu upotrebu vodnih resursa i zemljišta, gubitak prirodne raznovrsnosti i stvaranje nepotrebnog otpada.

Sa ciljem smanjenja otpada od hrane i prevencije, kako bismo izbegli posledice, Centar za unapređenje životne sredine je kreirao besplatan Vodič za smanjenje otpada od hrane u domaćinstvima.

U vodiču vas čeka mnoštvo saveta u cilju prevencije nastanka otpada od hrane. U pitanju su uglavnom male promene navika, zahvaljujući kojima možemo znatno promeniti način na koji se odnosimo prema hrani, i da sa naše strane utičemo, koliko možemo, na smanjenje društvenih i ekoloških posledica bacanja hrane.

Pored toga što smanjivanje količine otpada od hrane unapređuje zaštitu životne sredine, ono može direktno uticati na vaše troškove i na kreativnost u kuhinji. Inspiraciju možete da potražite u okviru  Youtube serijala „Moja kuhinja bez otpada“, koji priprema Centar za unapređenje životne sredine.

Ostale publikacije o hrani koju je pripremila ova organizacija su besplatno dostupne na linku.

Izvor: czus.org.rs