Međutim, za četvrtinu populacije u Srbiji takva prepreka predstavlja ozbiljan izazov ili nepremostivu barijeru.

Nisu u pitanju samo osobe sa invaliditetom, već i stari, bolesni, roditelji sa decom, trudnice i mnogi drugi. Skoro je izvesno da će se svako od nas u nekom trenutku suočiti sa problemom nepristupačnosti. Zbog toga je važno da razmislimo i preduzmemo nešto kako bi uklonili fizičke, ali i psihičke barijere koje danas postoje u našem društvu.

Postoje oni koji bi rekli da takve promene zahtevaju previše vremena, energije i novca. Međutim, nije li mnogo skuplje da se deo populacije isključi iz društva, umesto da aktivno radi, učestvuje i doprinosi društvu u kome živimo?

Činjenica je da naši zakonski okviri zaostaju mnogo godina za praksama koje se sprovode u zemljama Evropske unije, ali to ne treba da nas obeshrabri. Uz pravi motiv i angažovanje zajedno možemo postići i ono što nam se u ovom trenutku čini nemogućim.

Nadamo se da će vam ove priče pokazati i kako.

Kampanja za Nacionalni prevodilački centar

Invaliditet gluvih osoba je za mnoge nevidljiv, zbog čega im je jako teško da ostvare svoja građanska prava i budu ravnopravni članovi društva.

Da bi se gluvim osobama pomoglo da prevaziđu barijere u komunikaciji, u okviru Dana davanja, osmišljena je i pokrenuta akcija prikupljanja sredstava za opremanje i unapređenje rada Nacionalnog prevodilačkog centra za znakovni jezik.

U okviru centra, prošle godine je ustanovljen VRC (Video relej centar). VRC je videotelekomunikacioni servis koji omogućava korisnicima znakovnog jezika da komuniciraju koristeći uslugu tumača za znakovni jezik sa osobama koje čuju, i obrnuto.

Iako je ova usluga gluvima potrebna tokom celog dana, zbog nedovoljnih kapaciteta, centar trenutno radi od 7 do 19 časova, izuzev u slučaju hitnih situacija. Sa ciljem da se gluvim i nagluvim osobama omogući što jednostavnije svakodnevno funkcionisanje i to bez vremenskog ograničavanja, akcija je usmerena na to je da se usluga Video relej centra stavi građanima na raspolaganje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Uz opremanje centra, sredstva se prikupljaju i za razvijanje namenske aplikacije, koja bi posebno olakšala upotrebu servisa i komunikacije sa hitnim službama.

Kao prvi korak, pokrenuta je kampanja na Donacije.rs kako bi svi građani dobre volje mogli da daju doprinos opremanju Nacionalnog prevodilačkog centra. Ako i vi želite da date svoj doprinos, trk na Donacije.rs i saznajte kako.

Prvakinja obolela od multiple skleroze dobila invalidska kolica od dobrih ljudi

Smederevka obolela od multiple skleroze, dobila je kolica od dobrih ljudi koji su pročitali njenu objavu na Tviteru.

Vesna Jovanović je državna prvakinja u streličarstvu, nosilac brojnih titula, a prošle godine je proglašena i za sportistu godine grada Smedereva. Međutim, Vesni je pre 12 godina dijagnostifikovana multipla skleroza. I pored ove teške bolesti, Vesna nije posustala, što njeni rezultati i pokazuju. Nažalost, svake godine je sve teže, a zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, poslednjih meseci nije mogla da ode ni na jedan trening.

Iako jedva može da prepešači sto metara, za državu, Vesna i drugi pojedinci koji boluju od multiple skleroze ne ispunjavaju uslov da dobiju neophodno pomagalo, jer ne smatraju stopostotnim invalidima.

Bez očekivanja, svoju ozlojađenost je podelila na Tviteru, a njen apel je igrom slučaja dopreo do nekolicine dobrih ljudi. Zahvaljujući njima, Vesna danas ima kolica koja joj omogućavaju da se uprkos bolesti lakše kreće. Međutim, iako je ovo gest vredan divljenja, hiljade obolelih od MS se suočava sa istim problemima kao Vesna, a da bi njihovi problemi bili rešeni, potrebna je sistemska promena, a ne samo dobra volja nekolicine pojedinaca.

Za osam godina preko 400 ljudi je dobilo svoja ortopedska pomagala

„Čep za hendikep” je akcija koja se sprovodi već osam godina sa ciljem da se osobama sa invaliditetom pomogne u nabavci neophodnih ortopedskih pomagala. Skoro svako od nas je do sada makar čuo za ovu akciju i ubacio po koji čep u njihove prepoznatljive kutije koje se mogu naći u kafićima, školama i lokalima po celom gradu.

Ideja je jednostavna - građani dobrovoljno prikupljaju čepove, a zatim ih po pozivu članovi i volonteri udruženja prikupljaju i prodaju kompanijama koje se bave reciklažom tvrde plastike. Za dobijeni novac udruženje kupuje osobama sa invaliditetom nova ili polovna ortopedska pomagala.

Za jedna invalidska kolica potrebno je čak pet miliona čepova. Možda zvuči kao nedostižna cifra, ali do sada je na ovaj način nabavljeno preko 100 ortopedskih pomagala. Pored nabavke, Udruženje je pomoglo da se najmanje 300 slučajeva reši preko Republičkog fonda.

Ova akcija je nadahnula i aktivirala veliki broj građana, pa neretko možemo čuti njihove priče, poput devojčica iz Vlasotinaca o kojima smo pisali, koje su bez pomoći roditelja neumorno 6 meseci skupljale čepove da bi reciklažom čepova pomogle lokalnom Udruženju distrofičara.

Kada bi svaki građanin Srbije odvojio makar jedan čep dnevno, svaki dan bi mogla da se kupe jedna invalidska kolica. Zbog toga je važno da zapamtimo da naizgled simboličnim promenama u našem ponašanju možemo doprineti da se postignu veliki ciljevi.

Rečima i delom, građani svakodnevno pokazuju da svako od nas ima potencijal da bude nosilac pozitivnih promena. Ne treba da čekamo na druge da bismo menjali zastarele i neefikasne prakse. Solidarnost i pomoć našim sugrađanima su posao i odgovornost svakog od nas, a kad udružimo snage, možemo prevazići sve prepreke.