Milica Anđelković Jovanović je diplomirana sociološkinja, master socijalnog rada, humanistkinja i majka koja živi u Vranju, gradu na jugu Srbije. Svojim Facebook statusom 2021. je dovela do pokretanja Ženskog solidarnog fronta (ŽSF) i podrške deci koja su izgubila roditelje tokom koronavirusa, dok danas ta neformalna grupa sa 800 članica ponovo organizuje akciju podrške ugroženima u svojoj zajednici.

Biti solidaran sa ljudima u stanju socijalne potrebe, primer je koji treba da dajemo svima – glavna je poruka naše sagovornice koja otkriva šta je motivisalo Ženski solidarni front da pokrene kampanju „Pokažimo starima da nisu sami, jer sevap je merak” na platformi Donacije.rs i tako pomognu starijim sugrađanima da lakše prebrode predstojeću zimu.

Glavni ciljevi kampanje su prikupljanje novčanih sredstava u iznosu od 120.000 RSD za kupovinu osnovnih životnih namirnica, kao i podsticanje humanosti i solidarnosti, jer u odgovornom društvu niko ne sme da bude gladan.

U razgovoru sa Milicom, osvrćemo se i na njihove prethodne akcije podrške ugroženim sugrađanima i sugrađankama Vranja, pa ćeš saznati koje ideje su sprovodile u delo i zašto bi svako trebalo da podrži inicijativu koja pokazuje starima Vranja da nisu sami.

Aktuelnu crowdfunding kampanju na Donacije.rs su podržali Centar za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost (CMTDO) i Srpski filantropski forum.

Recite nam nešto više o aktuelnoj kampanji na platformi Donacije.rs i njenom cilju.

Milica: Aktuelna kampanja Ženskog solidarnog fronta (ŽSF) i Centra za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost (CMTDO) iz Vranja, pod nazivom „Sevap je merak” (akcenat na drugom slogu :)), ima za cilj da nam omogući prikupljanje novčanih sredstava za kupovinu hrane za naše najstarije sugrađane/ke (65+), koji žive sa minimalnim prihodima ili bez njih, u mnogo slučajeva sami i bolesni.

Ženski solidarni front

Navedite nam situacije i/ili okolnosti koje su uticale na odluku da pokrenete kampanju.

Milica: Dovoljno je živeti u Vranju i videte siromaštvo brojnih slojeva stanovništva. Sa tim siromaštvom se susrećete i u svakom razgovoru. Statistika, takođe, kaže da je Vranje na samom dnu lestvice po visini prihoda po članu domaćinstva, dok cena potrošačke korpe raste. 

Znamo da je mnogima potrebna finansijska i materijalna pomoć (samohrani roditelji, Romi, osobe sa invaliditetom…), ali je njihova prednost što još uvek mogu da rade i zarađuju, čak i osobe sa invaliditetom. Sugrađani stariji od 65 godina su svoj radni vek završili, njima godine i, često, zdravstveno stanje, ne ostavljaju tu mogućnost.

Zašto bi zajednica i donatori trebalo da vas podrže? 

Milica: Prvi i osnovni razlog je biološka činjenica da svi koračamo ka starosti. Svako od nas se jednog dana može naći u situaciji da živi na ivici egzistencije, oslonjen na sistem socijalne zaštite (ako ispunjava uslove), da zavisi od lekova koji prevazilaze njegova primanja, da bude sam i zaboravljen.

Druga jedna istina koju delimo sa zajednicom je svest o tome da su stari ljudi koji žive u teškim uslovima, siromašni, sami i bolesni, nekada bili aktivni članovi ovog društva i davali mu svoj doprinos. Samota je i grehota da neko ko je radio i doprinosio, koliko je mogao i znao, uveče legne da spava gladan. Sa time se ne možemo pomiriti, ne u 21. veku.

Najzad, biti solidaran sa ljudima u stanju socijalne potrebe, primer je koji treba da dajemo svojoj deci, prijateljima, komšijama. Samo na taj način moguće je vaspitati generacije koje dolaze i „naučiti“ ih solidarnosti.

Da li ste do sada imali iskustva u vođenju crowdfunding kampanja?

Milica: Ovo je naša treća crowdfunding kampanja. Prva je organizovana spontano, tokom pandemije COVID–19, kada smo digli zajednicu na noge i za dvadesetak dana prikupili skoro tri miliona dinara za podršku zdravstvenom sistemu u Pčinjskom okrugu, u potrepštinama za kovid bolnice i ambulante, počev od hiruških maski i rukavica, do manometara za boce sa kiseonikom. Druga akcija je organizovana i realizovana planski i sistematično: prošle godine smo dva meseca radile na prikupljanju sredstava za podršku porodicama (deci), koje su tokom pandemije virusa izgubile radno sposobnog člana.

Kruna akcije bio je humanitarni bal koji je organizovan u Gradskom parku, na godišnjicu smrti Diane Budisavljević. Tog dana je, zahvaljujući upornim i humanim ženama, Vranje postalo prvi grad u Srbiji koji je javno odao priznanje ovoj heroini čovečanstva, otkrivanjem velelepnog murala sa njenim likom u centru grada.

Diana je tako postala zaštitno lice svih naših budućih akcija. Akcijom smo uspele da animiramo preko pet stotina kompanija i pojedinaca iz zajednice i da odgovorimo na trenutne potrebe svih porodica koje su se javile na Javni poziv za podršku, a koji je bio raspisan nakon akcije. Ove godine, zajednica se ujedinila u želji i nameri da našim najstarijim sugrađanima i sugrađankama olakša starost i učini je dostojnom čoveka.

Da li možete da navedete primer pozitivne promene unutar vaše zajednice na koju su uticali programi i projekti koje ste do sada sprovodile?

Milica: Najveću promenu vidim u drugačijem odnosu ljudi prema samoj ideji društvene solidarnosti.

Tokom pandemije COVID–19 solidarnost se podrazumevala, kako se i obično dešava u kriznim situacijama. Prošle godine, iako je neposredna opasnost od virusa donekle bila ublažena, što je značilo početak povratka normalnom životu, solidarnost sa porodicama, pre svega decom, kojima je korona odnela člana, nije izostala. Činjenica da smo uložile mnogo truda, energije i vremena da dopremo do svih i svakoga, mnogo više nego tokom akcije 2020. godine, verovatno je uticala i da odaziv bude veliki.

Ovogodišnja akcija se tek u nagoveštajima bavi ekonomskom krizom koja će, ako je verovati političarima, tek nastupiti u svom pravom intezitetu i obliku, pa je i osećaj neposredne ugroženosti ljudi mali, tek naslućen.

U takvim situacijama, mnogo je teže pozivati zajednicu na solidarnost, ali ono što me raduje je činjenica da je nekim firmama i pojedincima, koji su sa nama od prve naše akcije, davanje za dobrobit zajednice postalo rutina. Odnosno, razumeli su solidarnost na način na koji jedino i treba da bude shvaćena: kao odgovornost pojedinca prema zajednici i ljudima unutar nje.

Druga promena tiče se osnaživanja žena, članica ŽSF, koje su, nakon poduhvata iz prošle godine, postale svesne svoje snage, sposobnosti i moći da nešto menjaju, još i više ako su ujedinjene. Kao ženi, to je moja slatka pobeda. Dakle, pokazale smo i dokazale zajednici, a i sebi, da možemo sve što mogu i muškarci, ponekad čak i bolje. Najzad, ljudi oko nas su počeli da nas prepoznaju kao pokretače pozitivnih promena i da očekuju naše akcije. Za sredinu kakvo je Vranje, ovo su veliki iskoraci.

Na koje načine motivišete podržavaoce da se pridruže vašem cilju?

Milica: Društvene mreže su glavni kanal komunikacije sa zajednicom, ali i živa reč. Zahvaljujući socijalnom kapitalu koje žene okupljene oko ove ideje imaju, ali i kredibilitetu koje su stekle što profesionalno, što učešćem u dosadašnjim akcijama, lako nam je da budemo saslušane, uvažene i poslušane. Sugrađani nas stalno vide da nešto radimo, organizujemo, planiramo, često i sami pitaju šta im to sada spremamo.

Nakon manje od 3 nedelje, vaša kampanja je sakupila skoro 50% traženih sredstava. Kakve su reakcije vaše zajednice?

Iskreno, mislila sam da možemo brže da sakupimo potreban novac. Ipak, bitno je da na kraju kampanje planirana suma bude na računu i raspoloživa za kupovinu neophodnih prehrambenih artikala, u šta ne sumnjam da će se desiti do 9. oktobra kada se kampanja završava, na Nacionalni dan davanja, simbolično.

Osim direktnih novčanih donacija, koji još vidovi podrške doprinose glavnoj misiji kampanje i pomažu vam da ostvarite cilj?  

Milica: U tri lokalna marketa imamo postavljene kutije za doniranje hrane, u koje naši sugrađani mogu ostavljati hranu za najstarije, prema spisku koji se nalazi na samoj kutiji. Otvoren je i namenski račun CMTDO, na koji ljudi mogu uplaćivati novac, u slučaju da žele da uplate donacije na šalteru pošte ili banke ili nemaju vremena da odu do najbližeg marketa i direktno doniraju hranu.

U lokalnim firmama, zaposleni su se sami organizovali i prikupljaju hranu koju će zajednički donirati. Kako bi se približili mlađim generacijama, pokrenuli smo i akciju “Najbolji humani selfi”.

Naime, svako ko bude donirao hranu u neku od kutija, pri tom se fotografiše i označi fotografiju #sevep_je_merak, ulazi u konkurenciju za nagradu, jer ćemo na kraju akcije birati najbolji humani selfi.

Najzad, posebno nas raduje akcija u akciji, odnosno izložba karikatura koja će biti upriličena pred sam kraj akcije. Jedan naš asimilovani Vranjanac, Radoman Raša Irić, koji se dugi niz godina iz ljubavi bavi karikaturom, ponudio je javnim ličnostima u gradu na prodaju 20 karikatura u zamenu za hranu.

Na izložbi koju već najavljujemo kao kulturni događaj godine, vlasnik portreta će moći da ga „trampi” za određenu količinu hrane. Ono što je mene obradovalo vezano za ovu izložbu je činjenica da su sve karikature „prodate” za manje od 24 časa. Posebnu vrednost ovoj i svim našim akcijama daje i to što sve što radimo, radimo volonterski, oslanjajući se na sopstvene resurse i na kapacitete zajednice.

Ukoliko vaša neprofitna organizacija ili nezavisni medij želi da pokrene svoju kampanju na Donacije.rs i dođe do podrške zajednice, saznajte kako platforma funkcioniše, a zatim popunite formular detaljima o svom radu i ideji koju želite da sprovedete u delo.