Udruženje „Ruke govore“ radeći na promociji volonterizma, podržavanju dece u učenju, organizovanju edukacija, pružanju psihološke podrške i prevođenju na znakovni jezik svakodnevno se zalaže za stvaranje pristupačnog okruženja u kome nema komunikacionih barijera za gluve i nagluve osobe.

Nina Baranovski, predsednica udruženja, master defektolog i sudski tumač za znakovni jezik i Dajana Erceg, dimplomirani psiholog, tumač i edukator za znakovni jezik otkrile su nam kako uz mnogo entuzijazma, ljubavi, stručnosti i podrške ovo udruženje čini svoju zajednicu boljom i pristupačnijom za gluve i nagluve osobe.

Kako je nastalo udruženje „Ruke govore“? Sa kojom idejom je sve počelo? Kako se razvijala vaša misija?

Nina: Kao deca gluvih roditelja, tokom odrastanja, suočavali smo se sa brojnim izazovima i predrasudama, s obzirom da smo kao mali bili tumači svojim roditeljima jer u to vreme nije postojala zvanična profesija tumača za znakovni jezik.

Zajednica gluvih i nagluvih osoba je bila dosta manje vidljiva nego danas, a uz to veliki broj informacija i usluga nisu bile dostupne, niti pristupačne. Postojale su tada, postoje i danas, lokalne organizacije gluvih koje su organizovale razne aktivnosti i događaje, ali sa nedostatkom sredstava, te je vremenom to bledilo. Nakon toga, kolega koji je gluva osoba i ja, kao tumač i dete gluvih roditelja, osnovali smo udruženje kako bismo profesiju tumača podigli na viši nivo, a ujedno sprovodili edukacije i osnaživanje, kako gluvih osoba sa jedne strane, tako šire društvene zajednice, sa druge strane. U globalu, naša misija jeste da stvorimo pristupačno okruženje, u kom će gluve i nagluve osobe biti ravnopravne u društvu, sa jednakom dostupnošću informacija.

Isto tako, jedan od ciljeva nam je da zanimanje tumača uđe u nomenklaturu zanimanja kao profesija, a ne da to nužno moraju da rade deca čiji su roditelji gluve osobe. Uz sve to, svakodnevno radimo na tome da se gluvima pruži svaki vid podrške u cilju osnaživanja i ostamostaljivanja, kao i da se na dnevnom nivou pruže usluge prevođenja.

Ciljevi su nam usmereni i ka tome da mlađe generacije čujuće dece koje potiču iz porodice sa gluvim ili nagluvim roditeljima budu dovoljno osnažene, i da ne moraju da prolaze kroz neprijatna iskustva tokom odrastanja i školovanja.

Naša najveća želja (misija) je da se osnuje Centar za rehabilitaciju gde će se pružiti razni vidovi podrške kako gluvima i njihovim porodicama, tako i čujućima koji dobiju gluvu decu. Naravno, aktivno radimo na tome da akreditujemo programe obuka znakovnog jezika i da u našoj zajednici širimo svest o gluvim i nagluvim osobama, njihovoj kulturi i vrednostima.

Nina Baranovski, predsednica udruženja

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Dajana: Lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru je bila prvenstveno lična potreba da se pomogne zajednici kojoj pripadaju naši roditelji, dakle gluvim i nagluvim osobama. Kao dete gluvih roditelja, čitav život smo naviknuti da odrastamo na takav način da, između ostalog, pomažemo svojim roditeljima prilikom komunikacije sa drugima koji ne znaju znakovni jezik. Dakle, smatram da je vrlo važno raditi na podizanju svesti o kulturi i jeziku zajednice gluvih i nagluvih osoba, kako bismo im stvorili pristupačnije okruženje za kvalitetniji život.

Isto tako, smatram da je znakovni jezik vrlo zanimljiv, ali i koristan za širu populaciju i da bi osnove znakovnog jezika trebalo da budu deo opšte informisanosti sa ciljem inhibiranja separacije među ljudima. Dakle, stavovi koje sam gradila još u detinjstvu i koje imam i danas, veoma utiču na to da se angažujem i dam svoj lični maksimum kako bih stvorila bolje mesto za život gluvim i nagluvim osobama.

Pored toga, pružanjem usluga prevođenja, radom sa decom i kao edukator znakovnog jezika, stičem dosta ličnog i profesionalnog iskustva, koje smatram vrlo važnim segmentom napredovanja u profesionalnoj karijeri.

Na kraju, najveći motivator za istrajavanje, u nekad ne tako pogodnim uslovima, je svakako lično zadovoljstvo koje osetim kada vidim ostvarene rezultate i osmehe na licima naših korisnika.

Kako je COVID-19 kriza uticala na rad udruženja? Na koje aktivnosti ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?

Dajana: Čitava situacija sa pandemijom je donela brojne poteškoće u radu sa gluvim i nagluvim osobama, najviše u vidu otežane komunikacije i prevođenja „na terenu“. Angažovani tumači nisu mogli da idu direktno sa gluvom osobom da prevode, posebno u zdravstvu, s obzirom na epidemiološku situaciju, te su video pozivi dosta pomogli. Isto tako, s obzirom da se gluve osobe u komunikaciji, pored znakova, oslanjaju na čitanje sa usana, maske su predstavljale veliku prepreku čime je opadao kvalitet komunikacije. Ipak, čitav uticaj pandemije je ukazao na brojne propuste u radu institucija i naglasio nepristupačnost usluga za gluve osobe. Stoga, u saradnji sa institucijama, naše aktivnosti smo usmerili ka tome da otklonimo poteškoće na koje smo nailazili.

Dakle, razvijali smo brojne strategije kako da ubrzamo i digitalizujemo usluge prevođenja kako bismo ispoštovali sve epidemiološke mere, pa je jedna od uspešnih aktivnosti uvođenje SMS broja kriznog štaba za vanredne situacije, kao i SMS broj za prijavu nasilja za gluve i nagluve osobe.

Isto tako, uveli smo mogućnost onlajn zakazivanja pregleda kod izabranih lekara opšte prakse, radi efikasnijeg pružanja usluga. Sprovodili smo različite radionice koje su uključivale informisanje i osnaživanje gluvih lica u doba COVID-19 krize koji su uspeli da smanje tenziju i nedostatak informacija u zajednici gluvih.

Ono što je vrlo važno pomenuti i na šta smo posebno ponosni je da smo sproveli obuku znakovnog jezika prilagođenu osoblju zaposlenom u novosadskom porodilištu „Betanija“, te smo tako osposobili jedan deo lekara i medicinskih sestara za komunikaciju sa gluvim i nagluvim trudnicama.

Dajana Erceg, psihološkinja, tumač i edukatorka za znakovni jezik

Kako se finansira udruženje „Ruke govore“? Sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način? Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad udruženja?

Nina: Udruženje se finansira putem projekata na nivou grada i AP Vojvodine, kao i donacijama pojedinih kompanija. Zbog nedovoljno finansijskih sredstava, a široke palete usluga koje pružamo našim korisnicima, uveli smo članarinu na godišnjem nivou. U okviru članarine koju gluvi i nagluvi članovi plaćaju, dobijaju besplatnu ulsugu Prevodilačkog servisa, Centra za podršku deci u učenju i razne kreativno - edukativne radionice.

Glavni izvor finansiranja udruženja je iz prodajnih kurseva znakovnog jezika, međutim i to je nedovoljno za opstanak i kvalitetno funkcionisanje rada udruženja. Ipak, dosta stvari radimo na volonterskoj osnovi kako bismo bili vidljivi u široj zajednici.

Za sve one koji žele da doniraju i time finansijski podrže rad našeg udruženja, na našem sajtu postoji segment “Doniraj”, pri čemu bi nam značila i donacija u vidu tehničke opreme za rad (kompjuter, tablet) s obzirom da se naša komunikacija sa gluvim i nagluvim osoba aktuelno najviše odvija putem video poziva.

Tokom 2020. godine bili smo deo programa “Originalni lideri” fondacije Novaka Đokovića, gde smo dobili konsultantsku podršku u razvoju i unapređenju poslovanja kroz rad s iskusnim društvenim preduzetnicima i biznis-konsultantima. Pomenuta podrška se nastavila i u 2021. godini gde smo imali mentorsku podršku koja je obuhvatila obuku prodaje, organizacije i ličnog razvoja.

Na koje sve načine uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?

Dajana: U našoj organizaciji imamo petnaest aktivnih volontera koji nam najviše pomažu u našem Centru za podršku deci u učenju gde nam dolaze školarci, deca gluvih i nagluvih roditelja. Volonteri zajedno sa gluvom i čujućom decom rade domaće zadatke i pripremaju ih za nastavne aktivnosti, a ono što je vrlo važno, prate ono što gluvi roditelji ne mogu u potpunosti, a to je napredak namlađe dece u školi (najviše čitanje i pisanje).

Pored toga, pomažu nam da organizujemo različite vrste događaja, edukacija i radionica za naše gluve i nagluve korisnike, ali i širu društvenu zajednicu. Isto tako, veoma su angažovani kada je u pitanju promovisanje znakovnog jezika i rada samog udruženja, čime nam pomažu da podignemo svest u široj populaciji o kulturi i jeziku gluvih i nagluvih ljudi.

Isto tako, često dovodimo stručnjake iz raznih oblasti, koji vrlo rado održavaju edukacije našim gluvim i nagluvim korisnicima, pa je tako jedna od najsvežijih edukacija održala dr Vejnović koja je gluvim ženama govorila o „Važnosti preventivnog ginekološkog pregleda“.

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi koje planirate da realizujete u budućnosti?

Dajana: Trenutno smo najviše fokusirani na osposobljavanje osoblja u privatnim i državnim institucijama za osnovnu komunikaciju sa gluvim i nagluvim osobama. Dakle, u procesu smo ugovaranja saradnji kada je u pitanju učenje jezika, čime je cilj da gluve i nagluve osobe načinimo što nezavisnijim od tumača za znakovni jezik.

Cilj je da se osposobe zaposleni prvenstveno u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, čime će se podići kvalitet komunikacije, a time i broj korisnika same ustanove, te tako dobiti koristan ishod za obe strane. Uz to, kao diplomirani psiholog, uvela sam uslugu psihološkog savetovanja, te mi je vrlo važno da pružim šansu gluvim i nagluvim osobama da unapređuju i neguju sopstveno mentalno zdravlje, s obzirom da do sada nisu imali prilike za to. Planirano je sprovođenje različitih edukacija za gluve korisnike sa ciljem podizanja svesti i informisanosti u različitim životnim segmentima.

Svakako da, u saradnji sa institucijama, nastavljamo sa digitalizovanjem usluga, sa ciljem stvaranja što pristupačnijeg okruženja za gluve i nagluve osobe.

Na koje načine smatrate da udruženje „Ruke govore“ doprinosi razvoju filantropije u vašoj zajednici?

Dajana: Smatram da naše udruženje doprinosi time što prvenstveno radi na podizanju svesti u široj populaciji o jednoj potpuno ravnopravnoj zajednici koju razlikuje jedino jezik kojim se služi. Dalje, akcijom edukatora za znakovni jezik, radi se na smanjivanju pomenute razlike, čime se pruža šansa da se gluva osoba sprijatelji sa osobom koja čuje, čime se smanjuje i dalje vidljiva podela u društvu.

Pored svega navedenog, prevođenjem na terenu pomažemo gluvim osobama da ostvare adekvatnu komunikaciju i dobiju tačne i nedvosmislene informacije, pri čemu se uporedo radi na osposobljavanju zaposlenih u institucijama za što kvalitetniju komunikaciju sa gluvim i nagluvim osobama.

Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu?

Nina: Najveći izazov sa kojima se susrećemo je nedovoljno finansijskih sredstava za aktivnosti koje sprovodimo, čime opada i kvalitet pružanja usluga gluvim i nagluvim korisnicima.

Drugo, najdugotrajniji izazov je nedovoljna informisanost šire zajednice o kulturi i jeziku zajednice gluvih i nagluvih osoba, s obzirom da radom na terenu, kao tumači, nailazimo na brojne prepreke, predrasude i nerazumevanje. Posebnu poteškoću nam predstavlja trenutna situacija sa epidemijom i nošenjem maski, pri čemu pojedinci kada se pojavimo sa gluvom osobom u instituciji zahtevaju da ne spuštamo maske, čime je teško uspostaviti adekvatnu komunikaciju. Upravo iz neznanja o načinu komuniciranja gluvih i nagluvih osoba nailazimo na neprijatnosti, otpor i konfliktne situacije.

Isto tako, u brojnim situacijama nam nije dozvoljeno da uđemo i pružimo usluge prevođenja s obzirom na celokupnu epidemiološku situaciju. Takođe, u domovima zdravlja vrlo često nemamo prioritet prilikom pregleda gluvog pacijenta, te smo primorani da se pozivamo na Zakon o upotrebi znakovnog jezika.

Nažalost, retko koja institucija je svoje usluge prilagodila gluvim i nagluvim osobama, čime pojačavaju njihovu zavisnost od tumača za znakovni jezik. Isti je slučaj i sa zvanjem hitnih službi (policija, hitna pomoć, vatrogasci), gde ne postoje sms brojevi, niti aplikacije, već se kompletna komunikacija obavlja posredstvom tumača.

Na sve prethodno navedeno, veliki izazov predstavlja nedovoljan broj tumača za znakovni jezik koji bi odgovorio na sve zahteve i potrebe gluvih i nagluvih osoba.

Šta su najveći uspesi koje je udruženje ostvarilo u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?

Nina: Prvenstveno, drago mi je što sam se razmišljanjem o odgovoru na ovo pitanje prisetila toga koliko smo zaista stvari uspeli da uradimo, bez obzira na uslove i situaciju.

Vrlo rado ću navesti i sa vama podeliti neke od uspeha koje je udruženje postiglo u dosadašnjem radu.

  • Uspostavili smo temelje Prevodilačkog servisa uvođenjem sms broja za korisnike kako bi na brži i lakši način pružili uslugu prevođenja sa i na znakovni jezik;
  • Preko call centra doma zdravlja, uspostavili smo uslugu zakazivanja putem e-maila i time olakšali i ubrzali zakazivanje termina kod izabranog lekara;
  • Od ove, 2022. godine, sudski tumač za znakovni jezik će potpisivanjem ugovora biti angažovan u Kliničkom centru Vojvodine;
  • Sa udruženjem „Iz kruga Vojvodina“ uspostavili smo saradnju i otvorili sms broj za prijavu nasilja nad gluvim i nagluvim ženama, a uz to ostvarili mogućnost da koriste i psihološku i pravnu podršku;
  • Ponosni smo što smo otvorili psihološko savetovalište u kom je koleginica Dajana Erceg jedini psiholog sa znanjem znakovnog jezika i vredno pruža psihološku podršku i psihološke kreativno –edukativne radionice gluvim i nagluvim osobama, ljudima sa jednakim potrebama, a manje šansi za korišćenjem usluga;
  • Putem muzejske interaktivne aplikacije „MUZEJ ZA SVE“, stalne postavke novosadskih muzeja – Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Galerije Matice srpske, Muzeja Vojvodine i Muzeja Prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji – obogaćene su tumačenjima koja su prilagođena gluvim i nagluvim osobama. Aplikacija se svake godine dopunjuje sadržajima kako za decu tako i za odrasle na znakovnom jeziku;
  • Napravili smo turistički vodič na srpskom znakovnom i internacionalnom znakovnom jeziku;
  • U okviru projekta „Informacije na dohvat ruke“ snimljene su 3 interaktivne priče (u kafiću/lekarska ordinacija/snalaženje u gradu) na znakovnom jeziku sa ciljem promocije zajednice gluvih osoba i znakovnog jezika;
  • Ponosni smo što smo jedina licencirana škola znakovnog jezika u Republici Srbiji;
  • U 2021. godini realizovali smo tipski prilagođenu obuku znakovnog jezika zaposlenima u Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCV i osposobili zaposlene za komunikaciju sa gluvim i nagluvim trudnicama i porodiljama; 
  • Izdali smo brošuru „Mali vodič za pristupačniji odnos sa gluvim i nagluvim osobama“. Ono što želimo da postignemo i na šta će naš rad biti fokusiran jeste da napravimo pristupačno okruženje za gluve i nagluve osobe uvođenjem IT softverskih rešenja čime nam je cilj da postignemo što veću nezavisnost gluvih osoba od tumača za znakovni jezik, kao i dostupnost informacija i službi koje pružaju različite vrste usluga.

Isto tako, želimo da promovišemo zajednicu gluvih i nagluvih osoba i da gluva deca u redovnom sistemu obrazovanja imaju obezbeđenog tumača za znakovni jezik, kako bi imala mogućnost školovanja kao i druga deca, s obzirom na njihov potpuno očuvan intelektualni kapacitet.