Udruženje građana Klara i Rosa pokrenule su Gordana Vukov Ciganjik i Daniela Mamužić, sa željom da okupe pojedince i pojedinke koji dele ljubav prema savremenoj umetnosti i motivišu ih da se aktivno uključe i doprinesu pozitivnim promenama u svojoj zajednici.

Od 2014, kada je osnovano, do danas ovo udruženje je pokrenulo brojne programe koji su doprineli razvoju kulture i umetnosti, ali i očuvanju životne sredine, podizanju ekološke svesti i poboljšanju položaja žena i mladih.

Rezultat njihovog rada su i Centar za savremenu kulturu i umetnost, Subotica, online radio Plac i jedinstven Leksikon u kome su predstavljeni subotički umetnici i umetnice rođeni u periodu od 1970. do 2000. godine.

Više o misiji, dostignućima i planovima udruženja otkrila nam je Gordana Vukov Ciganjik, jedna od osnivačica.

Kako je nastalo Udruženje Klara i Rosa? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Gordana: Udruženje Klara i Rosa nastalo je 11. decembra 2014. godine na Svetski dan planina, simbolično maštajući promenu u ravnoj Vojvodini. Tada smo još uvek bile zaposlene u gradskoj Fondaciji za omladinsku kulturu i umetnost, ali smo, zabrinute zbog društveno političkih promena u društvu, i u samoj Fondaciji, osnovale udruženje preko kojeg bismo nastavile promociju savremenih umetničkih praksi i građanskih vrednosti.

Do 2018. godine smo uspevale da održimo taj pravac i u  Fondaciji, međutim, tada nas troje bivamo proglašeni za tehnološki višak u ustanovi sa 5 zaposlenih.

Motivisane da otvorimo i razvijamo  građanski prostor, inicirale smo udruživanje 10 umetničkih udruženja u Subotici u krovno udruženje Centar za savremenu kulturu i umetnost, Subotica/Kortárs Kulturális és Művészeti Központ, Szabatka, te pokrenula online Radio Plac i Dvorišnu galeriju u javnom prostoru.

Tokom vremena misija Klare i Rose, izuzev promocije i produkcije kulturnih i umetničkih sadržaja, postala je i razvoj građanskog aktivizma, kritičkog mišljenja i osnaživanje pojedinaca kroz razvoj zajedništva i interkulturalizma. U centar svog interesovanja postavile smo osnaživanje sugrađana i podizanje kvaliteta života u multinacionalnoj sredini, u kojoj se multinacionalnost, nažalost, koristi kao mogućnost da se sugrađani podele i razjedine.

Postalo je jasno da u Gradu ne postoji nijedno mesto susreta koje je nadnacionalno, građansko. Subotica ima mnogo nacionalnih kulturnih centara (srpski, hrvatski, mađarski, bunjevački, italijanski itd) ali nijedan građanski.

Aktivnosti udruženja se mogu okarakterisati kao pionirski poduhvat u Subotici. Programi i akcije koje sprovodimo dolaze do sugrađana, direktno ih se tiču, pozivaju ih na akciju, promišljanje, povezivanje, učešće. Nasuprot institucionalnog delovanja koje je često zatvoreno i tromo, akcije KiR su inovativne, savremene, intersektorske, inkluzivne, solidarne, ponekad i eksperimantalne. I sami umetnici su često odvojeni od sugrađana, nedostupni, neshvatljivi pa samim tim i na neki način marginalizovani, te je naše nastojanje promovisati umetnost i kulturu kao svima dostupnu i potrebnu.

Da li postoji neka posebna i zanimljiva priča o tome kako je udruženje dobilo ime?

Gordana: Klara i Rosa se prvo pojavljuje u nazivu jedne umetničke slike a zatim nas asocira i na Klaru Cetkin, Rozu Luksemburg i Rosu Parks, kao aktivistkinja koje su pokrenule promene i izborile bolji položaj i prava za ranjive i marginalizovane. Tako je ime nastalo iz spoja umetnosti i aktivizma što su oblasti u kojima delujemo. Često naziv našeg udruženja budi radoznalost: „Ko su Klara i Rosa?“

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Gordana: Kako smo odlučile da ostanemo u Subotici, prirodno nam je bilo da aktivno delujemo i razvijamo nezavisni, građanski prostor u kom savremenu kulturu i umetnost koristimo kao način i sredstvo komunikacije sa sugrađanima. Vodeći se mišlju da radimo ono što volimo (dolazimo sa umetničkih akademija – gluma i vajarstvo) a da pritom doprinosimo opštem dobru, posvećujemo se svom autentičnom pozivu, najpre gradeći kulturni prostor u kom se neguje eksperiment, različitost, kritičko promišljanje, građanski aktivizam i solidarnost. Neprofitni sektor, pored finansijske nesigurnosti, donosi i određenu slobodu da promišljamo, stvaramo i utičemo na okolnosti u svojoj okolini. Verujemo da građani, pa tako i mi, imamo moć da utičemo na društvene tokove.

Na koji način udruženje Klara i Rosa realizuje fandrejzing aktivnosti i prikuplja donacije? Sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad organizacije?

Gordana: Finansiramo se kroz projekte. Od ove godine imamo i fizički prostor, pa nam se tu otvaraju nove mogućnosti. Promišljamo dodatne načine kako bismo mogle osigurati samoodrživost, međutim još se nismo odvažile na „crowdfunding“. Pokušavamo da obezbedimo finansijska sredstva od inostranih donatora a na podršku Grada, Pokrajine ili Ministarstva ne možemo da se oslonimo. Nažalost, savremena kultura nema podršku naše države.

Recite nam nešto o Centru za savremenu kulturu i umetnost, krovnom udruženju koje je nastalo kao rezultat vašeg rada.

Gordana: Počevši od 2020. godine okupile smo umetnike, sada već 12 umetničkih udruženja i oko 40 pojedinaca, u krovno udruženje “Centar za savremenu kulturu i umetnost, Subotica”. To je platforma koja po prvi put u Subotici okuplja pojedince i formalne grupe raznih generacija, jezika, umetničkih pravaca i nacija promovišući saradnju i kolektivno delovanje. Nakon pokušaja da se Centar kao formalno telo uključi u tokove civilnog sektora i da funkcioniše kao jedinstveni organizam, zbog raznolikosti i različite motivacije članova, Centar ipak pre svega ostaje platforma i prostor u kome se rad, veštine i stremljenja savremene umetničke i kulturne scene susreću, podržavaju i nadopunjuju.

Programi Centra su programi svih udruženja i pojedinaca koji su njihovi članovi. Programi Centra su dvojezični.

Kako ste došli na ideju da pokrenete online radio? Recite nam nešto o nastanku i funkcionisanju Radio Plac-a. Kome je namenjen, kakve sadržaje nudi, kakvi su planovi za njegovo buduće funkcionisanje...? Koliko je teško voditi udruženje i online medij? Da li biste i drugim neprofitnim odrganizacijama preporučili sličan poduhvat i za koji tip udruženja smatrate da bi bio koristan?

Gordana: Radio Plac je nastao kao odgovor na pandemiju 2020. godine kada otvaramo digitalni prostor povezivanja te da gradimo simbolični prostor u kom je moguć eksperiment, razmena i osnaživanje. Tako je otvoren zvučni prostor koji poziva na slušanje, što je prilična retkost u današnjem brzom, vizuelnom, površnom svetu. Tokom 2021. godine, nastalo je preko 80 emisija koje su i dalje dostupne na sajtu Centra (ckplac.org).

Ovaj radio zajednice emituje program koji se zasniva na slobodnoj muzici koja ne podleže autorskim pravima i slobodna je za deljenje, kao i na emisijama koje su glas zajednice. Koncept radija je dvosmerna komunikacija, umetnički eksperiment, demokratizacija umetnosti, to jest razvoj amaterizma i uključivanje u kreativne procese. Izazovno je voditi radio i kreirati svakodnevni program, ali kako se u svom radu okrećemo procesu ne forsiramo produkciju, ona se dešava.

Radio Plac bismo definisale kao otvoren poligon za igru i istraživanje a ne kao informativni medij. Nemamo stalnu redakciju, reklame, vesti, vremensku prognozu i slično.

Na koje još aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi koje planirate da realizujete u budućnosti?

Gordana: Trenutno pripremamo Retreat program pod nazivom „Grounding“ koji će okupiti 12 aktivistkinja i umetnica koje rade sa zajednicom a deluju u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Rumuniji, Kosovu i Albaniji. Aktivistkinje i umetnice često mnogo daju i rade u nesigurnim finansijskim okolnostima i zato smo osmislile projekat čiji je cilj da one dobiju priliku da se povežu, međusobno podrže i opuste. Program će se realizovati u šumi, u prostoru Udruženja „Letnji bioskop“ na Kelebiji.

Tokom ove godine radimo i na adaptaciji Šekspirove priče o Romeu i Juliji u delo koje se tiče subotičke omladine i života u našem malom gradu. Predstavu nameravamo da postavimo u našoj kući.

Najviše smo fokusirani na osmišljavanje projekata koji doprinose da naš prostor, u kom smo od januara 2023, živi, okuplja i inspiriše različite sugrađane kroz razne programe. Istražujemo načine na koje naše udruženje može delovati samoodrživo. Izuzev projektnog finansiranja, nameravamo u nekom trenutku u doniranje uključiti i zajednicu, privatan sektor ali i pojedince. Povezujemo se sa inostranim praksama i kolektivima jer verujemo da samo implementirajući stečeno znanje i iskustva možemo otkriti model koji najbolje funkcioniše u našoj zajednici.

Promišljamo kako možemo redefinisati javni prostor u tačke susreta ili ostaviti trag koji će građanima biti podsetnik, podstrek ili inspiracija na promišljanje i akciju.

U našem se prostoru okupljaju žene, mladi, stari, umetnici, radnici, iz grada ili sela. Tu se razgovara, vežba joga, stvara, gledaju filmovi, snima, uči, radi...

Na koje sve načine uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?

Gordana: U svom radu veliku pažnju poklanjamo procesu u kom želimo svesno, duboko biti posvećeni dok traje. Dosadašnje iskustvo nas je naučilo da se neki od programa duboko urezuje u životno iskustvo ali i buduće usmerenje učesnika. Našu zajednicu gradimo polako, posvećeno i strpljivo, dajući priliku pojedinacu da se izrazi kroz različite projekte. Organizujemo različite kulturne događaje (izložbe, koncerte, tribine, filmske projekcije, razgovore, promocije, radionice itd), osmišljavamo specifične kreativne radionice koje su namenjene određenim  grupama, produciramo različite umetničke forme u koje uključujemo različite pojedince, priključujemo se međunarodnim projektima ili ih osmišljavamo, uključujemo sugrađane, otvaramo prostore razmene između umetnika i zajednice, učimo iz intersektorskih saradnji.

Raznolikost, interkulturalnost, eksperiment i sloboda izraza donose nam mogućnost da učimo, da se podržavamo, da uživamo u procesu stvaranja i razmene i da se povezujemo i delujemo u pravcu izgradnje boljeg i solidarnog društva. Nije mali broj pojedinaca koji su kroz naše akcije i inicijative dobili priliku da se izraze, pokrenu i inspirišu jer smo u svakodnevnom radu okrenute ka ljudima.

Smatrate li da Klara i Rosa doprinosi razvoju filantropije u svojoj zajednici i na koji način?

Gordana: Ako filantropiju shvatimo kao čovekoljublje ili kao dobru volju da se pomogne drugome, onda svakako otvaramo prostore povezivanja, podržavanja i prihvatanja najrazličitijih i drugačijih. Na putu da postanemo ovo što smo danas, srele smo veliki broj pojedinaca koji su sa nama podelili važna znanja ili nas povezali te time otvorili nove mogućnosti za saradnju i rast. Mi nastavljamo da prosleđujemo znanje i kontakte i da osnažujemo one koji su na početku,kao i da učimo od onih koji su ispred nas. Smatramo da je jako važno decentralizovano jačati pojedince i manje grupe i da će se ta snaga preliti sa lokalnog na opšte.

Iz vašeg ugla, kako i koliko su povezani filantropija i kultura i umetnost? Koliko je zajednica spremna da doprinosi ovim oblastima i šta možemo učiniti da se trenutna situacija poboljša?

Gordana: Za nas su kultura, umetnost i obrazovanje ključni faktori razvoja i rasta pojedinca i društva. Oni su usko povezani sa solidarnošću, prihvatanjem, borbom za ravnopravnost, ekološkom svešću i životom u skladu sa prirodom. Međutim, živimo u brzom, površnom i okrutnom vremenu u kom su vrlina, obrazovanje i humanost izgubili u trci sa profitom i rezultatom.  Ono što možemo da učinimo je da svojim činjenjem budemo primer, da menjajući sebe menjamo i ono što se dešava oko nas. Kultura i umetnost su moćan saveznik na tom putu. Treba da vratimo ideju o tome među mlađe generacije. Treba da promovišemo ideju da se različita energija može konstruktivno kanalisati kroz kulturu i umetnost u nešto što svima može biti korisno i oplemeniti svet oko nas.

Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate?

Gordana: Finansijska nesigurnost i neizvesnost su naši najveći izazovi. Veoma veliki deo vremena u svom radu posvećujemo apliciranju i osmišljavanju projekata. Projekti, u čije smo osmišljavanje utrošile mnogo vremena, nekada ne budu podržani, pa tako gubimo i vreme i energiju.

Ono što nas takođe uznemirava je nacionalistički narativ i jačanje desnih ideja u Subotici, pojave koje su u poslednje vreme vrlo zapažene i doprinose daljoj polarizaciji i otuđenju. Borimo se sa pasivnošću, apatijom i nezainteresovanošću, kao i sa brzim digitalnim načinima komunikacije i kratkom pažnjom. Međutim, sve ove izazove pretvaramo u mogućnosti i prilike iz kojih učimo i stvaramo nove forme kao odgovore.

Šta su najveći uspesi koje je udruženje ostvarilo u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?

Gordana: Najveći uspeh  je opstanak našeg tima, pre svega dve osnivačice, te radna i inspirativna energija koja se oseti u našoj kući gde zajedno promišljamo, maštamo i osmišljavamo nove projekte, akcije i inicijative.

Već smo postigle mnogo kroz najrazličitije programe i projekte koje smo realizovale, pominjemo samo neke: pokretanje onlajn Radija Plac, osnivanje krovnog udruženjai okupljanje umetnika u Centru, otvaranje Dvorišne galerije, oslikavanje ekološkog murala bojama koje pročišćavaju vazduh, kreativni proces sa ženama koji je rezultirao radio dramom „Prostori“, čišćenje Daščanske šume i nezaboravno nedeljno popodne uz akustični koncert i piknik, ženski glasovi kroz zvučne forme zabeležili su jedno vreme u Subotici, međunarodne saradnje sa divnim pojedincima iz sveta umetnosti i kulture, itd.

Želimo da jačamo i stvorimo jaku instituciju kojoj će se priključivati drugi pojedinci, te koja će samouvereno i posvećeno nastaviti da sprovodi svoje programe u Subotici a to je da otvara prostore slobode, eksperimenta, solidarnosti i povezivanja najrazličitijih sugrađana, te da Subotica bude prozor u svet i mesto poželjno za život, mesto u kom je moguć autentičan i živ razvoj.