Strelkinja Zorana Arunović osvojila je prvo zlato za Srbiju na Olimpijskim igrama 2024. u miks-paru sa Damirom Mikecom u disciplini vazdušni pištolj na 10 metara. Osim što ostvaruje izuzetne rezultate, Zorana pretvara sportske uspehe u podršku za ženski sport kroz rad kluba Olimpik 011. Zato ovo takmičenje donosi još jednu pobedu, iako simboličnu: po prvi put je na Olimpijskim igrama broj takmičara i takmičarki izjednačen.

Tekst je ažuriran 30. 7. 2024.

Zorana i njena sestra Jelena osnovale su sportsko udruženje „Olimpik 011” 2016. godine u Beogradu. Ovaj klub je posvećen unapređenju streljačkog sporta, a fokusirane su na kreiranje uslova za razvoj baze i unapređenje rezultata reprezentativaca.  

Neki od ciljeva udruženja, između ostalog, jesu opšte dobro i društvena korist, a kako ističu, posvećeni su preciznosti i tačnosti – kako u sportu, tako i u životu.    

Veliki broj osvojenih medalja na najvećim svetskim takmičenjima potvrđuje talenat članova i članica kluba, a spremnost da odgovorno sprovode svoje aktivnosti u zajednici potvrdili su i na Neprofitne.rs. 

Kako to obično bude, nakon osvojenog plavog bedža najviše transparentnosti na toj platformi, usledio je i intervju sa predstavnicom „SK Olimpika 011“ Zoranom Arunović, za koju ste verovatno već čuli. Zorana je nedavno postigla ogroman uspeh na Svetskom kupu u streljaštvu u Rio de Žaneiru, osvojivši zlatnu medalju za svoju zemlju.  

Uprkos obavezama, ova svetska i višestruka evropska prvakinja je uspela da odvoji vreme za nas i oceni položaj žena u sportu, značaj odgovornosti sportskih udruženja, a ispričala nam je i kako ju je Nađa Higl inspirisala da se ustremi ka velikim ciljevima i već sledeće godine „pogodi tačno u metu”. 

Čestitamo na zlatnoj medalji u streljaštvu na Svetskom kupu u Brazilu i srebrnoj medalji na Evropskom prvenstvu u Norveškoj! Koliko je taj uspeh pomogao vidljivosti vašeg udruženja?  

Zorana: Hvala na čestitkama. Pre svega bih rekla da još uvek osećam želju za pobedom, volim da se takmičim, to me inspiriše da pružim najviše što mogu i zbog toga sam i dalje u sportu. Kada ne budem osećala to „naelektrisanje”, znaću da je vreme da stavim tačku.  

Udruženju koje stoji iza mene i za koje nastupam, Jelena i ja smo dale identitet. Posle svake medalje, uspešnog nastupa ili bilo koje vrste afirmativne aktivnosti, isticale smo u prvi plan svoj klub „Olimpik 011". Želja mi je da kroz svoje nastupe dodatno popravljam imidž kluba, i da nakon karijere mogu da kažem da je „SK Olimpik 011“ nosilac i mera kvaliteta u disciplini u kojoj nastupam. 

Zorana i Jelena Arunović

Zašto vam je važno da promovišete kulturu sporta u vašoj zajednici? 

Zorana: Sistem Srbije prepoznaje školski sport, amaterski sport, sport invalida, vrhunski sport i rekreativni sport. Iz toga se vidi koliko je značajno sportom obuhvatiti sve uzrasne kategorije stanovništva. U tom smeru ide i naše udruženje, da kroz rezultate i vidljivost istih, kontinuirano radi na širenju baze članova. Jelena je prethodnih godina pisala par autorskih radova koji su se bavili fenomenom sporta u našem društvu, jedinstvu sporta i obrazovanja, kao i raznovrsnim ulogama koje možemo da imamo kada smo učesnici u sistemu sporta.  

Zbog navedenog, smatram nju daleko kompetentnijom da odgovori na ovo pitanje ali iskoristiću priliku da dam svoje mišljenje, a ono je da sport sprečava mnoge negativne posledice u društvu i pruža mogućnost da čitave porodice svojim učešćem učvrste svoje međusobne odnose. Ovo moderno vreme nas je sve malo otuđilo, pa je teren prava prilika da provedemo kvalitetno vreme zajedno.   

Šta se promenilo za vaše korisnike zahvaljujući programima koje sprovodite? 

Zorana: Korisnici, članovi kluba, dobili su novu sportsku opremu, nove sportske rekvizite, potrošne rekvizite karakteristične za streljački sport. Uspeli smo da uniformišemo takmičare, da dobiju setove opreme za put, takmičarski nastup, ceremonije proglašenja, treninge... Takođe, u želji da diverzifikujemo aktivnost, opremili smo se raznim sportskim rekvizitima, čime smo podstakli svestranost koja je nužna za stvaranje kvalitetne baze za uspeh u bilo kom sportu. 

Uz sve navedeno, više puta smo organizovali zajedničke trening-aktivnosti sa drugim udruženjima i to je predstavljalo novinu u odnosu na dosadašnji rad. 

Mislim da smo time pokazali brigu za sve korisnike programa, kao što smo i uspešno kreirali vizuelni identitet članova kluba. A u planu su nove aktivnosti, koje će zaista predstavljati veliki iskorak u odnosu na ono što smo do sada imali prilike da vidimo. 

Kako dolazite do podržavalaca?  

Zorana: Aktivnosti našeg udruženja se u najznačajnijoj meri finansiraju na osnovu izvanrednih sportskih rezultata, kao i projekata koje afirmišu žene u sportu.  

Postoje jasni kriterijumi koji određuju iznos sredstava, kao i jasno precizirane stavke koje mogu biti finansirane tim sredstvima. Iz ovoga se jasno zaključuje da je u ovom momentu borba za finansiranje jedino preko izuzetnih sportskih rezultata. 

Pošto je program rada udruženja sufinansirajućeg karaktera, odlučili smo da se upustimo u avanturu sa Neprofitne.rs i pokušamo da zaokružimo jednu lepu priču koja se tiče realizacije mog takmičarskog kalendara u ciklusu Pariz 2024. Iskreno govoreći, prvi sastanak sa vama bih ocenila kao moj iskorak u nepoznato, ali vaš odnos je bio izuzetno ohrabrujući i na tome sam vam izuzetno zahvalna. 

Oko sebe težim da okupim ljude istih vrednosti i u tom društvu lako nalazim podršku za ovo što moje udruženje radi. Govorim o materijalnoj i nematerijalnoj podršci. Ali, za podizanje udruženja na viši nivo potrebno je proširiti i ojačati bazu, pa je to pitanje kojim se vrlo često bavim već nekih par meseci.  

Podrška države postoji, podrška grada takođe, ali moja vizija je udruženje koje je prepoznato zbog izuzetnih sportskih rezultata svojih članova, kao i društveno odgovornog delovanja u svojoj zajednici. Smatram da je to dostižno, ali je za to potrebno vreme. Sport me naučio da ne budem nestrpljiva, tako da to nisam ni sada, i izuzetno mi je drago što ispred sebe imam jasan cilj za koji smatram da je dostižan. 

Da li sarađujete sa drugim neprofitnim organizacijama ili udruženjima? Šta vam to donosi? 

Zorana: Da, saradnja je prisutna na dnevnom nivou. Neverovatna je lakoća sa kojom možete da rešite neki problem ili prevaziđete neki zastoj kada imate dobre savetnike koji uopšte ne moraju da budu iz vaše „šifre delatnosti”.  

U poslednjih par godina sam svedočila tome da drugačiji pogled na situaciju donosi drugačije rešenje problema, i da su dve ili tri glave sigurno pametnije od jedne. Na tom iskustvu sam izuzetno zahvalna! Iako me je sport naučio da se oslanjam samo na sebe, jer na toj vatrenoj liniji ja zaista jesam sama i sama donosim većinu odluka, kada sam u ulozi lidera svog udruženje, vrlo često konsultujem druge i biram put na osnovu njihovih predloga.  

To, naravno, ne znači da zanemarujem svoje mišljenje, ali deo mene koji je zaslužan za uspeh u sportu teži poboljšanju efikasnosti. To znači da ne treba više puta praviti istu grešku ili praviti greške koje su drugi već napravili.

 

Korporativna podrška za ženski sport

U susret ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Parizu 2024, Visa je organizovala "Olimpijski karavan" u pet gradova Srbije. U sklopu ove akcije, Visa će za svaki kilometar koji građani pretrče doninrati 1.000 RSD Institutu za ženski sport koji se bavi razvojem i popularizacijom sporta za devojčice. 

 
Kako biste opisali položaj žena u sportskoj zajednici? 

Zorana: Imala sam sreću da gradim karijeru u sportu koji su proslavile žene, tj. rezultati koje su sportistkinje postizale. To znači da sve ovo što trenutno radim nije ništa novo, ili ništa čudno ili neobično, već je „deža vu“, na čemu mogu biti zahvalna strelcima koji su pisali istoriju našeg sporta. 

Isto tako, ako pogledamo trenutno stanje, stiče se utisak da imamo mnogo kvalitetnih sportistkinja i uspešnih ženskih timova. Pogledajte kandidatkinje u raznim izborima za sportiskinju godine. To su vrhunske sportiskinje, ostvarene kroz individualne, klupske i reprezentativne karijere – pravi krem svetskog sporta. 

Rekla bih i da me uvek obraduje kada čujem da je nekoga inspirisao moj rezultat i da je zbog toga počeo da se bavi sportom. To smatram jednom od najznačajnijih konfirmacija svog uspeha i zalogom za budućnost. Da li se to desilo slučajno? Mislim da nije, jer sam se od samog početka trudila da na pravi način reprezentujem sebe i zajednicu iz koje dolazim.  

Pomenula sam da su istoriju mog sporta pisale žene. To breme je na početku bilo jako teško, ali vremenom se i ta težna izgubila. Srećna sam što sada, posle više od 20 godina u sportu, mogu da dam savet i ohrabrim mlađe da se upuste u svoju sportsku avanturu. 

Da li ste kao žena nailazili na prepreke u svojoj karijeri? Ukoliko jeste, recite nam nešto više o tome, kao i da li se sa takvom vrstom problema susreću i Vaše muške kolege? 

Zorana: U karijeri koja traje sada već preko 20 godina, ne mogu da kažem da sam se susrela sa nekim većim problemom ili preprekom sa objašnjenjem da je to „zato što sam žena”. Svojim rezultatima, odnosom prema sportu i kolegama, kao i ponašanjem na terenu i van njega sam se izborila za za poštovanje koje uživam. S druge strane, samo zbog činjenice što smo devojke/žene, veliki deo sportistkinja se na mesečnom nivou susreće sa lošijim/težim/zahtevnijim nastupima zbog promena koje naša tela trpe. Mislim da su, što se toga tiče konkretno, muškarci u prednosti. 

Kao sportista u okviru jedne velike međunarodne federacije, ne mogu da ne vidim neravnopravnost i manjak žena na čelnim pozicijama u okviru federacije. Smatram da žene mogu da doprinesu identično koliko i muškarci, te me trenutna situacija zabrinjava, a i ljuti. Kao neko ko veruje da znanje nema pol, smatram da ovakva situacija ne sme da persistira i nadam se da će u budućnosti situacija da bude bolja.  

Moram da istaknem uspeh Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), koji je kroz Agendu 2020. uspeo da inkorporira reciprocitet među sportistima učesnicima Olimpijskih igara. Tako je u Tokiju 2021. godine nastupilo 49% žena, što je istorijska cifra. Zemlje učesnice su ohrabrivane da na ceremoniju otvaranja izvedu i ženskog i muškog predstavnika, koji su zajedno nosili zastavu. Tokio je na taj način postavio kamen temeljac rodne ravnopravnosti u sportu. 

Na koje načine radite na unapređenju ženskog sporta u Srbiji? 

Zorana: Smatram da svojim rezultatima direktno unapređujem ženski sport u Srbiji i povećavam mu vidljivost. Na svom primeru pokazujem da jedna devojčica iz Srbije može uz veliko zalaganje, rad, posvećenost i veru da uspe i bude najbolja na svetu. 

Kada sam ja bila ta devojčica, idol mi je bila Jasna Šekarić – petostruka osvajačica olimpijske medalje, olimpijska šampionka iz Seula 1988. godine. Kako je vreme prolazilo, inspiraciju sam pronalazila u svojim koleginicama i njihovim uspesima.  

Rado ponavljam da mi je jedna od najinspirativnijih priča bila zlatna medalja Nađe Higl na svetskom prvenstvu. Nađa je osvojila zlatnu medalju ispred favorizovane Amerikanke Rebeke Soni, koja ima celu mašineriju iza sebe, koja je samo dan ranije postavila svetski rekord u toj disciplini. Gledala sam je na postolju, bila je tako dostojanstvena… I tog trenutka sam pomislila, pa ako može Nađa iz Srbije da bude najbolja na svetu, mogu i ja! Sledeće godine sam postala prvakinja i vicešampionka sveta! 

Bila sam izuzetno srećna kada sam čula da su i moji uspesi motivisali mnoge devojčice da počnu da se bave streljaštvom, jer svaku priliku koristim da pozovem mlade da se bave sportom. 

Ipak, na trenutnu situaciju, tj. evidentan manjak interesovanja za bavljenje sportom, ne može da se utiče pričom i apelima vrhunskih sportista. Potrebne su sistemske promene. Ušli smo u doba značajnog smanjenja interesovanja ljudi za svakodnevnu sportsku aktivnost, što je opšte mesto. Sa svoje pozicije, jedinke u svetu sporta, trudim se da iniciram promene u svojoj zajednici, jer smatram da svako u svom mikro sistemu može i mora da započne promenu. 

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću sportske organizacije i udruženja u Srbiji? 

Zorana: Od svih izazova, po mom mišljenju najveći je kako obezbediti stabilno finansiranje na višegodišnjem nivou. Stabilno finansiranje daje mogućnost dugoročnog planiranja, uz evaluaciju Programa u kontrolnim tačkama. Tada možemo da pričamo o kreiranju efikasnog sistema funkcionisanja, čiji je krajnji cilj na početku procesa jasno definisan. Naravno da se i u slučaju stabilnog finansiranja situacija neće promeniti ako se dešava samo puko trošenje sredstava i podmirivanje bazičnih potreba udruženja.

Foto: Stefan Đaković

Cilj je ulagati u stručnjake, u opremu, objekte, aktivnosti, planski širiti kapacitete udruženja i paziti pri širenju da se ne pređe crvena linija, koja označava granicu trenutnih kapaciteta. 

Šta za vas znači transparentnost i na koje načine je pokazujete u radu? 

Zorana: U našem Klubu, transparentnost je jedan od najbitnijih faktora uspešne saradnje. Otvorenost znači poverenje, a poverenje je kamen temeljac na kom počiva odnos između sportiste i trenera. 

Bez poverenja nema otvorenosti, bez otvorenosti nema napretka, bez napretka se stagnira, a stagnacija nije ono ka čemu mi kao klub stremimo. 

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi neprofitnom sektoru u Srbiji? 

Zorana: Platforma Neprofitne.rs pruža mogućnost da se na jednom mestu pronađe značajan broj informacija od značaja za potencijalne donatore, koji kroz par klikova mogu da dobiju uvid u poslovanje, orijentaciju, uspešnost udruženja, kao i o dosadašnjem načinu korišćenja donacija i njihovim rezultatima. Na taj način, kroz jednu platformu potencijalni donatori mogu da stvore sliku o samom udruženju, a udruženja dobijaju veću vidljivost i, naravno, pokazuju svoju transparentnost.  

Uz sve navedeno, pruža nam se jako lepa prilika da grupišemo podržavaoce oko svoje ideje i da širimo prave vrednosti i van granica naše zajednice. Izuzetno cenim potencijal platforme, sa kojom se, iskrena da budem, nisam upoznala sve do našeg sastanka. Tek onda sam shvatila koliki prostor za napredak i saradnju postoji van granica onoga što sam do tada poznavala.  

Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor? 

Zorana: Mislim da je potrebno podsticati udruženja i organizacije da povećavaju svoju transparentnost, jer kroz transparentnost raste poverenje. Kao što sam već rekla, temelj našeg udruženja je baš poverenje i smatram da smo na taj način stvorile jedno zdravo okruženje. Onog trenutka kada se podigne lestvica poverenja, dobijamo benefite na svim nivoima, a to je na kraju dana cilj svima nama – da danas budemo bolji nego juče, a sutra bolji nego što smo bili danas.  

Dakle, da odgovorim na vaše pitanje – potrebno je shvatiti da sa većom transparentnošću dolazi i veća mogućnost za napredak.