Do pre tri godine, Srbija je na Svetskom indeksu davanja bila kotirana uglavnom iznad 115. mesta. Onda se dogodila pandemija, značajno uvećanje količine doniranog novca, i snažna solidarnost koja se ogledala kroz pomoć drugima, koje ne poznajemo. Srbija se popela na 48. mesto svetske liste dobročinstva.
U upravo objavljenim merenjima za prošlu godinu, Srbija je napredovala i zauzima 27. mesto, kao treća zemlja u svetu sa najvećim pomakom. Ubedljivo najveći doprinos tom rezultatu dale su novčane donacije, masovnost u darivanju i sveukupni obim prikupljenih sredstava. Prema podacima Katalist Balkans, oko 42,5 miliona evra, registrovano je kroz prikupljanje podataka od kompanija i iz javnih izvora. (država još nema mehanizam za preciznije merenje doniranja).
Drugi važni doprinos ovom rezultatu je pomoć osobama koje ne poznajemo, dok je daleko najslabiji rezultat u volontiranju, gde se Srbija godinama nalazi na začelju, što korespondira i sa nekim istraživanjima koja su rađena kod nas, po kojima je samo 6 odsto stanovništva spremno da volontira.
U protekle četiri godine, Koalicija za dobročinstvo (Ana i Vlade Divac Fondacija, Trag fondacija, Srpski filantropski forum, Privredna komora Srbije, Forum za odgovorno poslovanje, Smart kolektiv i Katalist Balkans), uz darežljivu podršku USAID-a, radili su na brojnim aktivnostima podizanja svesti o fillantropiji, edukaciji, animaciji, omasovaljavanju, itd... Sve zajedno, dalo je očigledne rezultate.
Kada sam dobio preliminarne rezultate, prvo sam se zapitao: Šta bi tek bilo da je država promenila svoje ponašanje prema dobročinstvu i filantropiji ?
I to je onaj prostor u kojem možemo da napravimo najveći pomak, da ojačamo trenutnu poziciju Srbije i kroz programe podsticaja, poboljšamo sve ove rezultate.
Kada smo pre tri godine formirali Savet za filantropiju, zajedno sa Vladom Republike Srbije, vrlo ambiciozno smo postavili programe i ciljeve, formirali četiri radne grupe i vredno radili, došli do rešenja koja bi zaista, da su usvojena i primenjena sprovedena?, predstavljala pravi pomak u odnosu prema filantropiji, donatorima, kompanijama, pojedincima. Predloženo je ukidanje tj. povraćaj PDV na donacije, po uzoru na Dansku i Irsku, kreirana rešenja za ukidanje PDV na doniranu hranu, osmišljena rešenja za podsticaje bogatim pojedincima kada doniraju, itd. Rad na ovim zakonskim izmenama prekinula je korona i, koja je pokrenula ljude i doprinela snažnom rastu dobročinstva kod nas. Međutim, to je kratkoročnog karaktera, budući da taj rast nisu pratile sistemske mere kojima bi se taj trend pretvorio u organski rast.
Sada je pred nama veliki zadatak: da se sa novom Vladom vratimo radu na rešenjima i da ih Vlada usvoji i primenjuje. I u Svetskom indeksu davanja, uočen je nizak stepen volontiranja na koji utiče niz faktora, zakonodavno dosta haotično rešenje, sa više odbijajućih elemenata nego stvaranja uslova za rast volonterskog rada. Nema dovoljno inspirativnih kvalitetnih akcija koje bi uključivale volontere, itd. A sve je jednostavno rešivo. Uz to, ako bismo se setili samo da smo imali sistemski volonterski rad u našoj, ne toliko dalekoj istoriji, koji je u to vreme značajno doprineo izgradnji zemlje, onda i tu možemo vrlo brzo da promenimo stanje.
Čini mi se da živimo u vremenu koje zahteva da se intenzivira filantropska aktivnost. Krize sa kojima se suočavaju vlade i države, sve više će tražiti da se u većem obimu angažuju kompanije kroz društveno odgovorno poslovanje i donatorske aktivnosti, sve više će se tražiti solidarnost, volontiranje. I zbog toga je važno i strateški raditi. Ako i ovde nastavimo da radimo prepuštajući katastrofama da nas inspirišu, imaćemo i stalne amplitude u rezultatima.
Kao sa potrebama za dobrovoljnim davanjem krvi, poenta je da svako od nas tri puta godišnje dâ krv, a ne samo u ekstremnim situacijama, kada je nekome našem potrebna ili kada se rade urgentne akcije… Tako i dobročinstvo mora da postane vrednosno u temeljima našeg društva, zbog čega država treba da napravi sve što je moguće, vodeći se najboljimkako našom istroijom tako i svetskim iskustvima, da se strateški poveća dobročinstvo.
Ovaj tekst posvećujem Aleksandri Vesić, dobroj vili filantropskog nevladinog sektora, od koje smo svi učili i kod koje smo proveravali sve, i činjenice i ideje. Prošle godine mi je pomogla oko teksta o ovom danu, i da razumem rezultate Svetskog indeksa i da zadržim uvek vrlo snažan kritički odnos prema brojkama, politikama, i prema samom sebi. Nenadoknadiv gubitak za ceo civilni sektor i za ideje građanskog aktivizma, feminizma, slobode, dobročinstva. Znala bi da izrešeta ove rezultate, kao što je i one, kada smo neopravdano bili na začelju. I da bude sve jasno, šta sve treba i ko da radi. Ne znam da li neki drugi svet postoji, ali sam siguran da u ovom duhu Alex postoji i traje. I ovi rezultati, a više napori svih nas, jesu i njeno zaveštanje. …
Srpski filantropski forum sa Koalicijom za dobročinstvo organizuje akciju Spasimo hranu – spasimo humanost, a povodom Nacionalnog dana davanja 9. oktobra. Cilj je da, kao i prošle godine, prikupimo bar 70 tona hrane i distribuiramo onima kojima je napotrebnija, kao i da još jednom predstavimo i kroz ovu akciju, važnost usvajanja rešenja kojima će se doniranje hrane osloboditi plaćanja poreza na dodatu vrednost. Znamo da će rasti broj gladnih i moramo učiniti sve da taj problem rešavamo i kroz filantropiju i CSR.
…
9. oktobra, na dan kada je rođen Mihajlo Pupin, peti put će biti obeležen Nacionalni dan davanja, na Kolarčevom narodnom univerzitetu koji je nastao kao veličanstvena donacija. Slavićemo dobročinstvo, kroz zahvalnost donatorima, novinarima, zaslužnima za brojne vredne legate. Sa nadom da će se i država probuditi i doprineti i sâma, da počnemo da se prepoznajemo po dobroti, humanosti, solidarnosti, dobročinstvu, darežljivosti, altruizmu, empatiji.
Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma
Ostavi komentar