Sasvim je moguće da ste tek nedavno čuli za „Somborske šnajderke” uoči Beogradske nedelje mode – ili se možda tek danas prvi put susrećete sa njihovom pričom. Bilo kako bilo, ovo udruženje se na sámom početku moglo predstaviti kao tim od pet žena, korisnica Sigurne kuće, koje su stekle samopouzdanje i počele da traže svoj identitet u socijalnom preduzetništvu.
Tako su nastale „Somborske šnajderke” – žensko socijalno preduzeće fokusirano na integrisanje žena i dece žrtava porodičnog nasilja nazad u društvo, koje direktno upošljava žrtve na izradi posteljina, suvenira, igračaka… Višak svojih prihoda ulažu u podršku ženama, neposredno nakon izlaska iz servisa sigurnih kuća.
Pored svojih aktivnosti, „Somborske šnajderke“ su u ovoj godini organizovale i svoju prvu modnu reviju, a prikupljena sredstva su usmerile na obuku za rad 10 žena širom Srbije. U tome im je pomogla kampanja na platformi Donacije.rs koja je obezbedila neophodnu podršku.
Tim vrednih žena je takođe dokazao da svoje poslovanje vrši odgovorno, što je potvrđeno na Neprofitne.rs. U novom intervjuu, koji je usledio nakon osvojenog plavog bedža potpune transparentnosti, pružile su nam uvid u njihove aktivnosti, ciljeve i programe. Više o tome saznajte od Tamare Savović, jedne od osnivačica „Somborskih šnajderki“.
Kako ste povezani sa zajednicom?
Tamara: „Somborske šnajderke“ su snažno integrisane u zajednicu od koje dobijamo podršku i podsticaj za dalji rad. Posebno negujemo saradnju sa građanima, zahvaljujući čijoj podršci smo se i osnovale. Takođe, ostvarujemo saradnju i sa javnim sektorom, ali isključivo po pitanju konkretne saradnje, a to su prava žena i ekonomsko osnaživanje kroz naše programe.
Šta za vas znači transparentnost?
Tamara: Za nas transparentnost predstavlja priliku da rad organizacije i našu misiju predstavimo na adekvatan i odgovoran način. To je prilika da se podržavaocima predstavi na koji način se njihova podrška koristi u radu organizacije.
Na koja postignuća ste najponosniji?
Tamara: Ponosne smo što smo uspele da postanemo prave socijalne preduzetnice, što smo prepoznate na tržištu, što nas javnost percipira kao vredne i preduzetne žene koje žele da rade, a ne da traže „milostinju”. Imale smo brz razvoj i brzo smo postale organizacija koja je poznata na nacionalnom nivou.
To donosi i izvesne odgovornosti za poruke koju šaljemo, jer smo vidljive među velikim brojem žena. Ona glasi da žene imaju potencijala i da svojim radom mogu da steknu nezavisnost. Rezultat našeg rada je modna revija koja će uskoro da se realizuje. Počele smo sa zaštitnim maskama, a uspele smo da stignemo da sopstvene modne revije.
Kako se život korisnica vašeg programa promenio nabolje usled vaših aktivnosti?
Tamara: Kao nacionalna organizacija, naše poruke su vidljive velikom broju žena, koje ohrabruju veći broj žena. Sve veći broj žena se javlja, veruje u naše programe, ostvarujemo vrlo pozitivan uticaj na žene. U okviru Programa podrške samostalnom stanovanju, koji smo iskustveno razvile, podržavaćemo veći broj žena, koji će im konkretno pomoći u samostalnom životu i prekvalifikaciji.
Opišite nam kako vršite program mentorstva koji sprovodite za žrtve nasilja? Kako im pomažete da se lakše integrišu u društvo?
Tamara: U okviru naše organizacije insistiramo na radu. Program realizuje dve obučene mentorke kroz praktične obuke, čiji je cilj da žene steknu određene kvalifikacije kako bi se uključile u rad naše organizacije, ili kasnije zaposlile ili samozaposlile.
Druga grupa žena koja nema uslove za rad sa nama podržana je kroz Program podrške samostalnom stanovanju, koji smo iskustveno napravile kako bismo pomogle ženama da započnu život van domašaja nasilnika. U okviru tog programa pomažemo im nabavkom konkretnih proizvoda i usluga za samostalana život sa decom. Na taj način, učestvujemo i u njihovom rešavanju problema i osnažujemo ih.
Nedavno ste imali uspešnu crowdfunding kampanju na Donacije.rs. Kako je taj projekat pomogao vašem preduzeću?
Tamara: Cilj kampanje bio je organizacija prve samostalne modne revije. Revija je spremna, šest žena je sašilo 34 haljine. Revija će biti prodajnog karaktera, gde ćemo uključiti u naše obuke i saradnju još 10 žena širom Srbije.
Kampanja nas je stavila u fokus javnosti. Privukla je veliku pažnju medija, što nam je pomoglo da se predstavimo široj publici i tako povećamo podršku našem radu i ukažemo na problem sa kojima se susreću žene i deca žrtve porodičnog nasilja.
Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću socijalna preduzeća u Srbiji?
Tamara: Susrećemo se sa nedovoljnom prepoznatljivošću javnosti, građani nisu upozanti sa značajem socijalnog preduzetnišzva za lokalnu zajednicu. Kupci proizvoda prvo gledaju cenu, pa onda kvalitet, a vrlo mali broj kupaca reaguje na socijalnu priču iza svakog proizvoda.
Proizvod socijalnog preduzeća vredi mnogo više. Ne postoje adekvatni finansijski instrumenti, kao krediti za obrtna sredstva, programska podrška u radu i sl. Situacija se kreće nabolje, usvojen je Zakon o socijalnom preduzetništvu i nadamo se da će se stvari promeniti uzlaznom putanjom.
Na koje sve načine pokazujete transparentnost u radu?
Tamara: Transparentnost pokazujemo putem društvenih mreža, izveštavamo redovno o aktivnostima, opravdavamo sredstva koje smo dobile. U budućnosti planiramo da transparentnost proširimo na redovne objave o narativnim i finansijskim izveštajima na godišnjem nivou.
Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?
Tamara: Radi se o mehanizmu koji neprofitnim organizacijama olakšava prikupljanje sredstva od građana i društveno odgovornih kompanija. Da nije ovakvog alata, ne bismo se ni usudile za ovakav događaj, s obzirom da je ovakva kultura u Srbiji tek u razvoju.
Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?
Tamara: U skladu sa Zakonom o socijalnom preduzetništvu, potrebno je ustanoviti pregled organizacija – socijalnih preduzeća sa pratećim merama za kontrolu, kako bi se uredilo poslovanje u sektoru i izbegle moguće zloupotrebe u korišćenju socijalnih preduzeća u isključivo komercijalne svrhe.
Ostavi komentar