Udruženje građana Libero je neprofitna organizacija za mlade sa sedištem u Beogradu koja je osnovana u januaru 2002. godine i od tada je aktivna na polju omladinskog rada – kako na lokalnom, tako na nacionalnom i međunarodnom nivou. Tokom skoro dve decenije kontinuiranog postojanja, sproveli su desetine međunarodnih projekata, uključili hiljade volontera, organizovali više od stotinu različitih aktivnosti i razvili veliki broj inovativnih metodologija za neformalno obrazovanje.

Njihov celokupan rad usmeren je na neprestano unapređivanje i promociju prava mladih ljudi za koje veruju da su, kao najenergičnija i najkreativnija demografska grupa, glavni nosioci razvoja svojih lokalnih zajednica, a samim tim i društva u celini. Aktivnosti Libera usmerene su podjednako i na virtuelne i na realne aspekte potreba mladih.

Kako se udruženje Libero pokazalo kao potpuno transparentna organizacija na našoj platformi Neprofitne.rs, usledio je plavi bedž koji to potvrđuje, ali i naš razgovor sa njihovim članovima. U intervjuu sa Milošem Pavlovićem, menadžerom komunikacija UG Libero, saznali smo detalje o izazovima sa kojima se susreću, najvećim postignućima udruženja, a otkrio nam je šta smatra da je neophodno za podizanje poverenja u neprofitni sektor.  

Šta za vas znači transparentnost?

Miloš: Kako bi naše delovanje bilo učinkovito, smisleno i pošteno od samog osnivanja trudili smo se da se striktno pridržavamo principa transparentnosti u radu. Transparentnost vidimo kao višeslojan i kompleksan koncept, koji podrazumeva spremnost organizacije da učini javno dostupnim svoje finansijsko poslovanje, programska i ideološka načela, aktivnosti koje sprovodi kao i spisak osoblja. Za naš kolektiv, transparentnost nije samo puka formalnost i obaveza koju imamo prema državi, donatorima i ostalim zainteresovanim stranama već je to primarni alat za izgradnju poverenja. To poverenje predstavlja temelj našeg odnosa sa partnerima, saradnicima, donatorima i mladim ljudima koji su korisnici naših usluga i učesnici naših aktivnosti. Bez postojanja čvrstog temelja ne bi bilo prostora za izgradnju strateške saradnje i razmene znanja, iskustava i veština između nas i naše zajednice.

Kako ste povezani sa zajednicom?

Miloš: Zajednica Udruženja građana Libero pažljivo je građena godinama kako bi bila u stanju da se neprestano proširuje i prilagođava potrebama i zahtevima mladih i ljudi koji rade sa njima. Zajednicu čine mladi volonteri i aktivisti iz svih delova Srbije, omladinski radnici, nastavnici, zaposleni u centrima za socijalni rad, edukatori, eksperti za omladinski rad i drugi činioci koji su aktivni u nevladinom sektoru, kao i drugim organizacijama i institucijama koje se bave položajem mladih u Srbiji. Sa zajednicom u kontakt stupamo uživo kroz aktivnosti kao što su obuke, razmene, trening seminari, studijske posete i radionice, kao i onlajn korišćenjem digitalnih alata, društvenih mreža i veb sajta. Trudimo se da sa učesnicima naših aktivnosti ostanemo u kontaktu i nakon njihovog završetka time što održavamo bazu volontera. Volonteri i aktivisti ključni su za uspešno sprovođenje naših programskih smernica u realnost. Libero svojim volonterima nudi prostor za druženje, učestvovanje u razmenama u zemlji i svetu kao i sticanje vrednih znanja i veština koja ne mogu dobiti kroz sistem formalnog obrazovanja.

Na koja postignuća ste najponosniji?

Miloš: Kao organizacija koja će uskoro proslaviti dve decenije aktivnog rada možemo izdvojiti više postignuća koja su posebno značajna kako za naš tim tako i za glavne korisnike naših usluga - mlade ljude.

Prvo postignuće koje bi pomenuli je da da smo implementirali preko 90 projekata na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Kroz te projekte, direktno i indirektno, prošlo je više od 20.000 ljudi iz 40 zemalja. Svi ovi projekti bili su usmereni ka unapređivanju prava mladih i mogu se kategorisati u jedan od 4 programa koje aktivno sprovodimo. Program „Virtuelno postaje stvarnost“ usmeren je na zaštitu dece i mladih na internetu. Kroz radionice i obuke u okviru projekata ovog programa prošle su stotine nastavnika, socijalnih radnika, srednjoškolaca, psihologa i članova lokalnih timova za borbu protiv nasilja na internetu sa ciljem da izgrade svoje kapacitete u borbi protiv svih oblika zloupotrebe dece i mladih na internetu.

Naš drugi program je „Promocija evropskih vrednosti i integracija“ u okviru koga smo implementirali seriju aktivnosti i projekata čija je svrha demistifikacija procesa evropskih integracija i informisanje mladih o dobrobitima koje im članstvo Srbije u Evropskoj uniji može doneti na profesionalnom i ličnom planu. „Pravo na pristojan rad” je najmlađi od naših programa i usmeren je na unapređivanje položaja na tržištu rada mladih ljudi koji prolaze kroz sistem formalnog obrazovanja. Četvrti stub našeg rada je program podrške lokalnim akterima da razvijaju svoje kapacitete za učešće u međunarodnim projektima, kroz koji osiguravamo da naše inicijative dobiju podršku i svoj nastavak na lokalnom nivou.

Drugo važno postignuće na koje smo ponosni su inovativne metodologije neformalnog obrazovanja koje smo razvili. Naše metodologije koriste se od strane centara za socijalni rad, srednjih škola i organizacija civilnog društva u cilju borbe protiv govora mržnje na internetu, uključivanja mladih u demokratske procese i unapređenja onlajn nastave tokom trajanja pandemije. 

Kao treće postignuće izdvojili bismo našu volontersku i partnersku mrežu. Partnerska mreža izgrađena u okviru brojnih projekata sada obuhvata skoro 50 organizacija i institucija iz cele Evrope. Zahvaljujući tim partnerstvima poslali smo preko 100 mladih ljudi iz Srbije na razmene u dvadeset zemalja, gde su imali priliku da se druže i stiču znanja sa svojim vršnjacima.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću neprofitne organizacije u Srbiji?

Miloš: Neprofitne organizacije u Srbiji svakodnevno se susreću sa brojnim izazova i problemima u svom radu koji imaju izvore kako u generalno nepovoljnoj materijalnoj situaciji u zemlji tako i u brojnim predrasudama i stereotipima koji se usmereni protiv organizacija građanskog društva. Što se tiče finansijske održivosti nevladinih organizacija, najveći izazovi se odnose na obezbeđivanje održivosti i materijalne stabilnosti koja bi omogućila planiranje dugoročnog strateškog razvoja. S obzirom da velika većina organizacija u Srbiji nema privilegiju stabilnog izvora finansiranja svako proširenje opsega rada, angažovanje novih ljudi ili otvaranje ispostava u drugim sredinama predstavlja materijalni rizik u koji organizacije nisu spremne da se upuste. Kao rezultat toga mnoge omladinske organizacije, naročito u manjim sredinama, funkcionišu isključivo kao rezultat volonterskog rada i posvećenosti njihovih osnivača i članova. S druge strane organizacije civilnog društva su među najstigmatizovanijim društvenim činiocima u Srbiji i izložene su praktično neprekidnoj kampanji dezinformisanja javnosti čiji je cilj da one budu predstavljene kao subverzivni element u državi, strani agenti ili neprijatelji srpskog naroda. Rezultat ove kampanje su česti verbalni i fizički napadi na aktiviste i volontere, kao i nespremnost značajnog procenta građana da se uključe u aktivnosti koje organizacije sprovode.

Na koje sve načine pokazujete transparentnost u radu?

Miloš: Kako bi izgradili odnose poverenja sa zajednicom Udruženje građana Libero omogućilo je javnosti uvid u finansijske, programske i projektne aktivnosti koje sprovodimo. Odredbe vezane za transparentnost, otvorenost i zakonitost u radu propisane su od strane Etičkog kodeksa organizacije koga se striktno pridržavamo. Finansijski izveštaj objavljujemo jednom godišnje, u skladu sa važećom zakonskom regulativom u Republici Srbiji. Spisak donatora, podržavaoca i partnera javno je dostupan na veb sajtu organizacije. Na sajtu su takođe objavljene biografije eksperata sa kojima redovno sarađujemo. Što se tiče programskih i projektnih aktivnosti koje sprovodimo o njima je moguće informisati se na profilima na društvenim mrežama i veb sajtu, koje redovno ažuriramo.

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Miloš: Kao što je pomenuto u nekom od prethodnih pasusa, nepoverenje značajnog dela javnosti u nevladin, a samim tim i neprofitni sektor, široko je rasprostranjeno. To nepoverenje nije izazvano samo načinom na koji mediji izveštavaju o organizacijama građanskog društva već i načinom na koji pojedine organizacije funkcionišu a koji je nedovoljno transparentan. Upravo iz tog razloga smatramo da je platforma Neprofitne.rs dragoceni resurs za izgradnju poverenja između građana, stranih i domaćih donatora sa jedne strane i neprofitnih organizacija sa druge. Kroz stvaranje potpuno javne i redovno ažurirane baze transparentnih organizacija u Srbiji ova platforma postavila je temelj za dalji razvoj neprofitnog sektora, posebno na polju grupnog finansiranja (crowdfunding). Pored te primarne uloge, baza podataka platforme omogućava jednostavno pretraživanje i upoznavanje sa radom neprofitnih organizacijama iz cele Srbije, olakšavajući stupanje u kontakt, umrežavanje, razmenu znanja i izgradnju strateških partnerstava.

Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?

Miloš: Kako bi nivo transparentnosti u neprofitnom sektoru bio podignut na viši nivo neophodno je pre svega da organizacije koje ga čine unaprede način na koji komuniciraju sa donatorima i zajednicom. Pod „unapređenjem načina komunikacije“ podrazumeva se da organizacija treba ažurno da objavljuje najnovije informacije o svojim finansijama, programima koje realizuje, aktivnostima koje sprovodi, kao i o donatorima koji podržavaju njen rad. Idealno bi bilo da organizacije princip transparentnosti usade u svoje statute i etičke kodekse kao ključne aspekte svog poslovanja. Bitno je takođe da u organizacijama postoji spremnost da se odgovori na upit svakog zainteresovanog građanina koji želi da sazna više o njenom radu. Registri transparentnih organizacija poput platforme Neprofitne.rs su još jedan od mehanizama koje treba koristiti prilikom izgradnje poverenja javnosti u sektor. Sistem bedževa transparentnosti pomenute platforme intuitivan je i jednostavan metod prikazivanja stepena transparentnosti koji je razumljiv svima.