Da li se, češće nego što želite da priznate, poistovećujete sa klišeom milenijalske “pahuljice”? Da li smatrate da bi odgovarajuća karijera za vas bila apsolutno nezamisliva bez osećaja društvene misije (i lazy bagova u kancelariji)?  

Ako je tako, verovatno ste već razmišljali o karijeri u neprofitnom sektoru, ukoliko se već ne nalazite na tom putu i sami. Ja sam, upravo sa takvim mislima, krenula u potragu za poslom koji bi objedinio moju najveću profesionalnu strast – pisanje – i taj neuhvatljivi osećaj da „želim svet da promenim nabolje“. 

U svom traženju, naišla sam na Catalyst – organizaciju koja se bavi proučavanjem filantropije na zapadnom Balkanu. Sve se činilo idealno, pisanje je bilo tu, sjajni ljudi, čak i narandžasti lazy bagovi. Naravno, i ono najvažnije – fantastične ideje i svakodnevno promišljanje o tome kako da naše društvo učinimo bojim. 

Filantropija, dobra dela, dobrota, čovekoljublje, pisanje. Za sve to sam bila spremna, takoreći programirana tokom čitavog svog posebnog, malog života, zar ne?

1. Ali, šta je uopšte filantropija? 

Filantropija je jedna mnogo lepa reč, lepa je i na engleskom a isto tako u direktnom prevodu na sprski – čovekoljublje.  

Možda sebe već smatrate filantropom, ako se ponosno deklarišete kao pacifista ili na putu kući kupite čokoladu romskom dečaku iz kraja; ili pomažete starijoj komšinici, ili ste odrasli kao srednje dete koje je večito bilo mirotvorac između dve sestre snažnih karaktera; ili čitajući Čehova uvek iznova plačete osećajući povezanost sa čitavim čovečanstvom, sa sumnjama, patnjama i slabostima svih ljudi. 

Imam loše vesti za vas – to najverovatnije znači da ste i vi preosetljiva, pomalo pretenciozna milenijalska pahuljica. Nažalost, suštinu filantropije niste ni zagrebali. 

Pored mnogo stranih reči čije značenje u ovoj profesiji sam morala da objašnjavam starijim rođacima (content writing, crowdfunding), najvažnija od svih je bila filantropija.  

Iako smo se u Catalystu više puta suočili sa nerazumevanjem reči filantropija (niti je to naziv za neku bolest, niti smo pogrešno napisali filatelija), nastavljamo da insistiramo na ovom terminu. Zašto?  

U engleskom postoji jaz između reči charity i philanthropy – dok prva podrazumeva dobročinstvo prouzrokovano trenutnom emocijom, drugom se obično označva nastojanje da se na strateški način i dugoročno reše pojedini društveni problemi.

Direktni prevodi na srpski – milostinja i čovekoljublje, apsolutno ne odgovaraju temama kojima se, u profesionalnom kontekstu ovde bavimo. Iako ćete nas čuti da umesto filantropije koristimo reč „dobročinstvo“, kao donekle prihvatljivi prevod, čini mi se da ni ona ipak ne oslikava dovoljno tačno sve ono što ja naš posao u Catalystu.

Filantropija podrazumeva i dobra dela (čokoladicu za malog iz kraja), i društvenu odgovornost i sistemsko ulaganje u korenite promene, ali i dobrotu. Onaj neuhvatljivi osećaj misije, emocije, empatije, ili kako god to želeli da nazovete. Ono što sam ja, velikm delom instinktivno smatrala da filantropija jeste.

2. Filantropski ekosistem – utopija ili formula za uspeh? 

Pošto sam na izvestan način uspela da utvrdim šta znači filantropija – šta za mene, a šta za ljude oko mene, Catalyst mi je postavio još jedno veoma teško pitanje: „Da li je moguće filantropiju učiniti održivom, odnosno konstantnim delom jednog krajnje nesavršenog društvenog sistema?“ 

Prvih nekoliko nedelja na ovom poslu verujem da sam bila nalik Sunđer Bobu – sve me je oduševljavalo, sve mi se činilo lepim, inspirativnim, iskrenim. Vremenom, o ovim zaista lepim, iskrenim i inspirativnim pričama o ljudima i dobroti počela sam da razmišljam na kritički način. Osim dirljivih povesti, počela sam da tražim i odgovore na pitanja kao što su: „Šta je dugoročno rešenje ovakvih problema?“, „Šta je i koliki je društveni uticaj ovih akcija?“, „Kako dalje?“ 

Ovde se ne radi o cinizmu. Sa sigurnošću vas mogu uveriti da ću vrlo lako zaplakati kada čujem priču o tome kako je neko od svojih malo darovao zaista mnogo ili kako nam lekcije o dobroti pružaju najmlađi. 

Međutim, Catalyst se pored ovakvih priča bavi i nečime daleko manje romantičnim - podacima.  

Nisam neka matematičarka i uglavnom kada vidim brojeve i tabele, prvi impuls mi je (kao i u velikom broju životnih situacija) da zaplačem. Ipak, u Catalystu sam shvatila da su i ti brojevi i podaci deo nečeg važno i relevatnog za mene. Da oni nisu samo novčanice i sume, već mogu biti mali putokazi ka boljem društvu, ili delovi formule ka održivom sistemu u kome je svima, a posebno onim najugroženijima život mnogo bolji. 

Ako o filantropiji ponovo razmislimo kao nečemu što je istovremeno stvar srca i razuma, onda nam se i postojanje sistema koji dozvoljava da na održivi način brinemo o i pomažemo jedni drugima neće učiniti toliko neverovatnim. Da li su nam za to na prvom mestu potrebni zakoni, društvena odgovornost, neprofitne organizacije ili filantropija svakoga od nas – to već ne mogu sa sigurnošću da vam kažem.  

Ipak, ono što sada znam jeste da je na svakome od ovih aktera (uključujući i nas ) da na konstruktivan, informisan način pristupimo pitanju kako naše društvo možemo učiniti boljim. Niste sigurni odakle da krenete? Moj predlog su podaci.

3. Gde smo mi u svemu tome 

Na kraju ovog puta, dragi milenijalci, kao što to uvek sa radošću činimo, vreme je da se ponovo vratimo sami sebi. Da razmislimo šta je filantropija u nama, šta oko nas, da li smo zaista filantropi i da li smo zapravo spremni da promene koje tako spremno zagovaramo među svojim prijateljima sprovedemo u delo? 

Već sam vam rekla da treba da se informišete na pravi način. Pitajte, tražite, istražujte i proverite – često će vas iznenaditi da je vaša percepcija u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću.  

Naravno, uvek pogledajte da li nekome oko vas treba pomoć. Uostalom, za to vam nisam potrebna ja, dovoljno je da isključite melanholični indie i izađete iz svoje sobe.  

Konačno: pronađite svoje ljude. Prestanite da gledate samo u sebe i iznova se pitate  „Šta vi možete uradite za svoju zemlju?“  

Zajednica niste vi, nego svi mi. Mali iz kraja, komšinica, vi, ja i preko 32.000 organizacije u Srbiji, i još mnogo više iz regiona, koje na različite načine pokušavaju da pomognu drugima i izgrade bolje društvo. Ako malo bolje pogledate, otkrićete jedan neverovatan kolaž različitih ljudi, iskustva, ideja i stavova, u koji se savršeno uklapate i vi – u svoj pahuljastoj posebnosti. Uostalom, mogu da vam garantujem da se nećete sa svima i svime složiti, a mnogi neće imati razumevanja ni za vas. Niti tvrdim, u krajnjoj liniji, da je karijera u neprofitnom sektoru za svakoga.  

Međutim, kada jednom uspete pronađete svoje pleme i svoj cilj, otkrićete da su oko vas možda najbolji ljudi koje ste ikada upoznali, a promene o kojima ste maštali postaće nešto za šta radite i u čemu svakog dana učestvujete. 

I gotovo preko noći egzistencijalna kriza će vas napustiti.