Srpski filantropski forum (SFF) ne predstavlja samo partnersku organizaciju Catalyst Balkans, već i vredni tim ljudi koji deli naše vrednosti i koji se svakodnevno fokusira na izgradnju tolerantnijeg okruženja.

Od svog osnivanja, koje neformalno datira od 2010, a zvanično od 2017. godine, ova krovna organizacija fondacija i donatora u Srbiji služi kao platforma za kompanije, organizacije i pojedince, lidere ulaganja u bolje društvo u Srbiji.

Srpski filantropski forum se odnedavno može pohvaliti bedžom najviše transparentnosti na platformi Neprofitne.rs, kao i uspešnom crowdfunding kampanjom na Donacije.rs. O tome, kao i o drugim važnim temama za neprofitni sektor, popričali smo sa Jelenom Bratić, koordinatorkom u Srpskom filantropskom forumu.

U nastavku saznajte kako Jelena opisuje stanje filantropije u Srbiji, kako je SFF sproveo uspešnu kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost” i na koji način donatori obraćaju pažnju na trasparentnost u radu neprofitnih organizacija.

Kako biste opisali čime se bavi Srpski filantropski forum?

Jelena: Srpski filantropski forum okuplja kompanije, fondacije i organizacije, sve one koji ulažu u opšte dobro i neguju filantropiju i njene vrednosti.

Srpski filantropski forum trenutno broji 37 članica među kojima su kompanije, fondacije i organizacije civilnog društva. Kao jedina članska organizacija koja okuplja filantropsku zajednicu iz različitih sektora, Forum kroz svoje aktivnosti promoviše filantropiju i strateško davanje za opšte dobro, snagom svog članstva utiče na stvaranje povoljnog pravnog, fiskalnog i opšteg okvira za ulaganje u društvo i kroz saradnju i razmenu iskustava umrežava i jača kapacitete svojih članica.

Ono što radimo je jasno opisano i u misiji Srpskog filantropskog foruma koju sledimo, a to je moć zajedničkog ulaganja u opšte dobro.  Posebno u kriznim situacijama, kojih je na žalost bilo previše u prethodnim godinama, pokazalo se da je ta moć izuzetno jaka i da ostvaruje uticaj i daje dobar primer društvu u celini.

Kako opisujete stanje filantropije u Srbiji?

Jelena: Kada pogledamo filantropski zajednicu, one koji ulažu, koji se bore da filantropija opstane i da se promoviše kao poželjna društvena vrednost, možemo da kažemo da je stanje filantropije u Srbiji odlično!

Međutim, kada pogledamo sa druge strane, kada uzmemo u obzir kontekst u kome se nalazi ta filantropska zajednica, primećujemo da to mora mnogo bolje. Pravni i fiskalni okvir moraju da postanu podsticajniji, moramo da negde na horizontu ugledamo i ukidanje PDV-a na donacije, posebno na donacije hrane, moramo više da promovišemo svetle primere i da govorimo o tome koliko se daje u Srbiji. Neophodno je da se sećamo filantropa iz naše istorije i naše bogate filantropske tradicije, moramo da javno pohvalimo građane koji svakodnvno doniraju, moramo da istaknemo sve one kompanije i fondacije koje ulažu ogromna sredstva u unapređenje života u našoj zemlji. Moramo da vratimo filantropiju i dobročinstvo na mesto koje im pripada.

Čovek ima potrebu da dá, društvo ima potrebu da daje, ali da bi to davanje bilo kontinuirano, da bi se nastavilo i razvijalo, sistem podrške mora da postoji.Filantropija jednako podrška. Donatori, kompanije i fondacije podržavaju one kojima je pomoć potrebna, na državi i društvu je da podrži one koji daju.

Šta za vas znači transparentnost? Na koje sve načine pokazujete transparentnost u radu?

Jelena: Transparentnost je lice svake organizacije. Kroz transparentnost pokazujemo naš odnos prema onima koji su nam ukazali poverenje, gradimo kvalitetna partnerstva i prijateljstva i obezbeđujemo budućnost svojim organizacijama za uspešno postizanje ciljeva i sprovođenje strategija.

Kroz redovna izveštavanja, sastanke, tekstove, obaveštenja i sl. obaveštavamo svoje donatore, članice i partnere o svemu onome što radimo, o tome na koji način trošimo namenjena i dodeljena sredstva i šta to znači onima koji su krajnji korisnici.

Naš zadatak kao Srpskog filantropskog foruma je da opravdaamo poverenje koje su nam dale članice, da pomognemo sprovođenje filantropskih aktivnosti i usmerimo ih. U tom zajedništvu, zadatak svih je da budu transparentni i otvoreni.

Kako znate gde se nalazi vaša zajednica? Kako ste povezani sa zajednicom?

Jelena: Našu zajednicu čine svi oni koji ulažu u opšte dobro i koji daju svoje vreme i resurse, ali i pokazuju dobru volju za reakcijom onda kada je to najpotrebnije. Pripadnike naše zajednice pronalazimo među odgovornim kompanijama koje ulažu u društvo u kojem posluju, koje brinu o svojom zaposlenima, o životnoj sredini, o najugroženijim građanima, ali i one čije strateško opredeljenje jasno ističe filantropiju kao važnu i kao vrednost za sebe. Tu su takođe i fondacije kojima je ulaganje u zajednicu osnova svih aktivnosti i delovanja, kao i organizacije koje se na različite načine bave filantropijom, istražuju je, promovišu i pokreću inicijativa za stvaranje povoljnog okvira za dalji razvoj davanja u Srbiji.

Sa zajednicom smo povezani kroz vrednosti koje delimo, kroz zajednička delovanja i akcije, kroz zajedničke inicijative i ciljeve, o kojima će u narednim redovima biti mnogo više reči.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću filantropi kada žele da podrže neprofitne organizacije u Srbiji?

Jelena: Jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću oni koji bi da ulažu je kako da dođu do odluke koju organizaciju podržati, u moru organizacija koje se obraćaju za pomoć, sa najrazličitijim zahtevima za podršku. Odmah posle toga, i kako da osiguraju poverenje i da budu sigurni da će ulaganje biti smisleno i da će se uloženi novac ili sredstva upotrebiti na pravi način.

Srpski filantropski forum je prepoznat kao posrednik između donatora, filantropa i organizacija civilnog društva, kako onih većih već afirmisanih, tako i onih malih lokalnih kojima je svaka vrsta pomoći dobro došla. Nebrojeno puta smo spojili kompanije i donatore sa organizacijama čije smo potrebe dobro upoznali i bili spremni da damo preporuku.

Ovde se nameće još jedna uloga Foruma koja je jako važna, a to je dobro poznavanje donatora, njihovih strateških pravaca i pravaca ulaganja, a s druge strane i organizacija, njihovih potreba i problema koji zahtevaju rešenje.

 
Na koja postignuća SFF-a ste najponosniji?

Jelena: Prvo, ponosni smo što mesto kao što je Srpski filantropski forum uopšte postoji, što postoji potreba za takvim susretom pripadnika različitih sektora, a koji imaju jedan zajednički imenitelj: dobročinstvo.

Što se konkretnih i merljivih rezultata tiče, iza nas su četiri velika Nacionalna dana davanja koje obeležavamo svake godine 9. oktobra na dan rođenja Mihajla Pupina. Prve godine, podržali smo Istraživačku stanicu „Petnica” i uz pomoć donatorske zajednice i građana, prikupili iznos od 3,2 miliona dinara za kupovinu inovativnog spektrometra.

Druge godine, obrazovanje je ostalo u fokusu i prikupljeno je 8,3 miliona dinara za unapređenje osnovnoškolskog obrazovanja u preko 60 škola u 30 opština širom Srbije. 2020. godine, Nacionalni dan davanja je bio posvećen osobama sa invaliditetom sa posebnim akcentom na sve vrste pristupačnosti. Prikupljeno je ukupno preko 5 miliona dinara za podršku Nacionalnom prevodilačkom centru za znakovni jezik, za ugradnju lifta za osobe sa invaliditetom na bazenu u Šapcu i za Kliniku za neurohirurgiju za kupovinu uređaja pomoću koga se izvodi operacija selektivna dorzalna rizotomija pacijentima sa cerebralnom paralizom.

Najznačajniji rezultat Nacionalnog dana davanja 2020. je partnerstvo sa kompanijom Japan Tobacco International (JTI) koja je donacijom od 16,2 miliona dinara omogućila uspostavljanje i funkcionisanje Nacionalnog prevodilačkog centra za gluve i nagluve koji radi 24/7.

Nacionalni dan davanja 2021. bio je posvećen donacijama hrane i kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ sa ciljem da se poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane, a i da se doprinese unapređenju propisa i regulativa koje idu u korist povećanju donacija hrane, sa krajnjim ciljem – ukidanje PDV-a na donacije hrane. Ukupno je prikupljeno donacija, u novcu i u hrani, u vrednosti od 13.625.078 dinara, to jest 69.717 kilograma hrane.

Obeležavanje Nacionalnog dana davanja i kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost" u Zadužbini Ilije M. Kolarca 

Posebno smo ponosni na to kako je naša zajednica odreagovala u trenucima kada je to bilo najpotrebnije. Srpski filantropski forum je od početka krize izazvane pandemijom Covid-19 prepoznat kao relevantan posrednik između potreba zdravstvenih institucija i donatora. Uz uključivanje i aktiviranje članstva, ali i čitave filantropske zajednice, od marta 2020. godine prikupljeno je preko 200 miliona dinara u novcu i preko 10 miliona dinara u robi za podršku zdravstvenom sistemu Republike Srbije, što čini 10% ukupne donirane sume u Srbiji za tu namenu.

U saradnji sa Fondom B92 sa kojim smo zajednički sproveli ovu veliku akciju, uspeli smo da učinimo još jednu veliku stvar, a to je trajno jačanje odnosa poverenja sa članicama, ali i drugim akterima filantropske zajednice, učesnicima u ovoj akciji.

Ponosni smo na sve ono što smo postigli zajedno sa Koalicijom za dobročinstvo, na sve inicijative za izmene zakona, na povećanje neoporezivog dela stipendija, na osnivanje Saveta za filantropiju, na angažovanje filantropske zajednice kada su krizne situacije u pitanju, kovid, zemljotresi, krize unutar i van granica naše zemlje. Ponosni smo i na naše aktivno učešće i na to što smo prepoznati kao relevantni sagovornici unutar međunarodne organizacije Philea. I ponosni smo na to što opstajemo i razvijamo se i što je ime Srpskog filantropskopg foruma postalo sinonim za poverenje i stručnost kada je filantropija u pitanju.

Kako ste okupili brojne aktere koji su učestvovali u kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost” i čemu pripisujete veliki uspeh tog projekta?

Jelena: Ideje i inicijativa koje su prepoznate kao dobre i relevantne, uvek naiđu na veliku podršku. To je bio slučaj i sa kampanjom „Spasimo hranu, spasimo humanost” koju smo realizovali u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Koalicijom za dobročinstvo i koju je podržalo više od 35 kompanija i na hiljade građana koji su udružili snage u promociji smanjivanja bacanja hrane i prikupljanju donacija hrane za najugroženije sugrađane širom Srbije.

Ciljevi kampanje bili su svima bliski i jasni: podizanje svesti o potrebi za većom podrškom najugroženijem stanovništvu, povećanje donacija hrane kroz postojeće kanale i kroz senzibilizaciju medija i novih donatora (građana i kompanija) o potrebama ugroženog stanovništva i načinima za doniranje hrane, prikupljanje sredstava za kupovinu namirnica za ugroženo stanovništvo… Takođe, smanjenje količine otpada hrane, unapređenje saradnje korporativnog sektora, organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca na polju doniranja hrane, povećanje vidljivosti društveno odgovornih aktivnosti kompanija učesnica, kao i krajnji cilj na kome nastavljamo zajednički da radimo i od kojeg ne odustajemo – ukidanje PDV-a na donacije hrane.

I kada pogledamo sve ove ciljeve oko kojih su se okupili i iza kojih su stali i kompanije, donatori, mediji, organizacije i građani, jasno se vidi da je snaga zajedništva i velikih ciljeva koji se tiču svih nas tajna uspeha ove kampanje i inicijative „Spasimo hranu, spasimo humanost”.

Kampanja je daleko odjeknula, interesovanje kompanija, donatora, organizacija, medija i svih koji su bili uključeni u kampanju je i dalje veliko, tako da nastavljamo sa kampanjom i dalje. Ostvarujemo partnerstva za kontinuirano prikupljanje hrane, za dalje pomaganje najugroženijima, pa ćemo tako i ovogodišnji, peti jubilarni Nacionalni dan davanja posvetiti ovoj važnoj temi.

Nacionalni dan davanja 2020.

U 2022. godini ste lansirali uspešnu kampanju na platformi Donacije.rs. Recite nam nešto više o „Trci dobrote” i šta je to iskustvo donelo za vaš rad?

Jelena: Srpski filantropski forum koristi svaku priliku da istakne koliko je davanje važno i da na velikim manifestacijama, sportskim, kulturnim i sl. podseti građane da je potrebno samo malo, ali udruženo i možemo da postignemo velike ciljeve. Ponosni smo na partnerstvo sa Beogradskim maratonom koje traje već nekoliko godina unazad i koje je i ove godine oživelo kroz još jednu Trku dobrote. Trka dobrote je mesto u okviru koje nastupaju trkači i organizacije koje rade za opšte dobro i prikupljaju sredstva za rešavanje društvenih problema.

U duhu i na tragu kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost”, ovu Trku dobrote trčali smo za one koji ne mogu sami da obezbede sebi hranu i najosnovnije uslove za život. Trčali smo za 400 krajnjih korisnika usluga Društva za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom iz Kragujevca i uz pomoć Fonda B92 i drugih donatora dobre volje, prikupili smo sredstava za kupovinu paketa hrane koja će im putem naših partnera iz Banke hrane Beograd biti distribuirani i dodeljeni.Svaka Trka dobrote i svaka nova akcija pomoći i podrške najugroženijima je samo još jedan stepenik ka društvu u kojem filantropija ima mesto koje joj pripada. Svaka kampanja, akcija, koja uključuje i građane i donatore, dodatna je snaga za našu organizacija. Svaka nam donese novog partnera, nove saradnike i slobodno možemo da kažemo i nove saborce u stvaranju dobrog i podsticajnog okruženja za davanje.

Na koji način fondacije i donatori obraćaju pažnju na trasparentnost u radu neprofitnih organizacija i koliko je to važno za razvoj filantropije u Srbiji?

Jelena: Transparentnost u radu stvara odnose poverenja. Jednostavno je. Fondacije i donatori jedino na taj način mogu da imaju uvid u to na koji način će i njihova sredstva biti tretirana i da li će doći do onih kojima je to najpotrebnije i da li će biti upotrebljena za svrhe koje su unapred dogovorom predviđene.

Filantropija je direktno povezana sa poverenjem, pa tako i njen razvoj. Dovoljna je jedna mrlja, dovoljna je samo jedna netransparentna organizacija, pa da sve ono što radimo i gradimo godinama kao filantropska zajednica, padne u vodu.

Zato je i naš zadatak kao organizacije čije je drugo ime filantropija i koja okuplja filantropsku zajednicu, da uvek ističe važnost transparentnosti i poverenja između donatora i organizacija. Tu je ključ razvoja filantropije.

Koliko je transparentnost organizacija važna prilikom odlučivanja koga podržati u kampanjama koje SFF organizuje?

Jelena: Transparentnost je jedna od prvih odlika koju uzimamo u obzir kada je podrška u pitanju. Pored transparentnosti, važno je da organizacija ima iza sebe i jasne rezutate, važna je i posvećenost i želja, stručnost, poznavanje potreba svoje zajednice, važna je dobra namera i deljenje istih vrednosti.

Kada se sve te kockice slože, kada je u pitanju organizacija koja smisleno i dobro ispunjava ciljeve radi kojih je osnovana, onda i transparentnost ide kao kruna tog rada i delovanja. Organizacija koja kvalitetno i posvećeno radi, koja namenski troši sredstva i redovno izveštava donatora, nema šta da krije. Transparentnost je ključna, i to je donatorima veoma važno.

Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Jelena: Platforme kao što je Neprofitne.rs mogu dosta da doprinesu izgradnji poverenja, promociji transparentnosti i isticanju organizacija čiji su rezultati jasni, vredni, merljivi, a koje možda još nemaju dovoljno kapaciteta za svoju promociju, te im nije baš jednostavno da dođu do donatora koji bi ih podržali.

Neprofitne.rs mogu dosta da pomognu donatorima u odabiru organizacija koje će podržati. Transparentnost može da bude baš taj jedan teg na vagi odluke koji može da pretegne u korist neke organizacije. Izuzetno je važno, jer čitav dalji sled velikih ulaganja i sprovođenja strategija može da zavisi od tih odluka.

Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?

Jelena: Platforma Neprofitne.rs je već uradila mnogo toga na podizanju transparentnosti i svesti o važnosti transparentnosti kada je rad organizacija civilnog društva u pitanju.

Međutim, važno je da se i dalje priča o tome i da se transparentnost ističe kao poželjan i važan kvalitet svake organizacije. Važno je da to spominju i donatori i da naglašavaju transparentnost kao jedan od najvažnijih kriterijuma.

Na kraju, ali ne najmanje važno, organizacije moraju da znaju da je transparentnost njihova obaveza, kako prema onima koji daju, tako i prema svojim krajnjim korisnicima.

Zakletva o transparentnosti bi mogla da bude upriličena u svakoj organizacija pri osnivanju, kao neki kodeks, potvrda i obavezivanje na časno obavljanje svoje filantropske aktivnosti.

Ukoliko vaša organizacija želi da osvoji plavi bedž najviše transparentnosti na platformi Neprofitne.rs, to možete uraditi ovde kroz tri jednostavna koraka. Ukoliko želite da pretražite transparentne organizacije u Srbiji i podržite njihov rad, to možete uraditi ovde.