Mediji o neprofitnim organizacijama i njihovim aktivnostima ne izveštavaju dovoljno, a kada izveštavaju to je retko, šturo, nedovoljno, u malom obimu i bez zalaženja u suštinu.

Ovako će većina organizacija u regionu, ali i šire, opisati svoj odnos s medijima.

„Mi radimo sjajne stvari, ali mediji ne zanima da izveštavaju o tome“, rečenica je koju vrlo često možete čuti od organizacija.

Činjenica je da mediji ne posvećuju mnogo pažnje aktivnostima neprofitnih organizacija i da prostor za poboljšanje postoji.

Dodatni problem je što neki mediji, posebno tabloidi, utiču na stvaranje loše i netačne slike o neprofitnim organizacijama, pa utiču na to da se u javnosti stvaraju predrasude i formira negativna slika o sektoru. Verovatno vam je dobro poznat termin strani plaćenici ili neka od sličnih etiketa koje se često dodeljuju organizacijama i profesionalcima koji u njima rade.

Da bi se taj problem prevazišao, potrebno je da organizacije najpre medije, a potom i širu javnost, informišu i edukuju o svom radu i približe im svoju misiju. Komunikacija i dobra saradnja ključne su u tom procesu.

Zbog toga u novom blogu pišemo o tome šta sve možete uraditi da uspostavite i(li) unapredite odnos vaše organizacije sa medijima i kako da vesti o akcijama i dobrim delima koja sprovodite dobiju više medijskog prostora.

Planirajte komunikaciju

Planiranje komunikacijskih aktivnosti je podjednako važno, kao i planiranje svih ostalih aktivnosti u organizaciji. Ukoliko nemate komunikacijsku strategiju i(li) godišnji, kvartalni i polugodišnji plan komunikacija, makar i okviran, prvi korak bi bio da ga osmislite.

Pri tom, komunikacijska strategija ne treba da bude spisak lepih želja niti mogućnosti šta bi sve moglo da se uradi, već ozbiljan dokument nastao na osnovu analize vašeg okruženja, potreba, mogućnosti, slabosti i snaga. Zahvaljujući toj analizi znaćete i u kom pravcu treba da ide vaša komunikacija sa medijima i koji mediji su ključni za podizanje vidljivosti, kako same organizacije, tako i pojedinačnih aktivnosti i dolazak do željenih ciljnih grupa.

Nakon postavljanja osnove, što je komunikacijska strategija, možete pristupiti manjim koracima odnosno izradi planova i uključivanju medija u ono što radite.

Obraćajte se medijima samo kada za to stvarno imate razlog

Veliki broj organizacija svaku akciju ili projektnu aktivnost voli da proprati saopštenjem, što nije dobra praksa. Obratite pažnju na to da povod za slanje saopštenja ili obraćanje medijima bude stvarno važan, zanimljiv i aktuelan.

To može biti događaj koji organizujete, uspešno sprovedena kampanja, humanitarna akcija koju želite da sprovedete, zaista važna ili značajna donacija koja je pomogla vašem radu i doprinela nekim poboljšanjima u zajednici u kojoj radite.

Ukoliko nemate neki konkretan povod, možete iskoristiti neki od svetskih ili međunarodnih dana. Ako se, na primer, vaša organizacija bavi podrškom deci, dobar povod da se oglasite može biti Svetski dan dečijih prava. Pozovete se na neki aktuelni problem ili statistiku, uz objašnjenje kako vaša organizacija radi na rešavanju tog problema, ubacite izjavu i od svega toga napravite zanimljiv i atraktivan sadržaj.

Takav pristup može vam pomoći i da se postavite kao autoritet u svojoj oblasti, pa će vas mediji sami pozivati kada su im potreni stručni sagovornici na određenu temu.

Pazite na tajming

Greška koju organizacije, iz različitih razloga, često prave u komunikaciji sa medijima je loš tajming, odnosno pojava da suviše kasno pošaljete poziv medijima o nekoj važnoj akciji ili aktivnosti koju ste sproveli.

U medijima važi pravilo „ništa nije bajato kao vest od juče“, tako da saopštenje koje pošaljete posle dva, pet, ili deset dana sigurno neće biti objavljeno. Takođe, ukoliko pozivate medije na događaj koji organizujete, potrudite se da poziv osmislite i uputite nekoliko dana ranije, nikako na sam dan događaja ili samo dan ranije.

Pored toga, nemojte po svaku cenu insistirati na kamerama i televizijskim pojavljivanjima. Organizacije povremeno znaju da potcenuju značaj i uticaj drugih medija nasuprot televiziji. Svaka objava je važna i zbog različite publike i ciljnih grupa važno je da imate pokrivenost u različitim tipovima medija.

Podaci našeg izveštaja o davanju za 2018, “Srbija daruje”, pokazuju da svega 10% objava o filantropiji potiče iz elektronskih medija, nasuprot 56% koliko je ova tema zastupljena u online medijima ili 34% u elektronskim.

Obratite pažnju na stil

U moru informacija, trudite se da se izdvojite jedinstvenim, kvalitetnim i zanimljivim sadržajem. U pisanju, ali i gostovanjima u elektronskim medijima izbegavajte NGO žargon. Pišite i govorite jasno i precizno, tako da vas mogu razumeti i sagovornik i opšta populacija i publika koja nije mnogo informisana o temi kojom se bavite.

Trudite se da u komunikaciji više pažnje posvetite misiji, načinu na koji doprinosite zajednici i društvu, uticaju koji imate. Nikada nemojte davati prednost pojedinačnim projektima u odnosu na vašu misiju, jer je ona nešto po čemu ste jedinstveni, po čemu treba da budete upamćeni i prepoznatljivi.

Kada je pisanje saopštenja u pitanju, vodite se pravilom „obrnute piramide“, odnosno u prvom pasusu istaknite najvažnije i najzanimljivije činjenice, informacije i podatke. Nipošto ne krećite od šire, opšte slike, ciljeva svog projekta, svega što ste do sada radili. Ukoliko bude potrebe na te detalje se možete pozvati kasnije u tekstu.

Obavezno koristite fotografije i trudite se da one budu dobrog kvaliteta, kao i da na dobar način ilustruju ono što hoćete da pokažete.

U komunikaciji sa onlajn medijima dobro je da uključite linkove.

Gradite i održavajte (dobre) veze sa medijima

Ne obraćajte se svim medijima istovremeno niti na isti način. Ne možete i ne treba da sarađujete sa svima. Istražite kojim medijima može biti zanimljivo ono čime se bavite, koji su dobar kanal komunikacije sa različitim ciljnim grupama kojima se obraćate.

Vodite računa i o tome za koje rubrike bi bile prikladne informacije koje želite da predstavite u medijima. Ukoliko je vaša oblast ekologija i zaštita životne sredine, nećete se obratiti nekome ko prati sport ili ekonomiju.

Takođe, trudite se da znate koji su novinari u pojedinačnim medijima zaduženi za praćenje tema koje su vam važne i trudite se da ostvarite lični kontakt.

Obratite pažnju na to koje teme treba da komunicirate lokalnim, a koje medijima sa nacionalnom pokrivenošću.

Naravno, budite dostupni za medije – kako kada vas zovu za više informacija, tako i kada im je potreban relevantan sagovornik za širu priču u vezi sa temom kojom se bavite. Čak i ako nekada poziv usledi vikendom ili nakon radnog vremena, jer rokovi i vreme za kreiranje sadržaja u medijima uglavnom izlaze iz vremenskog okvira od 9 do 5 i često nisu vezani za standardno radno vreme.

Važno je strpljenje

Nijedan uspeh ne dolazi preko noći, pa tako ni bolja komunikacija sa medijima i njihovo prepoznavanje koliko je važno ono što radite. Potrebno je neko vreme da biste postali prepoznatljivi i dobili medijski prostor.

Kada je reč o strpljenju, ono je jako važno i u samom procesu komunikacije sa medijima. Nemojte biti previše napadni i stalno pozivati novinare ili prosleđivati iste informacije nekoliko puta za redom. Takav pristup, ne samo da neće doneti nikakvu korist, već može da izazove i suprotan efekat.

Zaključak

Aktivnosti neprofitnih organizacija i njihov rad jesu tema za medije, ali još uvek nedovoljno važna. To ne treba da vas obeshrabri, ali može da vas motiviše da sa svoje strane uradite sve što je potrebno da biste unapredili saradnju sa medijima i radili na stvaranju bolje slike o svojoj organizaciji, ali i radu neprofitnog sektora uopšte.