Sigurno ste čuli onu urbanu legendu da čovek tokom jedne godine u snu proguta tri pauka u proseku. Ovo, naravno, nije istina.

Ali evo jedne istinite činjenice koju verovatno niste znali: Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima Dan paukova (18.novembar). Da bi obeležili ovaj praznik osmonogih bića, udruženje Paukovi Srbije rešilo je da okupi ljubitelje reda Araneae i uz pomoć zajednice, putem platforme Donacije.rs, prikupi sredstva za seriju događaja širom Srbije pod nazivom Pauk nije bauk.

Uz sjajan odziv zajednice cilj kampanje je dostignut i premašen. Time je omogućeno još jedno dodatno gostovanje na turneji: ukupno sedam okupljanja sa programom koji su činila predavanja arahnologa, diskusije, izložbe i neformalno druženje. Uz melodiju tarantele, naravno.

Paukovi Srbije rade na smanjivanju straha od paukova plasirajući stručne i tačne informacije i razvejavanjem predrasuda. Razgovarali smo sa predsednicom udruženja Gordanom Grbić o paukovima, crowdfundingu i prevazilaženju iracionalnog straha.

Zašto ste odlučili da pokrenete svoju kampanju baš na Donacije.rs i koje prednosti vam je to donelo?

Gordana: Kao polaznik četvrte generacije Liderskog trening programa ORCA Akademije, imala sam priliku da slušam predstavljanje platforme na jednom od poslednjih susreta našeg treninga. Predavači iz Catalysta su ostavili pozitivne utiske na mene i ohrabrili me da uđem u sam proces. Ohrabrenje i podršku sam dobila i od kolega iz ORCA Akademije, koji su prepoznali značaj naše teme i važnost da se obratimo zajednici.

Gordana Grbić, predsednica udruženja Paukovi Srbije

Dok ste planirali kampanju, ko su bili podržavaoci na koje ste računali?

Gordana: Prvenstveno smo računali na kolege koje se bave naukom, u Srbiji ali i inostranstvu, koji znaju koliko je važno da se stručne teme predstave na jednostavan način, da se nauka približi običnom čoveku. Znali smo da će nas podržati i ljubitelji prirode koji su inače radoznali i vole da saznaju nešto novo. Naravno, računali smo i na medije, posebno one koji podržavaju teme iz ekologije i nauke i žele da prevaziđu senzacionalizam. Trudili smo se da uključimo i neke uticajne ljude, autoritete u svojim oblastima, bez obzira da li su u pitanju influenseri ili doktori nauka. Njihova podrška nam je bila posebno važna, jer to su ljudu čiji primer delovanja slede i drugi. Naravno, porodica i prijatelji su nam bili velika podrška.

Šta je motivisalo podržavaoce da se angažuju oko vaše teme?

Gordana: U razgovoru sa volonterima, saradnicima i posetiocima, shvatili smo da su nas ljudi podržali iz nekoliko razloga. Prvi i osnovni razlog je bila radoznalost i želja da nauče nešto novo, na šta smo posebno ponosni, jer to znači da je naša tema bila zanimljiva i pružala je interesantne informacije. Takođe, vrlo važan razlog je bio želja da se prevaziđe sopstveni strah od paukova, kroz usvajanje novih znanja, što je i nama bio cilj. Takođe, neki od naših podržavaoca su se uključili jer su smatrali da je važno da se edukuje javnost o nepopularnim grupama životinja, da znanje bude put da se pobede predrasude koje o njima kruže, pa su želeli da daju svoj doprinos toj akciji. Naravno, bilo je tu i učestvovanja iz čiste ljubavi prema paukovima, jer verovali ili ne, puno ljudi voli, pa čak i gaji paukove kao kućne ljubimce.

Kada ste pokrenuli kampanju, da li vas je iznenadila podrška od strane nekoga koga niste očekivali kada ste pravili planove?

Gordana: Iznenadila nas je podrška ljudi koje lično ne poznajemo. Uvek je veliki izazov da potpunom strancu objasnite zašto je važno da pričamo i učimo o paukovima. Ta podrška potpunih neznanaca je bila i među našim ljudima ali i među strancima, koji žive daleko od Srbije. Uspeli smo u tome i to nas je dodatno osnažilo.

Koje su bile najveće prepreke i izazovi tokom kampanje i šta ste iz toga naučili?

Gordana: Nama je najveći izazov bio, da se tokom kampanje obraćamo privredi i pravnim subjektima. Njihov slab odziv je i pokazao da smo tu bili najmanje efikasni. Svatili smo da je to deo na kojem još treba da radimo i da pronađemo adekvatniji način komunikacije sa tim delom zajednice, kao i drugačiji način njihovog uključivanja u realizaciju naših ideja i kampanja.

Da li smatrate da je crowdfunding dobar način povezivanja sa zajednicom? Ako da, zašto?

Gordana: Naravno da smatram da je grupno finansiraje dobar način za povezivanje sa zajednicom, zato sam i odabrala taj put. Međutim, moramo biti realni u svojim planovima kad ulazimo u jedan takav proces. Nisu sve teme, odnosno projekti pogodni za ovakav način povezivanja. Dok smo se pripremali za kampanju shvatili smo da podizanje svesti o zdravlju, životnoj sredini i tehnološkom napretku, razgovori o važnim temama koje se tiču svih nas, podrška dece u ostvarivanju ciljeva, jesu vrlo važne stvari u kojima treba cela zajednica da učestvuje. Takođe, shvatili smo, da smo i mi, kao stručnjaci u određenoj oblasti, takođe dužni da takve informacije podelimo sa zajednicom. To je odličan osnov za izgradnju poverenja između stručnjaka i šire javnosti. Dodala bih još ovo, grupno finansiranje daje vam priliku da od različitih ljudi dobijete povratne informacije, sugestije i ideje, koje se mogu pokazati korisnim u poboljšanju vaše buduće komunikacije i samog rada.

Osim finansijskog podsticaja, koje dodatne vrednosti kampanja donosi vašoj organizaciji (npr. saradnje, vidljivost, volontere)?

Gordana: Kampanja je donela veliku vidljivost same organizacije Paukovi Srbije i, publika se upoznala sa činjenicom da u Srbiji postoji centar za proučavanje i zaštitu paukova. U isto vreme, pročulo se da smo jedina zemlja u Evropi koja obeležava „Dan paukova“ iako smo u isto vreme i zemlja sa najmanjim brojem istraživača ove grupe organizama. Takođe, ostvarili smo nove kontakte, dobili smo nove prijatelje i pratioce naših društvenih mreža. Na kraju, možda najvažnija povratna informacija koju smo dobili je potvrda da je to što radimo odlična i zanimljiva stvar, da paukove predstavljamo na jedan ispravan način i da malim koracima menjamo mišljenja ljudi i razbijamo predrasude koje o njima postoje.  

Kampanja “Pauk nije bauk” je premašila postavljeni cilj. Šta smatrate najvažnijim faktorom za uspeh kampanje?

Gordana: U našem slučaju, podrška evropske i američke arahnološke zajednice, bila je ključ našeg uspeha. Kolege iz inostranstva prate moj rad, ali i rad udruženja Paukovi Srbije, od kako je osnovano 2019. godine i podržavaju sve naše aktivnosti. Potpuno su svesni da je ova oblast u Srbiji slabo razvijena i zbog toga su nesebično podržale kampanju. Takođe, veliki doprinos dali su ljudi koje lično ne poznajemo, što je ključna tačka ovakvih kampanja. Oni su prepoznali važnost da se govori o manje popularnim organizmima kao što su paukovi, da bi se prevazišao strah koji je posledica senzacionalizma u medijima.

Na koji način podržavaoci i dalje mogu pružiti podršku vašem radu?

Gordana: Najbolje način je da prate naš rad i aktuelne teme na društvenim mrežama ili da nas kontaktiraju putem elektronske pošte paukovisrbije@gmail.com, pa shodno svojim mogućnostima i interesovanja, zajednički ćemo naći najbolji način podrške.

Da li nastavljate da gradite odnos sa podržavaocima kampanje? Kako?

Gordana: Naravno. To nije jednostavan posao, jer nas ima malo u udruženju, ali se trudimo da preko društvenih mreža i elektronske pošte delimo nove informacije i zanimljive činjenice o našem radu i planiranim aktivnostima. Uvek su svi pozvani da nam se priključe.

Da li nastavljate da gradite odnos sa posetiocima događaja?

Gordana: To nam je posebno zadovoljstvo, jer koliko god da smo mi njima ispunili taj jedan dan, toliko su i oni nas ohrabrili da nastavimo da organizujemo „Dan paukova“. Videli smo, da se puno posetilaca naših predavanja, posle povezalo sa nama preko Facebook stranice, pa nam sad šalju slike paukova, interesuju se za vrste i njihove neobične živote. Kažu, da su se ohrabrili da pitaju, što je vrlo važno, a slanje elektronske poruke obezbedilo im je određenu vrstu privatnosti, pogotovo onima kojima nije prijatno da pitaju u javnosti.

Pauk nije bauk - predavanje u Botaničkoj bašti Jevremovac

Da li ste zadovoljni rezultatima kampanje?

Gordana: Mi smo prezadovoljni rezultatima kampanje. Ne samo dobrim odzivom i neočekidanom finansijskom podrškom, nego i povratnim informacijama koje smo dobili posle samih predavanja. Ljudi su nas kontaktirali i posle radio emisija u kojima smo učestvovali i pohvalili naš poduhvat, a neki su se pohvalili činjenicom da od sad paukove gledaju na jedan sasvim drugačiji način, što znači da smo uspeli da ostvarimo jedan od glavnih ciljeva. Evidentno je da smo uradili nešto važno za našu zajednicu, ali je i zajednica uradila nešto važno za nas, a to je ogromna pozitivna energija koju je sa nama podelila i koja nas je osnažila da istrajemo u popularizaciji paukova.

Tema kojom se bave Paukovi Srbije je nešto o čemu nemamo često prilike da slušamo (baš zato je i posebno važna!) Mnoge organizacije čija polja interesovanja spadaju u uže “niše” ne razmatraju crowdfunding jer se plaše nedovoljnog odziva zajednice – da li je ovo realna prepreka i, ako jeste, kako se prevazilazi?

Gordana: Svaki strah se prevazilazi tako što se susretnete sa njim. Ne treba da se plašite neuspeha kampanje, treba da se plašite da ni ne pokušate. Ako ne probate, kako ćete znati da li je vaša ideja zanimljiva zajednici ili nije. Hrabri prave promene.

Što se tiče nedovoljnog odziva zajednice, ja lično smatram da negativan rezultat, odnosno negativan odziv, nije nešto loše što može da se desi. To je odličan način da naučite nešto o sebi i svojim sposobnostima, o temi kojom se bavite, pristupu koji ste primenili, okolini koja vas okružuje. „Neuspeh“ je odličan učitelj, koji može daleko da vas pogura, ako ga sagledate na pravi način. To je jedinstvena prilika da se dobro upoznate sa svojom zajednicom i ljudima kojima se obraćate. Nisu sve zajednice i svi ljudi isti.

 

Neki se boje crowdfundinga, a neki paukova – šta je vaš savet ovim drugima?

Gordana: Moj savet je da se upoznaju sa svojim strahom, jer to je prvi korak ka prevazilaženju istog. Jedini ispravan način na koji ćete se upoznati sa paukovima je da kontaktirate stručnjake. Udruženje Paukovi Srbije vam stoji na raspolaganju.

U razgovoru sa ljudima, shvatila sam da se ljudi najčešće ne plaše pauka, kao životinje, nego ujeda. Zbog toga bih volela da vam skrenem pažnju na sledeće: većina vrsta koje žive u Srbiji, imaju suviše slabe helicere (zube), tako da ne mogu da probiju kožu čoveka i povrede ga. Takođe, pauk može da svesno kontroliše ispuštanje otrova, pa i ako vas ujede, veliko je pitanje da li vam je ubrizgao nešto, jer otrov je skupa supstanca, i njemu se ne isplati da ga troši na vas kad vas neće pojesti. Ako se baš desi da vas ujede, može da se javi jači ili slabiji bol, otok , crvenilo, a sve to vrlo brzo prođe. Često su naše reakcije prenaglašene u tim situacijama zbog straha koji imamo.

Dijagnoza „ujeo te pauk“ je često potpuno pogrešna. Švajcarci, koji imaju stogodišnju tradiciju proučavanja paukova, su dokazali da se zasluge za ujed raznih insekata koji se hrane krvlju, nepravedno pripisuju paukovima. Tako da nema razloga za strah.

Živi eksponati u Zoološkom vrtu Palić

Koji savet biste pružili organizacijama koje tek planiraju kampanje na Donacije.rs?

Gordana: Moj prvi savet je da budu iskrene prema sebi i prema svojoj publici. Da je dobra priprema pola posla, da je predviđanje izazovnih situacija, procena rizika i saniranje štete isto važno i neophodno da se odradi u pripremnom periodu. Morate da imate Plan A, B, C za razne situacije. Kao što sam malo pre rekla, jako je važno da se upoznate sa svojom zajednicom sa ljudima kojima se obraćate, kako bi odabrali najadekvatniji jezik i način komunikacije sa njom. I naravno, samo hrabro, sreća prati hrabre!

Koji vam je omiljeni pauk (ili bar top 3)?

Gordana: Još uvek nemam omiljenu vrstu, jer me ceo njihov svet fascinira, objasiću vam i zašto. U njihovom mikrokosmosu postoje bezbrojne mogućnosti načina života, ishrane i ponašanja. Taman kad pomislite da su svi predatori, onda naučnici otkriju pauka vegetarijanca (pije nektar). Dok mislite da su svi lovci, saznate da ima i kleptoparazita (vrste koje drugima kradu hranu). Upoznate lovce na kopnu, pa posle toga vidite da postoje i lovci na vodi (pecaroši) i ispod vode, koji love sitnu ribu. Sretnete pauka gusara, taj se specijalizovao da lovi druge paukova, a na susednoj mreži čuči pauk-đubretar kojeg jedva vidite od odpadaka plena kojima je kamufliran. Čak imamo i sponzoruše, kod kojih dužina parenja isključivo zavisi od veličine poklona koji su dobili. Zaista je teško odabrati omiljenog kad je takva raznovrsnost.

Imate li planove za buduće kampanje na Donacije.rs?

Gordana: Naravno da imamo, ali to su naše male tajne, koje ćemo otkriti kada za to dođe vreme.

Ukoliko vaša neprofitna organizacija ili nezavisni medij želi da pokrene svoju kampanju na Donacije.rs i dođe do podrške zajednice, saznajte kako platforma funkcioniše, a zatim popunite formular detaljima o svom radu i ideji koju želite da sprovedete u delo.