Organizacija „Nada za životinje Riska“ postoji od 2013. godine, a njeni osnivači su dugogodišnji aktivisti i aktivistkinje u oblasti zaštite životinja.

Aktivnost po kojoj je Udruženje najprepoznatljivije je upravljanje prihvatilištem za napuštene pse „Riska“ u Beogradu, ali je „Nada za životinje Riska“ izuzetno aktivna i u oblasti zaštite svih životinjskih vrsta, naročito oglednih životinja.

Više o radu udruženja, značaju podrške zajednice koja omogućava funkcionisanje azila i svakodnevnoj borbi za prava životinje ispričala nam je Milja Krivokuća, zakonska zastupnica ovog udruženja.

Kako je nastalo udruženje Udruženje „Nada za životinje Riska“? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Milja: Pre osnivanja udruženja, mi smo bili aktivisti za prava životinja ali smo bili vezani za azil „Risku“ koji postoji od 2000. godine i koji je vodilo Udrženje „Help Animals“. Naše Udruženje nastaje upravo sa potrebom preuzimanja azila „Riska“, a na inicijativu udruženja „Help Animals“.

Od tada, 2013. godine azil „Riska“ isključivo postaje azil za pse, a azil „Jessica“ azil za mace i upravljanje njima nastavlja „Help Animals“. Naše udruženje dobija naziv Nada za životinje-Riska.

Naša misija je da stvorimo društvo u kome nijedan ljubimac, pas ili mačka neće biti napušten, zlostavljan ili zanemaren.

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Milja: Lična motivacija je nastala iz ličnog iskustva kada smo 2004. godine pronašli napušteno leglo mačića. Tada smo se suočili sa problemom napuštenih životinja, neodgovornog vlasništva, nepostojanja dovoljno kapaciteta za smeštaj napuštenih životinja. Od tada kreće naše učenje i sve veće iskustvo iz oblasti prava i dobrobiti životinja i sve veća motivacija i potreba da smanjimo postojeću patnju životinja na našim ulicama.

Kako je COVID-19 kriza uticala na rad udruženja Na koje aktivnosti ste bili najviše fokusirani u prethodne dve godine?

Milja: Zapravo, mislili smo da će COVID-19 kriza imati mnogo veći negativni uticaj na naš rad, jer zavisimo od donacija građana. Međutim, uspeli smo da se održimo. Teže je bilo organizovati rad u uslovima vandrednog stanja ali smo imali razumevanje od nadležnih tako da smo i to uspeli da prebrodimo, budući da azil zahteva 24-časovnu brigu i nadzor.

Naše aktivnosti su uvek usmerene ka dva glavna cilja: obezbeđivanje sredstava za rad azila, jer azil ne sme da dođe u situaciju u kojoj će životinje biti ugrožene i udomljavanje životinja u porodice. Takođe koliko možemo bavimo se i edukacijom građana i pokušavamo da razvijemo svest za ličnu odgovornost u rešavanju problema napuštenih životinja.

Izazov nam je uvek veliki broj životinja koje se napuštaju.

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi koje planirate da realizujete u budućnosti?

Milja: Da bi azil funkionisao važno je obezbediti sredstva za hranu, veterinarsku negu, troškove održavanja i renoviranja prostora ali i angažovanje ljudi u azilu, a to je i dalje najveći izazov jer neprofitne organizacije nemaju olakšice ni stimulaciju kada je u pitanju zapošljavanje, a naše finansije nisu toliko velike da možemo da obezbedimo optimalan broj ljudi.

Planiramo da se usmerimo na promociju udomljavanja, kumstva za pse u azilu i edukacije građana.

Kako se finansira Udruženje "Nada za životinje - Riska", sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način? Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad udruženja?

Milja: Najviše donacija dolazi od građana, takođe povremeno dobijamo donacije u hrani od pojedinih firmi. Oni koje žele da nam pomognu to mogu učiniti na razne načine: mogu da doniraju, da budu kumovi nekoj kuci, a to znači da doniraju mesečno baš za nju, da volontiraju u azilu (šetnja i druženje sa životinjama), dobrodošla nam je pomoć i u vezi održavanja sajta kao i sve one veštine u vezi sa marketingom, organizovanjem različitih akcija, promovisanjem azila, pravna pomoć i dr.

Da li je globalna pandemija uticala na način na koji udruženje dolazi do podrške i na koji način?

Milja: Ne, u značajnoj meri i koliko smo se plašili, iskustvo nas uči da se neka vrata vremenom zatvore, druga otvore. Imali smo sreću da iako je došlo do pandemije, ljudi ipak nisu izgubili saosećajnost za životinje. Bilo je meseci kada se kriza osetila ali smo isplivali.

Na koje sve načine smatrate da doprinosite svojoj zajednici, a na koje uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?

Milja: Smatramo da je za zajednicu jako važno praktično i civilizacijsko pitanje kako se odnosi prema životinjama i da li i dalje ima nerešen problem napuštanja kućnih ljubimaca. Međutim, azili su samo deo rešenja i oni samo ublažavaju posledicu. Pokušavamo da edukujemo zajednicu ali i dalje postoji nedovoljna svest i motivacija da se zajednica aktivnije i masovnije ukljući u problem koji generiše sama. I dalje su na prvoj liniji pojedinici koji se bore za životinje.

Važno nam je i promovisanje sterilizacije i sterilizacija životinja koje nisu samo u azilu (pomažemo sterilizaciju životinja čiji vlasnici nisu u mogućnosti da to finansijski priušte).

Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu?

Milja: Veliki broj napuštenih životinja, nerazumevanje građana o značaju njihove uloge i odgovornosti. Takođe, mi smo prilično mali tim, sa puno obaveza, to je još jedan od izazova.

Šta su najveći uspesi koje ste ostvarili u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?

Milja: Za nas je najveći uspeh to što i dalje postojimo. To što su naše životinje site i zdrave i što uspevamo da udomimo neke od njih.

Želimo da postignemo da ne strahujemo za budućnost azila i njegovih šapica, a taj strah uvek postoji zbog realne situacije jer nemamo stabilan izvor prihoda. Takođe voleli bismo kada bismo uspeli zajedno sa drugim udruženjima iz sektora da utičemo na konačno sprovođenje sistemskog i humanog rešenja što je dugoročan cilj, a do tada promena svakog pojedinca i njegovog načina razmiljanja za naš je veliki uspeh.

Nada za životinje Riska radi veliku i važnu stvar za zajednicu i svi koji su to u mogućnosti mogu ih podržati na različite načine. Možda je kumstvo posebno zanimljiv i inovativan način, naročito za one koji bi voleli da imaju psa, a iz različitih razloga, trenutno nisu u mogućnosti. Kumstvo, ili virtuelno usvajanje znači da odaberete jednog psa iz Azila Riska, koga ćete podržavati mesečnim donacijama u iznosu od 1.000 dinara, što je neophodan iznos za osnovnu brigu o njemu u ovom prihvatilištu. Zato već danas iskoristite priliku da svoju ljubav, pažnju i brigu za životinje pokažete na jedan lep i kreativan način - tako što ćete postati kum(a) jedne od napuštenih kuca, ili čak više njih.