Ako nemaš 135 godina da dočekaš rodnu ravnopravnost i veruješ da je bitno da svaka devojčica zna da ima glas i da je baš važna, da svaki dečak može da plače kada se tako oseća i zalažeš se za bezbedno, ravnopravno i podstičuće okruženje, onda sigurno znaš za IRIDU.

Iako relativno mlada organizacija, za samo pet godina koliko postoji, IRIDA je uspela da pokrene važne promene, angažuje svoju zajednicu u ostvarenju značajnih ciljeva i pozicionira se kao značajna feministička organizacija.

Šta su dosadašnja postignuća, a koji poduhvati su pred njima i kako ih možete podržati u borbi za ravnopravno društvo bez nasilja ispričale su nam Isidora Paklar, koordinatorka za informisanje i edukaciju i Tamara Banjac, koordinatorka za organizacioni rast i razvoj.

Kako je nastala IRIDA? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Isidora: IRIDA – Inicijativa za ravnopravnost, inovativnost i društveni angažman, je organizacija koju su 2018. u Novom Sadu osnovale tri omladinske radnice, Isidora, Jelena i Tamara,  sa željom da podstaknu mlade na aktivizam u polju rodne ravnopravnosti. Međutim, IRIDA je danas mnogo više od toga. IRIDU predstavljaju mladi ljudi uključeni u različite aktivnosti, koji/e postavljaju pitanja, podstiču diskusije i ne prihvataju da ignorišu ono što ih „žulja”. Njima nije teško da „prelome jezik“ i kažu sportistkinja ili naučnica, ne misle da je feminizam „ružna reč“ i ne žele da okreću glavu i ćute o rodno zasnovanom nasilju. IRIDA okuplja sve nas koji/e mislimo da je bitno da svaka devojčica zna da ima glas i da je baš važna, da svaki dečak može da plače kada se tako oseća, da svaka žena dobije podršku da se izbori protiv nasilja, da svaka devojka zna da se njeno „ne“ čuje i da se baš svako to „ne“ uvažava i poštuje, da svaka/o od nas ima pravo i mogućnost da sanja velike snove i da ih i ostvari! Sa željom da važnost borbe za rodnu ravnopravnost u našem društvu predstavimo pre svega mladima, organizujemo različite javne događaje i edukacije, razvijamo digitalne alate, sprovodimo kampanje u lokalnoj zajednici i na društvenim mrežama. Kroz sve ove aktivnosti trudimo se da prenesemo važne poruke na što kreativnije i inovativnije načine, kako bismo uključili/e mlade u pokretanje promena.

Isidora Paklar, koordinatorka za informisanje i edukaciju

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru i aktivističko delovanje?

Tamara: Moja lična motivacija za zalaganje u oblasti rodne ravnopravnosti jeste da pružim podršku mladima, pre svega devojčicama i devojkama, koja je meni nedostajala dok sam odrastala. Da kreiram sigurno, podsticajno i podržavajuće okruženje u okviru koga će one moći da uče, razvijaju svoje veštine i talente, rade ono što vole i što im je važno bez obzira na to što nemaju podršku okoline i dobijaju poruke da to baš i nije za devojčice. I da se one, tako osnažene, zalažu i bore za prava koja im pripadaju, da sutra budu nekoj drugoj devojčici podrška, da svojim ličnim primerom pokažu da devojčice mogu sve što požele.

Tamara Banjac, koordinatorka za organizacioni rast i razvoj

Kako se finansira IRIDA? Sa kojim tipovima donatora najčešće sarađujete i na koji način? Kako svi koji to žele mogu podržati rad?

Tamara: IRIDA je mlada organizacija i do ove godine smo se samo projektno finansirali kroz podršku lokalnih, nacionalnih i međunarodnih donatora, poput Grada Novog Sada, Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, Švajcarske kancelarije za saradnju, USAID-a, Centra Sever Jug, Evropske komisije, itd. Međutim, ove godine kroz mentorski program Sonje Dakić „Živi, radi, voli“ radimo na diversifikaciji izvora finansiranja kako bismo bili više nezavisni i samoodrživi. Tako da pored direktnih donacija na IRIDINE račune, svi/e koji žele da nas podrže mogu to da urade i na Patreonu. Takođe, ove godine smo registrovali privrednu delatnost sa nastojanjem da se razvijemo u socijalno preduzeće koje će imati za cilj da pruža finansijsku podršku devojčicama da upišu srednju IT školu ili neko drugo zanimanje za koje kažu da “nije za devojčice”. U tu svrhu smo osnovali/e i fond “Putevima devojčica” u koji će ići 50% IRIDINOG profita ostvarenog na tržištu, sa nastojanjem da se današnjim i budućim devojčicama pošalje snažna poruka i podrška da mogu i treba da rade ono što vole.

Koliko vam je teško da dobijete podršku sa svoj rad od građana i poslovnog sektora? Istraživanje koje smo sproveli u saradnji sa Trag fondacijom govori da osnaživanje žena i rodna ravnopravnost nisu najpopularnije teme za podršku, naročito kada je poslovni sektor u pitanju. Kakva su vaša iskustva iz prakse? Da li je organizacijama koje su feminističke i(li) im je u fokusu rodna ravnopravnost teže da dođu do podrške zajednice i zbog čega je to tako?

Tamara: Iskreno, IRIDA je do sada nailazila na pozitivan odziv i građana i građanki, ali i poslovnog sektora. Jedna od naših prvih akcija je bila kampanja „Nasilje je uvek izolacija“ za vreme pandemije, kada smo u preko 250 objekata (pekare, prodavnice, apoteke, kafići, javne tražnice, itd.) u Novom Sadu i gradskim i prigradskim naseljima, zalepili/e plakate sa novim SOS kontaktima podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja. Ovo ne bismo uspeli/e bez podrške građana/ki, vlasnika/ca malih i srednjih preduzeća koji su nam dozvolili/e da zalepimo plakate u njihovim objektima. Takođe nas je podržala i JKP Tržnica, zahvaljujući kojoj smo zalepili 60 plakata širom pijaca u Novom Sadu. IRIDA ima dobru saradnju sa IT sektorom. Vega IT nas je dva puta podržala kroz svoj humanitarni hakaton kroz koji su nam napravili aplikaciju „Putevima žena“ i platformu za donacije za Fond „Putevima devojčica“ (još uvek je u izradi). Takođe, imamo dobru saradnju i sa co-working prostorom Hubitat koji nam uvek daje na korišćenje svoje prostorije jer IRIDA još uvek nema svoj prostor. Jedan od naših partnera je i I AM AI ACADEMY sa kojim se zajedno zalažemo za obrazovanje devojčica u IT. I AM AI ACADEMY se pridružio ovogodišnjoj IRIDINOJ kampanji za prikupljanje školarina za srednju IT školu za devojčice za Fond „Putevima devojčica“ i opredelio 10% od prihoda od Škole scrum-a za žene preduzetnice, menadžerke i liderke.

Znam da su ovo pojedinačni slučajevi i da nažalost brojevi iz vašeg izveštaja ne govore u korist feminističkih organizacija. Naše iskustvo pokazuje da podrška izostaje od onih ljudi, pa samim tim i kompanija i organizacija, koji misle da je feminizam borba protiv muškaraca. A zapravo, feminizam je borba za ravnopravnost, za ravnopravne mogućnosti za žene i muškarce, u koju je važno da se svi/e uključimo i damo svoj doprinos da ovo društvo bude ravnopravno i bez nasilja. Takođe, mislim da je važno da glasnije govorimo o pozitivnim primerima podrške feminističkim organizacijama, devojčicama i ženama, kako bi i drugi/e mogli/e da se ugledaju na njih i da i sami/e pruže podršku.

Nasilje je uvek izolacija

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi koje želite da realizujete u narednom periodu?

Isidora: U fokusu su 2 projekta. U okviru prvog projekta „I ovo je nasilje“, svakog dana očekujemo da izađe iz štampe prva zbirka kratkih priča o psihičkom nasilju u partnerskim odnosima koje su napisali mladi. Njih devetnestoro, pošto su uspešno završili edukaciju o psihičkom nasilju u partnerskim odnosima i pisanju kratkih priča na našoj onlajn edukativnoj platformi, napisalo je kratku priču o određenoj vrsti psihičkog nasilja. Kroz ovaj projekat želimo da podignemo svest o psihičkom nasilju u partnerskim odnosima mladih, koji često određena ponašanja ne prepoznaju kao nasilje već ih smatraju delom „normalne“ veze. Upravo zato smo želeli/e da ove priče ispričaju mladi i prenesu ih drugim mladima, da kroz priče mogu da prepoznaju nasilna ponašanja, da znaju da se ona ne dešavaju samo njima i da mogu da traže podršku. Jer tek kada prepoznamo da je određeno ponašanje nasilje, i zovemo stvari pravim imenom, možemo očekivati da ćemo mi sami/e ali i drugi/e na to nasilje adekvatno i reagovati. 

U cilju promocije zbirke kratkih priča „I ovo je nasilje“ 25. maja u Crnoj kući (CK13) u Novom Sadu, smo održali/e prvo knjiženo veče na kojem su posetioci/teljke imali prilike da upoznaju mlade pisce i spisateljice, čuju njihove priče i nabave svoj primerak zbirke. Na jesen ćemo održati još 2 ovakva događaja u manjim mestima, van velikih kulturnih centara, kako bismo i u malim, ruralnim sredinama, podigli svest o psihičkom nasilju u partnerskim odnosima.

Drugi važan projekat jeste Fond „Putevima devojčica“. To je fond za školarinu za srednju školu za devojčice, kroz koji ćemo obezbediti devojčicama finansijsku podršku potrebnu da krenu svojim putem, da ostvare ono što zamisle, da pokažu da ne postoje zanimanja koja “nisu za devojčice” i učine ovo društvo još boljim i ravnopravnijim. A ove godine sakupljamo školarinu za buduće programerke. Želimo da podržimo devojčice koje nemaju finansijskih mogućnosti, a često ni podršku svog okruženja, da se bave programiranjem, mašinskim učenjem, veštačkom inteligencijom, sajber bezbednošću, itd. Najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (The Future of Jobs Report 2023), ukazuje da su ovo neke od veština koje će oblikovati poslove u budućnosti, i ako želimo ravnopravno društvo, ravnopravno tržište rada, da žene imaju ravnopravne mogućnosti za obrazovanje, rad i uspeh, moramo što pre kreirati uslove i okruženje koje će to omogućiti. Trenutno smo u fazi pripreme fandrejzing kampanje koju treba da pokrenemo u septembru mesecu, a do tada svi/e zainteresovani/e mogu da doniraju na sledećem linku.

Putevima žena

Na koje sve načine uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?

Tamara: Najviše uspeha u uključivanju zajednice u naš rad imamo kada mladima, ali i drugim građanima i građankama, „prenesemo“ deo vlasništva nad time što radimo. Da ono što je IRIDINO postane i njihovo, odnosno NAŠE (zajedničko vlasništvo). Tako smo, na primer, u okviru kampanje „Nasilje je uvek izolacija“ omogućili/e građanima/kama da sami/e odštampaju i zalepe plakat sa SOS kontaktima podrške u ulazima svojih zgrada. Dali/e samo im priliku da i oni/e nešto urade, daju svoj doprinos, da pomognu žrtvama rodno zasnovanog nasilja za vreme pandemije. Na taj način to je postala i njihova kampanja. Drugi primer jeste da su tekstove o ženama u aplikaciji „Putevima žena“ pisali/e mladi, građani i građanke koji/e su se uključili/e u ovaj projekat. Radi se o kulturno turističkoj aplikaciji koja omogućava korisnicima/ama da se informišu o znamenitim ženama i obiđu lokacije u gradovima koje su značajne za njihov život i rad. Svi/e oni/e su se uključili i u kampanju koja je za cilj imala promociju aplikacije i podizanja svesti o ovim ženama, njihovom životu, radu i doprinosu da naše društvo bude bolje i ravnopravnije. Takođe su bili/e podrška i u zagovaranju obeležavanja ovih lokacija u Novom Sadu koje treba da obeležimo do kraja 2023. godine.

Nasilje je uvek izolacija

Jedna od važnih aktivnosti kojima ste posvećeni je IRIDIUM, edukativna platforma namenjena mladima ali i svima koji žele da saznaju više o rodnoj ravnopravnosti, nasilju i drugim važnim temama. Recite nam nešto više o ovom edukativnom segmentu rada.

Isidora: IRIDIUM je nastao kao dogovor na potrebe mladih za edukacijom iz oblasti rodne ravnopravnosti koja će biti dostupna svima, naročito onim mladima koji dolaze iz manjih mesta u kojima nemaju mogućnosti da se informišu o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju. IRIDIUM, pored informisanja i edukacije mladih, ima za cilj da ih osnaži i podstakne da se zalažu za promene u svojim zajednicama. Metodološki, IRIDIUM je postavljen tako da pored teorijskog dela, sve naše edukacije podrazumevaju i praktičan deo, u okviru koga, mladi uz IRIDINU mentorsku podršku, sprovode aktivnosti koje na neki način doprinose unapređenju rodne ravnopravnosti u njihovim zajednicama, ali i u Srbiji i regionu. Tako je nastao Feminizam je za svakoga, Instagram profil koji vode dve sjajne devojke Una Milić i Danica Đorđević, koje su prošle kurs o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu na IRIDIUMU. One podižu svest o feminizmu kroz pop kulturu i humor, i to rade odlično! Drugi primer, jeste Sanja Gojević, koja je nakon kursa o pisanju kratkih priča o psihičkom nasilju u partnerskim odnosima, pokrenula blog Sanchi stories, u kojem piše o muško-ženskim odnosima, ženskoj seksualnosti i seksualnom uznemiravanju i nasilju. Mladi iz udruženja Spiritus Movens iz Crne Gore, su na osnovu našeg kursa o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu, organizovali seriju radionica „Skini etiketu“. IRIDUM je zamišljen kao onlajn zajednica u kojoj pre svega mladi, ali i svi/e drugi/e mogu da pronađu resurse i podršku da se pre svega sami/e oni/e osnaže, a zatim da prave promene u svojim zajednicama.

Putevima žena

Šta su najveći izazovi sa kojima se susrećete u radu? Iz vašeg iskustva, postoje li neki izazovi specifični za feminističke organizacije i kako ih prevazilazite?

Tamara: Najveći izazov u radu jeste finansijska održivost jer se IRIDA većinski projektno finansira zbog čega je naš rad uslovljen donatorskim politikama koje često nisu usklađene sa potrebama naše ciljne grupe. Ovo za posledicu ima da sprovodimo manji broj programa, projekata i aktivnosti, odnosno da ne možemo da odgovorimo na sve njihove potrebe. Ali kao što sam već rekla ranije, ove godine smo počeli/e da radimo na diversifikaciji izvora finansiranja kako bismo prevazišli/e ovaj izazov.

Isidora: Kada su u pitanju izazovi specifični za feminističke organizacije, ja bih rekla da je najveći problem ono što je Tamara već spomenula - da ljudi često feminističke organizacije i sam feminizam pogrešno razumeju kao borbu protiv muškaraca. To je predrasuda sa kojom se i mi borimo u radu. IRIDA baš zbog toga uvek ističe benefite koje ravnopravnost donosi za svakog i svaku od nas, kao i društvo u celini. Zato u svoje aktivnosti uključujemo i momke i devojke koji/e zajednički rade na problemima neravnopravnosti koje prepoznaju u svom okruženju.

Nasilje je uvek izolacija

Šta su najveći uspesi koje ste do sada ostvarili? Šta je ono na šta ste najponosniji, a šta tek želite da ostvarite?

Tamara: Mi smo ponosni na sve naše uspehe, i male i velike. Ove godine punimo 5 godina! Velikih 5, kako kažemo mi u IRIDI. Ovo je interna šala jer je to jedan od uslova za konkurisanje na pozive UN Women, da organizacija postoji najmanje 5 godina. Tako da verujemo da nas tek čekaju „velike“ stvari. Najponosniji/e smo na naše mlade! A ono što želimo da ostvarimo jeste društvo u kome ravnopravno i bez nasilja žive svi! Danas ovo možda zvuči utopijski, ali ko će ovo da promeni ako ne mi i kada ako ne sada? Nemamo 135 godina da dočekamo rodnu ravnopravnost.   

Putevima žena

Šta, kako na ličnom, tako na nivou društva i zajednice treba da uradimo da ne bismo na rodnu ravnopravnost čekali 135 godina?

Isidora: Treba, pre svega, u našim okruženjima da pošaljemo drugačiju poruku. Devojčicama oko sebe ćemo govoriti da su pametne i odvažne. Dečacima ćemo reći da je u redu da budu tužni, zabrinuti ili nesigurni. Nećemo ih stavljati u ružičastu ili plavu kutiju već od rođenja. I jedne i druge ćemo učiti o važnim i hrabrim muškarcima i ženama, koji su kroz istoriju menjali i menjale svet u kojem živimo. Podržaćemo devojčice kada nam kažu da žele da budu programerke, inežnjerke, policajke ili fizičarke. Učićemo dečake kako se prave kolači i nedeljni ručkovi. I dočekati da oni odrastu u ljude koji će živeti u društvu u kom više ne moramo da se borimo za ravnopravnost, već je ona nešto što nam se podrazumeva.

Filmska pričaonica

Smatrate li da IRIDA doprinosi razvoju filantropije u zajednici i na koji način?

Tamara: Mi se nadamo da doprinosimo, da pre svega ličnim primerom, kako svako od nas pojedinačno, a onda i kao tim, podstičemo druge da i oni/e nešto urade i daju svoj doprinos da ovo društvo bude bolje, ravnopravnije i bez nasilja.