Fondacija 1% svakodnevno pruža podršku mladim ljudima da otkriju i ostvare svoje talente, ideje i potencijale i sa svojom zajednicom utiče na pozitivne promene u našem društvu.
Miloš Pešić, Milica Zarić i Bogdan Drešević ispričali su nam sve o aktivnostima, radu i misiji Fondacije i otkrili kako Fondacija 1% podržava, inspiriše i ohrabruje mlade ljude i doprinosi stvaranju boljeg okruženja.
Kako je nastala Fondacija 1%? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?
Miloš: Nas troje smo se već u toku studija okupili oko jedne ideje, jednog projekta, gde smo organizovali besplatna predavanja za studente, sa ciljem da omogućimo mladim ljudima da stiču neka znanja. Iz organizacije studenata koja je u tome učestvovala, nas troje smo ostali u kontaktu i 4 godine kasnije smo se okupili sa idejom da kreiramo jednu organizaciju koja će podržavati mlade, talentovane ljude, naučnike, inovatore, istraživače, umetnike i dati im mogućnost da ovde, u Srbiji razvijaju sebe.
Milica: Kada smo se se našli, mi smo hteli da nastavimo tamo gde smo stali pre 4 godine, ali i da preuzmemo stvari u svoje ruke i da po prvi put troje neafirmisanih ljudi u nekom popularnom svetu započnu nešto što je korisno za celu zajednicu, jer Fondacija 1% je fondacija za sve ljude. Već imamo mnogo volontera i želimo da što više mladih ljudi bude deo nas, želimo da im omogućimo da se u okviru fondacije ostvaruju, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu.
I sada pozivam volontere da nam se pridruže, popunjavanjem jednostavne forme na našem sajtu. Nakon prijave, naš HR tim intervjuiše volontere i shodno njihovim željama i kapacitetima mi ih smeštamo u određeni tim i onda oni počinju da rade na različitim zadacima.
Miloš: Mi smo fondacija koja nema strogo formalizovanu strukturu, više smo kao neprofitna start up priča, tako da mladi ljudi koji dođu mogu očekivati da će biti deo priče koja raste i koja se gradi, a ne da će imati neku usko specifičnu ulogu. I mislim da je ta energija ono što privlači mlade ljude – to što oni mogu da doprinesu svojim idejama i inicijativama, a ne samo da rade ono što treba da rade u okviru jedne pozicije.
Dešavalo se da nam ljudi priđu posle Humanitarnog kviza ili neke humanitarne akcije i kažu hoćemo da budemo deo ekipe. Svako ko želi da pomogne drugim mladim ljudima i učini ovaj svet boljim mestom, dobrodošao je. Mi im, kroz volontiranje u Fondaciji, omogućavamo da razviju sebe i svoja interesovanja i da rastu.
Bogdan: Dosta volontera dolazi preko preporuka – od volontera koji su članovi Fondacije, ili preko nekog prijatelja koji je čuo za Fondaciju i onda dođu i učlane se. Naša priča im omogućava da budu deo nečeg stvarno autentičnog.
Zašto Fondacija 1% i na čemu se zasniva "Princip 1%"?
Miloš: Suština je da ti mladi i talentovani ljudi jesu 1% našeg društva i oni najčešće ne nailaze na podršku svoje okoline, ili odu iz zemlje. Mi smo tu da ih podržimo, da usmerimo reflektor na njih, da im pružimo ne samo finansijsku podršku, već i da im damo vetar u leđa.
S druge strane, 1% pokazuje to da mi obični ljudi imamo snagu i mogućnost da nešto promenimo – tako što svako od nas može da uloži jedan deo sebe. To je dovoljno malo – 1% novca, vremena, znanja, ali kada dovoljno veliki broj ljudi to uradi, to je jako mnogo. Na primer, ako 1% ljudi u Srbiji koji rade ili imaju primanja, svakog meseca donira barem po 300 rsd, to je oko 100.000€ mesečno. To je velika snaga koja leži u običnim ljudima i mi kao fondacija nismo toliko okrenuti projektima i fondovima koliko smo okrenuti običnim ljudima – da se oni uključe, da osete da mogu da daju neki doprinos i da znaju da i sa to malo jesu deo neke promene.
Bogdan: Dovoljno je da svako donira, simbolično, 1% - malo ali redovno – bez obzira na to da li je u pitanju vreme, znanje ili novac i na taj način kreira se promena u društvu i doprinos zajednici.
Milica: Mi se nadamo da ćemo uspeti da proširimo ideju i svest o tome i da budemo prepoznatljivi po konceptu.
Miloš: Mi treba da kreiramo atmosferu da dobročinstvo i humanost postanu poželjni – nije teško podeliti neku lepu vest i obratiti pažnju na dobre stvari.
Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?
Milica: Ovo je apsolutno polje gde ja ulažem svoje vreme, znanje, novac i ne očekujem da mi se nešto od toga vrati. Mislim da je to što mi se vraća, uprkos tome što ne očekujem da mi se vrati, mnogostruko više nego što bi bilo da mi je finansijski plaćeno. Ja osećam veliku satisfakciju. Mislim da ne postoji osoba koja ne želi da pomogne, da je to u samoj ljudskoj biti. Ono što mene posebno inspiriše da budem deo Fondacije 1% je i samo podneblje Balkana, koje je jako kvalitetno i jedino što nam nedostaje jeste da podržimo jedni druge, jer mi smo, kao obični ljudi dovoljni da pomognemo jedni drugima. Puno je talentovanih, pametnih i upornih ljudi, koji imaju sve i potrebno im je samo dati vetar u leđa, nekada je to i samo mentorska podrška, a neki ljudi traže jako malo novca da bi mogli da obezbede sebi osnovne stvari za školovanje.
Ono što ja želim je da podržimo te talentovane ljude, ne samo u Beogradu, odakle smo i krenuli, nego da se širimo po celoj Srbiji. Sada smo otvorili i prvi ogranak, u Bajinoj Bašti, zato što nam je jedna članica baš iz Bajine Bašte i ona je bila jako entuzijastična da se baš tamo otvori i već u roku od 10 dana smo dobili 10 volontera.
Ja Fondaciju 1% za par godina vidim kao jednu veliku fondaciju koja je sigurna kuća za mlade talente.
Miloš: Na kraju ta deca kojoj pružimo finansijsku podršku, kada govore o tome šta im je najviše značilo, najviše im znači što je neko prepoznao njihov trud i rezultate i omogućio im da se za njih čuje i vidi, što smo im pomogli da to što rade dobije smisao.
Bogdan: Osećanje da je ovo zapravo naša fondacija i da kako ona raste i mi rastemo, tako da nam nije žao koliko god da smo vremena i novca uložili. Ja bih izdvojio doprinos i osećanje koje smo nazad dobili tako što smo pomogli tim mladim ljudima.
Miloš: Ono što je zanimljivo da mi nismo fondacija koja ima sredstva – nisu poznate ličnosti iza nas, niti neki projekat. Kada se nama neko obrati za pomoć, mi nemamo saldo na budžetu koji mu doniramo, nego krenemo specifično za njega da kreiramo celu kampanju kako bismo prikupili novac. Uložimo i vreme, i energiju, i trud i to bude cela jedna priča proaktivnog prikupljanja novca. Imamo i tu dozu fleksibilnosti da reagujemo kada nam se neko javi, da budemo deo nečije priče i koračamo zajedno sa njima.
Radimo na tome da kroz popularizaciju mladih ljudi prikupimo novac i pomognemo im. Mislim i da je jako autentično što mi i širimo svest i konkretno pomognemo. Što se tiče mog ličnog motiva, mislim da svako od nas treba da ima neku svoju misiju. Osim ciljeva koje želiš da ostvariš, treba da postoji i nešto što daješ nazad, što daje smisao svemu.
Ja smatram nekom svojom misijom da dam deo sebe da bismo svoje okruženje učinili boljim mestom.
Kako se finansira Fondacija „1%“? Sa kojim tipovima donatora najčešće sarađujete i na koji način? Kako oni koji to žele mogu podržati vaš rad?
Bogdan: Prvi način i onaj koji je sam deo principa 1% su redovne donacije. To su ljudi koji izdvajaju 1% svojih prihoda – od 200 do 1.000 dinara i koji doniraju fondaciji. Kada se te male donacije nagomilaju, onda stvarno mnogo toga može da se uradi sa njima.
Druga stvar koju radimo jesu humanitarne akcije – humanitarni kvizovi, koje organizujemo u Dorćol Plazu, zatim humanitarna predavanja i humanitarni turniri u stonom tenisu, pa ljudi koji dođu i učestvuju doniraju neki iznos.
Tu su naravno i kompanije koje prepoznaju našu ideju i doniraju za neki projekat.
Miloš: Imamo u planu i neke druge humanitarne sportske turnire, humanitarne koncerte i aukcije... Ove godine smo sve to prilagodili situaciji sa koronom, ali imamo načina da od svih naših humanitarnih akcija dobiju neku vrednost od nas i da pritom doniraju novac.
Milica: Mi pozivamo ljude i da nam daju inspiraciju. Ako neko sam ima želju da nam na određni način pomogne, na primer da organizuje humanitarni turnir u šahu, ili nešto drugo, mi to podržavamo i želimo da damo naše resurse i volontere, da pomognemo da se to organizuje. Nadamo se da će biti sve više stalnih prihoda od strane određenih akcija, ali podržavamo sve inovativne pristupe.
Imali smo ranije i aukciju slika, gde nam je jedan mladi slikar pomogao i 50% donirao od aukcije. Jedna devojka je, na primer, donirala ceo svoj rođendanski poklon. Ima milion ideja na koji način se nekom može pomoći i ne moraju se držati naših.
Koliko je COVID-19 kriza uticala na aktivnosti Fondacije, na koji način se promenio način na koji funkcionišete? Na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?
Bogdan: Malo nas je usporila što se tiče offline aktivnosti pošto smo imali u planu humanitarne kvizove koje nismo mogli da organizujemo. Dosta je uticalo i jer nam je u tom periodu stiglo dosta novih volontera i onda je bilo malo nezahvalno jer svi sastanci su online, pa nismo imali priliku da se toliko povežemo.
Sa druge strane, organizujemo takmičenje iz robotike First Lego League, gde učenici iz Srbije i Bosne i Hercegovine dolaze na takmičenje i stiču veštine kao što je programiranje robota, rad u timu i prezentacione veštine. Mi smo od početka godine radili na tome da mi organizujemo to takmičenje u Srbiji i korona je dosta otežala ceo taj proces. Pitanje je i za sledeće akcije kako ćemo da organizujemo i šta će se sve dešavati.
Mi smo se tu prebacili na online, imamo podcaste – podcast sa mladim talentima, gde su gosti mladi talenti, koji pričaju o svojim ciljevima i šta ih motiviše i podcast Živi svoje snove, gde pričamo sa uspešnim ljudima, koji prezentuju kako su ostvarili svoje snove i kako mi možemo da ostvarimo naše sledeći se njihovim savetima. Uglavnom, ono što smo mogli, organizujemo online.
Milica: Zakočila nas je u mnogo aktivnosti koje su mogle da se dese offline, takmičenja su bila stopirana, ili odložena, ali ono gde je pomogla jeste da vidimo šta sve možemo online da radimo, mada ja tvrdim da je mnogo efikasnije da se nalazimo uživo. Pomaže nam i da sredimo strukturu. Imamo lep problem, odnosno treba da skaliramo malo našu fondaciju u organizacionom smislu i bavili smo se njenom strukturom, jer niko nije mogao da pretpostavi da će ovako brzo da se širi.
Šta su najvažniji planovi i aktivnosti na čijoj ćete realizaciji raditi u budućnosti?
Miloš: Cilj nam je da nastavimo da podržavamo mlade naučnike, istraživače, inovatore i umetnike, što za učešće na domaćim i međunarodnim takmičenjima, što za školovanje na međunarodnim univerzitetima, jer smo prepoznali da tu postoji najveća potreba i da je to najveći problem mladih ljudi kod nas.
Cilj nam je i da mladi ljudi dođu kod nas i da ih podržimo ne samo finansijski, već i da podelimo njihovu priču, pomognemo im da stupe u kontakt sa nekim mentorima, ili nekim drugim ko može da im pomogne i da može da nam se obrati svako ko je mladi talenat i kome treba neka podrška.
Druga stvar je da radimo na razvoju svesti u našem društvu, da se što više ljudi uključi u „Princip 1%“, da sve to funkcioniše i da pomognemo što više mladih ljudi.
Biće humanitarnih akcija, dobili smo i mogućnost humanitarnog SMS-a, SMS broj za donaciju je 7001 i svako ko pošalje poruku na taj broj donira 200 dinara.
Radimo na tome da uskoro dobijemo mogućnost donacija putem platnih kartica, tako da omogućimo da ljudi imaju što više načina i što fleksibilnije načine za donaciju. Ono što je cilj jeste da pokušamo da organizujemo što više naših događaja, takmičenja koje će organizovati fondacija.
Bogdan: First Lego League takmičenje će se organizovati u Kragijevcu, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, krajem januara. Dolaze timovi iz cele Srbije i Bosne i Hercegovine. To ide u dobrom smeru, ali će zbog korone biti određenih izazova, mada se nadam da ćemo na kraju imati uspešno takmičenje. Ekipe koje pobede imaju priliku da odu na regionalno takmičenje u Sloveniju, a one koje pobede tamo da odu i na svetsko takmičenje, koje organizuju organizacija First i Lego Fondacija.
Milica: Planirali smo i da tačno definišemo projekte koje ćemo imati za sledeću godinu. Do sada smo funkcionisali po principu da se ljudi nama javljaju i da mi od toga kreiramo projekte, ali naš cilj je da imamo neke „leteće“ projekte i neke „deafult“ projekte koje ćemo raditi iz godine u godinu.
Ja bih lično volela da organizujemo više sportskih turnira, pošto do sada, pored turnira u stonom tenisu, nismo imali više aktivnosti tog tipa.
Šta smatrate za najveće uspehe koje ste ostvarili u dosadašnjem radu?
Miloš: Najviše smo ponosni na to što kada smo počinjali ovu priču, to je izgledalo kao nemoguća misija, ali uprkos svemu tome smo „izgurali“ priču i mislimo da je u svemu najvažnija ideja. Ako je ideja i strast dovoljno jaka prevazići će se svi problemi. Najveći uspeh je to što Fondacija postoji već dve godine i radi jako uspešno.
Ono na šta smo ponosni je i što smo prošle godine podržali 15 mladih naučnika da odu na međunarodna takmičenja i njih 13 se vratilo sa medaljama, što je stvarno velika stvar i pokazatelj koliko naši mladi ljudi vrede.
Donirali smo mikroskop Regionalnom centru za talente u Beogradu, gde svaka mlada osoba u osnovnoj ili srednjoj školi može da ode, testira se, upiše neki kurs, razvija svoje talente i radi naučno-istraživačke radove. Podržali smo odlazak Elene Mrđe, učenice srednje škole na kamp u Petnicu, iz oblasti antropologije.
Zatim smo pomogli učeniku Luki Ilinčiću da ode na Svetsku geografsku olimpijadu u Hong Kongu, finansirali odlazak četvoro mladih naučnika na Svetsko takmičenje u Izmiru – svo četvoro su uzeli Medalje.
Pored toga smo finansirali odlazak naših mladih hemičara na svetsko takmičenje u Moskvi – u grupnom plasmanu su osvojili drugo mesto i uzeli srebrnu medalju, kao tim i tri pojedinačne medalje.
Pored svega toga sa takmičenjima, finansirali smo odlazak naših mladih naučnika na Međunarodni sajam nauke u Moskvi i upisninu jedne učenice, Đurđe Mihić na master studije u Francuskoj.
Uradili smo i ekološku akciju, zasadili smo 20 sadnica lipa u Zvezdarskoj šumi u Beogradu i 14 sadnica četinara u Kliničkom centru u Nišu, jer mislimo da je ekologija nezaobilazna stvar.
U principu smo najponosniji na to što smo pokazali da ideja mladih ljudi može da se izgura bez obzira na sve faktore i što smo pokazali da u Srbiji postoje ljudi koji veruju u mlade ljude i u humanost i što smo tolikom broju mladih ljudi pomogli da dođu do velikih uspeha.
Milica: Ja sam ponosna na naše volontere, na mlade ljude koji su kod nas i na to čime se bavimo više nego sve ostalo.
Bogdan: Ponosan sam na zajednicu koja raste oko „Principa 1%“, na to kako raste Fondacija i na to kako pomažemo mladim talentima.
Ostavi komentar