Kada su u pitanju teme o kojima se retko i na neadekvatan način govori, kao što su nasilje nad ženama, femicid, diskriminacija žena i devojčica, sigurno ste u poslednjih nekoliko godina čuli njihov glas, jer udruženje FemPlatz i te kako ima da kaže nešto vredno i važno na temu zaštite ženskih prava, rodne ravnopravnosti i unapređenjem položaja žena i devojčica, prvenstveno onih iz višestruko marginalizovanih grupa.

Kako izgleda svakodnevni aktivizam, zagovaranje za prava žena i devojčica, borba za ravnopravnost i osnaživanje i kako zajednica može dobrineti svemu tome ispričale su nam Biljana Janjić, izvršna direktorka udruženja i Sonja Kojić, programska saradnica.

Kako je nastalo Udruženje FemPlatz? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Biljana: Udruženje građanki FemPlatz nastalo je sa idejom razvijanja organizacije koja se isključivo bavi praćenjem i zagovaranjem za prava žena i devojčica i rodnu ravnopravnost, koja ne pruža direktne usluge ženama već pokušava da spoji istraživanja i teorijske aspekte sa iskustvima na terenu i formuliše ih u praktične i konkretne predloge za unapređenje položaja žena i devojčica. Veliki deo našeg rada usmeren je na institucije sistema, bolji rad ustanova, izmene zakona, usvajanje javnih politika, odnosno stvaranje okvira u kojem će društveni i institucionalni odgovori dovesti do snažnih i informisanih žena koje se bore za ostvarivanje svojih prava. Poseban fokus nam je na položaju i pravima žena koje su izložene višestrukoj diskriminaciji u Srbiji, zato što su ove žene često izostavljene iz redovnih politika, a smatramo da je kreiranje usluga koje su raznovrsne i odgovaraju na potrebe ovih žena na kraju uvek dobro za sve nas. U početku smo mislile da se nećemo baviti temom nasilja zato što smo smatrale da postoji veliki broj organizacija koje se ovom temom ozbiljno bave već dugi niz godina, ali se ispostavilo da ne možemo da radimo na unapređenju položaja žena ako se ne bavimo pitanjem njihove bezbednosti – u kući, na radnom mestu, u školi, na ulici. Opredelile smo se za pokretanje pitanja i tema za koje smo smatrale da nisu dovoljno istražene, kao što je femicid – najekstremnija manifestacija nasilja prema ženama, nasilje prema ženama sa mentalnim invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite (pitanja prisilnog abortusa, kontracepcije bez pristanka, seksualnog nasilja), ali i sprečavanja nasilja prema ženama i devojčicama u javnom prostoru. Pored toga, bavimo se i položajem žena u sindikatima, ekonomskim jačanjem žena, njihovim političkim i društvenim učešćem. Želimo društvo koje će za svaku ženu i devojčicu obezbediti ravnopravnost, osnaživanje i poštovanje njenih prava.  

Biljana Janjić, foto: Anastasija Kojić

Koja je bila Vaša lična motivacija za angažman u neprofitnom sektoru?

Biljana: Angažovanje u civilnom sektoru počela sam pre mnogo godina na programima smanjenja siromaštva, zatim prava dece sa smetnjama u razvoju, prava osoba sa invaliditetom i bila sam aktivna u različitim nacionalnim i međunarodnim organizacijama. Uglavnom se bavim prikupljanjem sredstava za rad organizacija, strateškim planiranjem, osmišljavanjem programa za održivost organizacija, a u svemu tome posebno mi je značajna procena uspešnosti rada organizacija, da pokažem dobre rezultate koje civilni sektor postiže, da razbijem negativnu sliku u javnosti. Rad u civilnom sektoru mi daje mogućnosti da vreme provodim sa ljudima koji dele isti set vrednosti, da znam da imam podršku i razumevanje, da rastem i razvijam se, dok istovremeno imam fleksibilnost u radu i horizontalnu raspodelu odlučivanja.

Kako se finansira FemPlatz? Sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?  Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad udruženja?

Sonja: Najveći deo sredstava dolazi od međunarodnih donatora, kroz projekte i grantove, a naš najveći donator je UN Women, ali i druge UN agencije, međunarodne organizacije i organizacije/fondacije iz Srbije. Jedan deo sredstava obezbeđujemo kroz pružanje konsultantskih usluga, kao što su istraživanja, analize javnih politika, obuke, strateška planiranja, a još uvek zaista mali deo finansiranja je od individualnih i korporativnih donacija. Iako vidimo određene pomake, čini nam se da korporativni sektor i dalje nije zainteresovan za programe feminističkih organizacija. S druge strane, do sada nismo ni tražile podršku korporativnog sektora zato što prvo želimo da razvijemo pristup, odlučimo gde su „crvene linije“ – važnije nam je da znamo da smo prikupljanje sredstava zasnovale na vrednostima koje i mi poštujemo i razvijamo, kao što su socijalna pravda, ravnopravnost, solidarnost.

Kada razmišljam o načinima podrške udruženju često se setim povratne informacije od žena sa kojima razgovaramo, koje kažu da ne komuniciramo potrebnu podršku na pravi način – šta znači to „podržite naš rad“? Kako ljudi to da urade, zašto, šta tačno očekujemo od njih? Fokusirale smo se na tri jednostavna načina podrške: 1) pratite nas i podelite naše objave kako bi stigle do što većeg broja žena i devojčica i kako bismo važne teme postavile u fokus javnosti, 2) postanite donator organizacije i aktivno učestvujte u unapređenju prava žena i devojčica u Srbiji, i 3) preporučite nas drugim organizacijama i osobama kako bismo obezbedile dovoljno podrške, vidljivosti i sredstava za naš rad.  

Sonja Kojić

Na koje sve načine uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?

Biljana: Tokom 2018. godine smo uz podršku CIVICUS mreže isprobavale različite metode za uključivanje građanki u naš rad kako bismo razvijale odgovornost prema onima čije interese zastupamo i na taj način jačale organizaciju. U ovaj proces uključile smo oko 120 žena iz Srbije, a u odnosu na njihove povratne informacije o našem radu, korigovale smo određene aspekte rada i aktivnosti. Žene koje su učestvovale u ovom procesu navele su nekoliko načina komunikacije i uključivanja u naš rad, kao što su povremeni tematski sastanci, informativne sesije na teme koje su žene izlistale kao ključne za njihovu informisanost, email komunikacija. Ovaj pristup nam je važan zato što je zasnovan na potrebama i interesovanjima žena, a ne na našim pretpostavkama šta bi bilo najvažnije za njih. Tada smo počele i da objavljujemo FemPlatz magazin u elektronskom formatu, koji je nastao u želji da se promoviše žensko stvaralaštvo i aktivizam i da se analiziraju važna pitanja ostvarivanja i unapređenja prava žena i devojčica. Svake godine planiramo najmanje četiri tematska sastanka ili razgovora sa građankama na kojima razgovaramo o različitim pitanjima za njihov svakodnevni život i na koji način da organizujemo zagovaračke aktivnosti. Do sada smo pokrile teme lokalnog aktivizma, reprezentacije žena u političkom životu, položaj žena na selu.

Iz vašeg iskustva, koliko je zajednica spremna da podrži organizacije koje se bave ženskim pitanjima? Da li je teže doći do podrške građana i građanki, ali i kompanija nego kada su u pitanju organizacije koje se bave nekim drugim temama i zbog čega mislite da je to tako?

Sonja: Generalno je stav prema organizacijama civilnog društva negativan što, nažalost, nije iznenađenje posle višedecenijske negativne kampanje i nedovoljno prostora u medijima, a odnos prema ženskim organizacijama i feminističkim pokretima je još negativniji. Čini mi se da se lakše dolazi do sredstava i podrške ukoliko se pružaju direktne usluge ženama nego kada se bavite zagovaranjem zato što je sam taj proces nedovoljno jasan. Pritom je i dugoročan, nekad traje godinama, a građanke i građani žele da znaju da sredstva koja su donirali odmah pomažu nekome. Sa zagovaranjem to baš nije tako, a morate i da uložite dodatna sredstva, ljude i informacije da stalno objašnjavate zašto je to važno za naš svakodnevni život. Na primer, zagovaranje za donošenje zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je zaista značajan za bolji položaj žena, trajao je godinama, a dešavalo se da meseci prođu bez ikakve informacije ili komunikacije sa institucijama sistema. U takvim okolnostima je zaista teško da građane/ke i kompanije ubedite da i dalje doniraju za ovaj proces. A donošenje zakona je tek prvi korak.

foto Anastasija Kojić

Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate? Možete li izdvojiti neke izazove koji su specifični za ženske organizacije, sa kojima se možda neke druge organizacije i ne susreću?

Biljana: Sužavanje prostora za delovanje civilnog društva je trend koji je, nažalost, prisutan već neko vreme, a ovaj negativni trend više pogađa ženske organizacije i feminističke pokrete. U patrijarhalnim i tradicionalnim društvima koje karakteriše rodna diskriminacija i neravnomerna zastupljenost žena u političkom i društvenom životu, ženske organizacije i feministički pokreti mogu postati jedini prostor za borbu za rodnu ravnopravnost. U razgovorima sa organizacijama civilnog društva koje se bave ženskim pravima, aktivistkinje su nam navele ne mogu u potpunosti da ostvaruju svoja prava na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja bez zastrašivanja. Aktivistkinje navode da su ove slobode deklarativno obezbeđene, ali da se suočavaju sa zastrašivanjem i pretnjama, posebno u manjim mestima, kao i da se aktivistkinje na uličnim akcijama ne osećaju bezbedno čak ni u pratnji policije.

Feminizam je tradicionalno i sistematski obeležen kao negativan pokret što utiče na naš rad svakog dana, a rodni stereotipi, seksizam i negativni komentari na rad feminističkih organizacija dolaze iz svih struktura vlasti, na svim nivoima. Kada to spojimo sa jačanjem tradicionalizma i desničarskog ekstremizma, vidimo koliko negativno utiče na položaj, slobodu i autonomiju žena i devojčica. Danas moramo da vodimo razgovore i debate o slobodama i pravima koja su davno osvojena (na primer, abortus, politike nataliteta). Tokom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, nedostatak osnovne podrške bio je evidentan, kroz stalno pokretanje razgovora o rodno senzitivnom jeziku u negativnom kontekstu, potpisivanja peticije protiv usvajanja ovog zakona, negativne kampanja protiv feminističkih organizacija i aktivistkinja, a sve ovo formira i stavove građana i građanki.

Dodatni problem je i standardno manje odvajanje donatorskih sredstava za pitanja rodne ravnopravnosti i prava žena u odnosu na druge teme. Važno je da postoje donatori i fondacije koje podržavaju isključivo ženske i feminističke grupe, ali ovo pitanje prožima sve strukture i aspekte razvoja jednog društva i ne bi smelo da bude tako odvojeno od drugih životnih oblasti.

FemPlatz analizira i radi na unapređenju položaja devojčica i žena u različitim životnim oblastima i različitim kontekstima. U kom domenu je situacija najkritičnija i gde je potrebno uložiti najviše napora da bi došlo do poboljšanja? Na koji način vaša organizacija doprinosi rešavanju tih problema, a šta kao društvo i zajednica možemo učiniti da damo doprinos?

Biljana: Nažalost, situacija je nepovoljna u skoro svakom aspektu života žena i devojčica, svi pokazatelji su tu da u praksi žene i devojčice ne ostvaruju svoja prava na ravnopravnoj osnovi i iako su zakoni sve bolji, primena je sve lošija. Mislimo da je bezbednost jedna od ključnih oblasti, jer bez osnovnog osećanja bezbednosti i zaštićenosti od bilo kog oblika nasilja teško je postići slobodu i ravnopravnost u ostvarivanju prava u drugim oblastima. Prvo moramo da budemo bezbedne svuda i stalno da bismo mogle da razvijamo sve svoje snage i borimo se za svoja prava u svim drugim oblastima. Za nas je jednako važno i pitanje ravnopravnosti u domenu rada i zapošljavanja kako bi se obezbedio dostojanstven život svake žene. FemPlatz utiče na ove teme kroz zagovaranje, inicijative za poboljšanje postojećih zakona ili donošenje novih, izveštavanje prema međunarodnim telima za ljudska prava, pisanje pritužbi nezavisnim institucijama, obuke i razgovore na ove teme, istraživanja i analize. Mislim da je vrlo važno da budemo u kontaktu sa građankama koje imaju negativna iskustva u ostvarivanju prava - da nas kontaktiraju, da sa nama podele priče, informacije, dešavanja, iskustva – možda možemo da ih uputimo na drugu organizaciju ako je potrebna direktna podrška, da podnesemo pritužbu za diskriminacija, da pitamo institucije kada će promeniti praksu, a sigurno možemo priče i iskustva da pretočimo u konkretne ilustracije položaja žena i da ih koristimo za zagovaranje. Ne mora svako da istupi i glasno govori o nasilju, iako je to jako važno za osnaživanje žena, ali možete sa nama podeliti, a FemPlatz će biti kanal da se važne teme pokrenu i objave. Samo da ne normalizujemo nasilje i da ne povećavamo prag tolerancije na nasilje. Solidarnost sa svim žrtvama kršenja prava je uvek ključna u stvaranju širokog fronta za borbu za bolje društvo.

foto Anastasija Kojić

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi koje planirate da realizujete u budućnosti?

Biljana: Trenutno smo fokusirane na stvaranje što šireg kruga podrške od organizacija, profesionalaca, građanki i građana, medija za zagovaranje za uspostavljanje tela koje bi se bavilo praćenjem femicida (femicide watch), ali uspostavljanje ne sme da bude cilj za sebe već prvi korak u boljoj zaštiti i sprečavanju femicida u Srbiji. Naše analize pokazuju da je skoro svaki femicid mogao biti sprečen i da postoje ozbiljan nedostatak kapaciteta ustanova i institucija da se bave ovom temom, ali i veliki stereotipi zaposlenih u različitim institucijama prema rodno zasnovanom nasilju. Ovaj program ćemo dalje proširivati i razvijati i u drugim zemljama Zapadnog Balkana zato što se naša metodologija može prilagoditi različitim lokalnim kontekstima, a ova pitanje je potrebno rešavati svuda.

Pored toga, hoćemo da razvijemo načine da žene više učestvuju u odlučivanju o svom životu, posebno na lokalnom nivou, da se pitaju šta im je potrebno i da daju konkretne predloge za lokalne samouprave i lokalne ustanove. Za nas su to trenutno pitanja bezbednosti u javnom prostoru, od zagovaranja za bezbednije ulice i javne prostore (bolje osvetljenje, uređenje javnih prostora i infrastrukture) do bolje zaštite građanki, obezbeđivanja informacija, razgovore sa lokalnim samoupravama na tu temu. Mislimo da je važno da svaka lokalna samouprava usvoji planove za bezbednost žena, da prošire oblast zaštite od nasilja na sveobuhvatnu bezbednost žena, ali i da žene same kažu i učestvuju u tim procesima.

Naravno, nastavljamo da pratimo sve što se dešava u oblasti rodne ravnopravnosti, da pratimo ostvarivanje prava žena i devojčica, reagujemo, menjamo zakone i praksu.

Da li smatrate da FemPlatz doprinosi razvoju filantropije u Srbiji i na koji način?

Sonja: FemPlatz podržava različite inicijative i projekte, pozivamo na solidarnost i davanje, a želimo više da promovišemo filantropiju zasnovanu na feminističkim principima, odnosno na socijalnoj pravdi, ravnopravnosti, međusobnoj podršci, drugačijem načinu odlučivanja. Ove godine smo organizovale osmomartovski pab kviz posvećen ženama i pozvale sve učesnike i učesnice da doniraju potrebna sredstva za higijenu i osnovnu opremu za žene u sigurnoj kući u Pančevu. Bile smo jako zadovoljne odzivom, a priključile su se i organizacije i osobe koje nisu učestvovale na pab kvizu. Znači da postoji snaga i solidarnost u građanima.

Ove godine počele smo sa razvojem programa Aktivna solidarnost, koja podrazumeva stvaranje mreže pojedinaca i pojedinki koji će davati mesečne donacije organizaciji FemPlatz i na taj način aktivno učestvovali u boljem položaju žena i devojčica u Srbiji. Donacije kroz ovaj program omogućavaju nam brze reakcije na dešavanja u zemlji, fleksibilnost u odabiru tema koje žene identifikuju kao važne (a ne donatorske strategije), jačanje naše organizacije, ali i mogućnost da dođemo do što većeg broja žena i devojčica i osnažimo ih za ostvarivanje prava. Jednokratne individualne donacije, u bilo kom iznosu, su nam takođe dragocene, ali nadamo se da možemo da okupimo grupu ljudi koja će u kontinuitetu biti posvećena ovom programu i razvoju rodne ravnopravnosti u Srbiji. 

Šta su najveći uspesi koje je FemPlatz ostvario u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?

Biljana: Zaista smo zadovoljne što smo uspele da istražujemo teme o kojima se ne zna dovoljno ili nema dovoljno podataka, a da naša istraživanja zadovoljavaju sve visoke istraživačke i metodološke standarde. Očigledno da smo u tome uspešne, jer se po našoj metodologiji za istraživanje karakteristika femicida sprovode slična prilagođena istraživanja i u Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Zadovoljne smo što u saradnji sa našom partnerskom organizacijom Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju uspevamo da zaokružimo proces zagovaranja za sprečavanje femicida, od istraživanja, različitih analiza, do pisanja predloga protokola za različite sektore, obuka za pravosuđe, komentare na javne politike, kampanje. Nadamo se da ćemo ojačati saradnju i imati dovoljno podrške da u sledećem periodu zaista budemo glasnije i doprinesemo sprečavanju femicida.

U prethodnih pet godina našeg rada, realizovale smo 11 istraživanja i analiza, objavile preko 20 publikacija, u partnerstvu ili samostalno organizovale preko 90 događaja na kojima je učestvovalo preko 2600 osoba. Kada smo započele sa radom, znale smo da ćemo organizovati veliki broj događaja, konferencija, razgovora, razmena iskustava i znanja, ali je to prevazišlo naša početna očekivanja. Nadamo se da smo doprinele bar malim promenama u praksi i razmišljanju pojedinih učesnica i učesnika naših događaja.

Autorka naslovne fotografije: Marija Erdelji