Humanost, kultura davanja, solidarnost i volonterizam neke su od osnovnih vrednosti na kojima počiva rad Banke hrane Vojvodina. Ova organizacija svakodnevno se zalaže za smanjenje siromaštva i bori protiv gladi i rasipanja hrane.

Značajnu i aktivno ulogu imali su i tokom kampanje Spasimo hranu, spasimo humanost, a aktivno rade i na zagovaranju za ukidanje PDV-a na donacije u hrani, kao i za usvajanje i primenu Zakona o viškovima hrane, po uzoru na francuski zakon.

Priliku da detaljno upoznamo sve aktivnosti rada Banke hrane Vojvodina dali su nam, u razgovoru, Srđan Budimčić, osnivač i zastupnik Banke hrane Vojvodina i Iris Knezević, programska koordinatorica Banke hrane Vojvodine.

Kako je nastala Banka hrane Vojvodina? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Srđan: Banka hrane Vojvodina kao ideja dugo se razvijala u našem timu. Podstaknuti dvostrukim šokantim podacima o bacanju hrane a isto vremeno o neverojatno velikom procentu gladnih i siromašnih smatrali smo da je pokretanje jedne ovako plemenite organizacije nužno za balansiranje ovog gorućeg problema.

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Iris: Naša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru ponajviše se odnosi na podizanje kvaliteta života naše zajednice, bilo da se to odnosi na lokalnu ili onu malo širu. Kada govorimo o podizanju kvalitete, to se ponekad bukvalno odnosi na podizanje osnovnih egzistencijalnih uveta naših sugrađana, bilo da se radi o pomoći u hranu (na što smo kao organizacije najviše fokusirani) ili garderobi, higijenskim potrepštinama i tome slično.

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana davanja vaš tim je primio nagradu za izuzetan doprinos kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Kako su izgledale vaše aktivnosti u okviru ove kampanje?

Iris: Kao glavna koordinatorica svih programskih aktivnosti, moram za početak reći da sam izuzetno ponosna na ovogodišnju kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Naši su volonteri, od same faze pripreme pa sve do realizacije i distribucije donacija, pokazali ogromno srce i ono što je najvažnije promptno reagovali u svakoj situaciji. Kada govorimo o samim aktivnostima dakle, sama akcija je započela početkom septembra kada smo dobili prvu veću donaciju kompanije Nestle. Tu smo zajedno sa našim volonterima proizvode za početak odgovarajuće uskladištili u našemu magacinu. Potom je započela distribucija. Naša mreža udruženja sa kojima radimo iznimno je velika te nekada nismo u mogućnosti svima distribuirati pa su zato predstavnici udruženja dolazili k nama u kancelarijske prostorije kako bi preuzeli donaciju. Samo ilustrativno, kancelarijske prostorije i magacin nalaze se u neposrednoj blizini. Sljedeće aktivnosti ticale su se dakako naše distribucije. Dakle, naši bi već uigrani volonteri distribuirali po Vojvodini ili zapadnoj Srbiji. Pa bi tako jedan tim išao za Suboticu, drugi za Novi Sad, treći za Valjevo i tako bi pokušali zatvoriti mrežu lanca distribucije koji svakom akcijom raste.

Šta je najveća prepreka doniranju hrane u Srbiji i šta je potrebno uraditi da bi se hrana lakše donirala?

Srđan: Najveće prepreke sa kojima se u radu susrećemo su svakako finacijska podrška. Mi smo kao tim pisali na sve strane, ali nažalost određene organizacije nisu imale mnogo sluha za nas. Počevši od našega lanca distribucije, dakle veliku nam prepreku predstavljaju financije koje odvajamo za gorivo iz vlastita džepa. A osim financija tu je problem i vozila, frižidera za skladištenje robe, viljuškara i tako dalje...

Šta svako od nas pojedinačno može učiniti da doprinese smanjenju bacanja i uništavanja hrane sa jedne i povećanju njenog doniranja sa druge strane?

Iris: Za početak bih rekla da problem bacanja namirnica možemo sagledati najjednostavnije kroz prizmu domaćinstava. Problem bacanja hrane u domaćinstvima započinje u samoj kupovini namirnica, odnosno u prevelikim količinama koje se kupuju. Često se zna dogoditi da ljudi kupe neku namirnicu, potroše pola a ostatak zaborave u frižideru, u međuvremenu tek po mirisu truloga ili buđavoga povrća prisete se da su tu namirnicu imali.

No, s druge strane problem se javlja i kod doniranja. Sugrađani ponekad žele pokazati veliko srce no ne znaju za određena „pravila“ pri doniranju. Dakle, namirnice koje se doniraju trebale bi biti u orginalnoj ambalaži, nikako otvorene i sa svih potrebnim informacijama – proizvođač, datum isteka roka i tome slično.

Na koje načine sarađujete sa kompanijama koje doniraju hranu?

Iris: Rudimentalnost naše saradnje sa donatorima započela kroz prošlogodišnju kampanju „Spasimo hranu, Spasimo humanost“. Tada su društveno odgovorne kampanje prepoznale naš lanac distribucije sa tadašnjih 40 partnerskih udruženja i odazvale su se našemu apelu za pomoć. Dakako, saradnje se nastavila i kroz godinu, pa se tako lista donatora ali i udruženja proširila. Princip saradnje je u suštini vrlo jednostavan. Dakle, donatori nas kontaktiraju ukoliko imaju određenu količinu namirnica pred istekom roka koju bi voleli donirati, tu smo u stalno dogovoru sa partnerskim udruženjima oko distribucije i u konačnici preuzimamo donaciju te je distribuiramo do krajnjih korisnika partnerskih udruženja.

Sa kojim tipovima donatora još sarađujete i na koji način? Kako oni koji to žele mogu podržati vaš rad?

Srđan: Za sada ponajviše sarađujemo sa donatorima vezanima uz hranu, no svakako bismo voleli proširiti taj spektar. Tu su nam osim hrane vrlo često potrebne i osnovne higijenske potrepštine koje bi olakšale svakodnevicu našim socijalno ugroženim građanima. A osim toga, već spomenute donacije u vidu frižidera, viljuškara i vozila bi svakako u mnogome olakšalo naš rad.

Kako izgleda saradnja sa organizacijama koje su vaši korisnici? Na koji način organizacija može postati deo vaše mreže podrške?

Iris: Dakle, mi smo krovna organizacija a naš lanac hrane i distribucije koje smo oformili kroz svakodnevni terenski rad sada već dolazi do brojke od 65 partnerskih udruženja ili grupa građana sa kojima smo svakodnevno u kontaktu. Nažalost potrebe su ogromne i vrlo često nismo u mogućnosti sve ispuniti. A kontaktirati nas možete vrlo jednostavno, mislim da smo dosta tranparentni na društvenim mrežama, relativno brzo odgovaramo na mailove, a i možete sad kontaktirati pozivom na broj 0665433999.

Imate veliki broj volonterki i volontera. Na koje sve načine oni doprinose radu Banke hrane? Kako se oni koji to žele može uključiti?

Iris: Kao glavna koordinatorica moram reći da sam nevjerojatno ponosna na sve naše volontere. To su zbilja divni ljudi, velikog srca, uvek spremni pomoći.

Puno je načina na koje se može doprineti našemu radu, pre svega imajte u vidu da je naš rad veoma kompleksan te iziskuje mnogo različitih aktivnosti. Od same distribucije donacija, preko organizacije humanitarnih festivala, bazara, različitih akcija prikupljanja, dečijih kampova, druženja pa sve do posete i pomaganja lokalnom socijalno ugroženom stanovništu. Puno je različitih aktivnosti a kao što sam već spomenula nama su gotovo na dnevnoj bazi potrebni volonteri.

Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu?

Srđan: Već sam imao prilike spomenuti određene financijske izazove sa kojima se susrećemo ali tu su svakako i izazovi sa predlogom Zakona o otpisu poreza na dodanu vrednost odnosno PDV. Da pojednostavim, dakle, svaki donator koji bi želio donirati dužan je po Zakonu o PDV-u davanju proizvoda, roba ili usluga obračunati PDV na tu donaciju. Predlog Zakona već je pokrenula Kolacija za dobročinstvo što snažno podržavamo!

Takođe, valja spomenuti i jedan tekući izazov sa kojim se kao Banka hrane susrećemo. Dakle, radi se o organizaciji crowdfunding kampanje koju bismo uskoro voleli napraviti u svrhu organizacije određenih projekata kojima bismo voleli okupiti sve naše partnere sa područja Vojvodine. Svakako projekti bi se grupirali s obzirom na target grupe naših udruženja, pa tako imamo decu sa poteškoćama, zavisnike, osobe treće životne dobi, i mnoge druge koji kroz svojevrsne radionice dobili prilike veće inkluzivnosti i vidljivosti u društvu.

Šta su najveći uspesi koje ste do sada postigli, a šta je ono što tek nameravate da ostvarite?

Iris: Rekla bih da su naši najveći uspesi i nagrade svakako osmesi ljudi i zadovoljstva na njihovim licima. Pogotovo nakon većih akcija, finatropskih festivala ili humanitarnih bazara, dečija ispunjena lica, integracija različitosti, prihvaćanje, neverojatno je to ispunjenje nas organizatora koje smo samo svojevrsni usmeravatelji kreativnosti i mašte.

Da li je zaista moguće iskoreniti glad i kako tome možemo doprineti?

Srđan: Uh ovo je doista pretenciozno ali smatram da svaki individualac svojom spoznajom o važnosti doprinosa u društvu i lokalnu zajednicu može dovoljno kvalitetno delovati kako bismo doprineli određenom smanjenju gladi i siromaštvu. Tu prije svega mislim na svest o ostalim sudionicima u društvu, ukoliko primjerice u lokalnoj zajednici postoji osoba starije životne dobi mogli bismo da joj pomognemo, takođe socijalno ugrožene porodice i tako dalje. Dakle, samim osveštenjem i posvećenosti svojoj zajednici mogli bismo da svaki dan učinimo mala dobra dela koja u konačnici olakšavaju nekome svakodnevne izazove sa kojima se susreće.