Fondacija Hemofarm deo je zajednice već 29 godina i kroz svakodnevnu podršku zdravlju, obrazovanju, kulturi i drugim važnim oblastima do sada je uložila više od 13,4 miliona evra u razvoj svoje zajednice. Svoj 29. rođendan obeležila je donacijom tone hrane za narodne kuhinje u Šapcu i Vršcu, a kampanja „Nesalomivi“, za podršku mentalnom zdravlju obeležila je 2021. godinu i dobila VIRTUS nagradu za najinovativniji projekat. 

Koliko je ovoj fondaciji važan razvoj filantropije i doprinos opštem dobru govori podatak da je Hemofarm fondacija članica Srpskog filantropskog foruma i Evropske filantropske asocijacije - Philea. 

U poslednjih sedam godina Hemofarm fondacija je dobila čak 36 priznanja za svoj rad, a a 2017. godine je proglašena vodećom fondacijom u Srbiji. 

Koliko su značajna ova priznanja, kako izgleda podrška zajednici duga 3 decenije, zbog čega je društvena odgovornost imperativ, kako se gradi poverenje i kakvi su planovi na čijoj će realizaciji raditi u budućnosti, ispričala nam je Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije. 

Kako se razvijala misija Hemofarm fondacije tokom proteklih 29 godina i koje trenutke/događaje biste izdvojili kao ključne tačke u tom razvoju? 

Suzana: Briga o zdravlju ljudi i njihovoj dobrobiti u fokusu je rada Hemofarm fondacije već 29 godina. Naša posvećenost ljudima i zdravlju ogleda se kroz 2250 sprovedenih akcija čija vrednost iznosi 13,4 miliona evra, ali i kroz podršku koju smo pružili za 3660 mladih ljudi od kojih su mnogi danas naše kolege. Najviše aktivnosti realizovali smo u Vršcu, gde je fondacija osnovana i gde nam je bilo sedište do 2015. godine, ali i Šapcu u kojem Hemofarm, takođe, ima svoju fabriku. Bili smo uz ljude tokom ratova 90-ih, u vreme bombardovanja, poplava i COVID-19 krize, pomažućii tamo gde je najpotrebnije, ulažući u zdravstveni sistem kroz različite donacije medicinske opreme i podižući na taj način kvalitet života u lokalnim zajednicama. Kroz svoj rad ukazivali smo na pitanja koja nisu jednostavna za društvo - od važnosti doniranja i transplantacije organa do očuvanja mentalnog zdravlja, borbe protiv depresije i stigme. Naš zadatak je da inspirišemo, povezujemo i gradimo društvo odgovornih pojedinaca kako bismo zajedno menjali zajednicu na bolje.  

Jedno od poslednjih priznanja koje ste dobili je VIRTUS specijalna nagrada za najinovativniji projekat za kampanju „Nesalomivi“. Šta za rad Fondacije predstavljaju ovakva priznanja i koliko su motivišuća da budete još posvećeniji svojoj zajednici? 

Suzana: Veoma smo zahvalni na priznanjima koje smo dobili jer ona govore da su, uprkos svim teškoćama koje donosi život u savremenom društvu, dela važna i da mogu da menjaju tok stvarnosti. Svaka nagrada odražava težnju da gradimo društvo kakvo želimo i za nas je to poziv na još odlučniju akciju kako bismo odgovorili na izazove 21. veka, među kojima je najvažniji sačuvati i poboljšati zdravlje ljudi. 

Osim VIRTUS nagrade, kampanja „Nesalomivi“ dobila je još nekoliko međunarodnih i domaćih priznanja. Da li ste očekivali ovakav uspeh, s obzirom na to da je mentalno zdravlje na Balkanu još uvek dobrim delom tabu tema? Čemu pripisujete ovakav uspeh kampanje „Nesalomivi“ i u čemu, prema Vašem mišljenju, leži njena najveća vrednost? 

Suzana: Biti u prilici da nekome pomognete, posebno da spasite nečiji život, uspeh je sam po sebi, posebno kada je reč o kampanji „Nesalomivi“. O tome koliko je ona značila ljudima najbolje govore poruke koje svakodnevno dobijamo – od zahvalnosti što je ova kampanja pokrenuta, izjava u kojima nam poručuju da imaju osećaj da nisu sami do toga da se zahvaljuju lekarima koji odgovaraju na pozive građana na SOS-liniji, jer su im ti razgovori, kako kažu, spasili  život. „Nesalomivi“ su, kao što znate, pokrenuti u jeku COVID-19 krize, kada su anksioznost, stres i depresija bili veoma izraženi usled straha od bolesti i izostanka socijalnih kontakata. I pre COVID-19 krize depresija je bila među vodećim bolestima kod nas i u svetu. Depresija ne bira, veoma često je nevidljiva, nema miris i ukus, ne poznaje boju kože, nacionalnost, versku opredeljenost i granice, već pogađa sve. Naizgled najsrećniji ljudi mogu biti najusamljeniji, depresivni i skloni suicidu.  

Kada smo pokrenuli kampanju, naš osnovni zadatak je bio da ljude edukujemo o važnosti brige o psihičkom zdravlju, ali i da im pružimo psiho-socijalnu podršku putem SOS-linije 0800 001 002 i mejla podrska@nesalomivi.rs, na kojima rade stručnjaci, psiholozi i psihijatri četiri specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu, Novom Kneževcu i Gornjoj Toponici. Stručna podrška je besplatna, anonimna i dostupna 24/7. Tokom godinu dana trajanja ove kampanje, pomoć je dobilo više od 10.000 ljudi, a sve vreme njenog trajanja podsticali smo ljude da razgovaraju o tome kako se osećaju i poručivali da su naši stručnjaci tu da ih saslušaju i ohrabre. 

U kom smeru će se dalje razvijati „Nesalomivi“?  

Suzana: „Nesalomivi“ su prerasli u pokret građana koji se bore protiv depresije i stigme, i on danas broji više od milion ljudi. Što je veći broj pojedinaca, organizacija i institucija u pokretu, veća je šansa da se o metalnom zdravlju razgovara otvoreno i često, jer se tako radi na destigmatizaciji društva. Naša SOS-linija nastaviće da pruža psiho-socijalnu podršku osobama kojima je takva vrsta pomoći neophodna. U fazi smo razrade podkampanje sa fokusom na pružanje dodatne podrške osobama koje se bore protiv različitih oblika mentalnih poremećaja i stigme. 

Na koji način birate teme i oblasti kojima Hemofarm fondacija pruža podršku kroz svoje društveno odgovorne aktivnosti? 

Suzana: Mi smo postali prepoznatljivi po tome što se bavimo temama koje nisu popularne u zajednici - od doniranja i transplantacije organa do očuvanja mentalnog zdravlja. Zdravlje i humanost idu ruku pod ruku i to je upravo naša uloga – da kompanija Hemofarm i njena fondacija budu pouzdan partner na čiju pomoć ljudi mogu da računaju. 

Koliko je društvena odgovornost važna za poslovanje jedne kompanije? Koji su najveći izazovi sa kojima se društveno odgovorne kompanije susreću u svom okruženju i delovanju? 

Suzana: Sva istraživanja govore o tome da nema uspešnog biznisa bez društvene odgovornosti. U tom smislu, veoma je zanimljiv poslednji „Edelmanov barometar poverenja 2022“ koji ukazuje da je „društveno rukovođenje sada postalo temeljna funkcija poslovanja“. Mlade generacije se odavno opredeljuje za brendove u odnosu na njihovu društvenu odgovornost, dok javnost očekuje od biznisa da jasno i nedvosmisleno iznosi stavove oko najvažnijih društvenih i političkih pitanja. I to je recept za odgovoran i održiv biznis 21. veka.  

Da li su uspesi i aktivnosti Hemofarm fondacije uticali na to da kompanija ima pozitivniju sliku u javnosti i da kao takva uživa veće poverenje, kako potrošača tako i saradnika i partnera? U kojoj meri, iz vašeg iskustva, društvena odgovornost neke kompanije ili brenda predstavlja njegovu prednost i izdvaja ga od ostalih?  

Suzana: Sigurno smo doprineli tome da je kompanija Hemofarm, osim izuzetnih stručnjaka koji u njoj rade i kvalitetnih proizvoda koje ima, postala prepoznatljiva i po društveno-odgovornom poslovanju. Naš generalni direktor Ronald Zeliger često ume da kaže da „biznis može da bude dobar i profitabilan, a u isto vreme i odgovoran. Uspešan, a pažljiv i održiv. Rekordan, a human.“ I baš ta humanost biznisa koja se ogleda u odnosu koji Hemofarm ima prema zaposlenima i zajednici, to je ono što predstavlja dobro lice naše kompanije i što je izdvaja od drugih. Srce našeg biznisa oduvek su bili ljudi, a njihovo dobro zdravlje svrha našeg rada. 

Kakva je uloga Hemofarm fondacije u Srpskom filantropskom forumu? 

Suzana: Hemofarm fondacija je jedan od osnivača Srpskog filantropskog foruma. Naša uloga u ovoj asocijaciji je uloga i svih ostalih članova, a to je borba za bolje društvo. Srećna sam što broj članova raste i danas nas je više od 40 koji dolazimo iz profitnog i neprofitnog sektora. Volela bih da zajedno uspemo da ukinemo PDV na donacije, jer bismo u tom slučaju sakupili više pomoći za najugroženije. Za to se zalažem dugi niz godina i mislim da ne prođe nijedan sastanak Foruma na kojem se ne interesujem šta još možemo da uradimo. Raduje me što je on prilika da se čuju različita mišljenja, otvoreno diskutuje i pokreću pitanja u interesu javnosti. Dokazali smo da možemo da prevaziđemo razlike i borimo se za opšte dobro i to se najviše vidi kroz rad Koalicije za dobročinstvo, ali i kroz Nacionalni dan davanja. Od Srpskog filantropskog foruma, ko hoće, može mnogo da nauči. 

Kako izgleda vaš angažman u Evropskoj filantropskoj asocijaciji i kako je do njega došlo. Na koji način Hemofarm fondacija, kroz delovanje u Philea-i doprinosi razvoju filantropije na evropskom nivou? 

Suzana: Zahvaljujući Catalyst Balkans organizaciji koja je otvorila vrata Srpskom filantropskom forumu za članstvo u DAFNE organizaciji (Mreža donatora i fondacija) došlo je i do predloga foruma da se angažujem oko osnaživanja partnerstva sa tom organizacijom. Krajem prošle godine DAFNE se spojio sa EFC (Centar evropskih fondacija) i postao PHILEA asocijacija koja danas okuplja više od 10.000 profitnih i neprofitnih organizacija iz 30 zemalja u Evropi. Moj cilj nije samo da predstavljam aktivnosti Srpskog filantropskog foruma, njenih članica i Hemofarm fondacije, već i da izveštavam članstvo Srpskog filantropskog foruma o aktivnostima na evropskom nivou na polju legislative, dobrih praksi, novih inicijativa, povezujem članice i ostvarujem partnerstva.   

Od 2018. Hemofarm fondacija dodeljuje i Nagradu za izuzetnost. Sa kojom idejom je ustanovljena ova nagrada i u čemu se ogleda njen značaj? 

Suzana: Nagrada za izuzetnost ustanovili smo povodom 25. rođendana Hemofarm fondacije, sa ciljem ukazivanja na izuzetne pojedince koji žive i rade u našoj sredini, a čiji rad je često nevidljiv široj javnosti. Do sada su uručene četiri nagrade. Dobitnik za 2021. godinu je prof. dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i inostrani član Ruske akademije nauka. Kako idemo u susret jubileju – 30. rođendanu Hemofarm fondacije sledeće godine, planiramo da uručimo tri nagrade pojedincima čiji rad je ostavio neizbrisiv trag u oblasti zdravlja, obrazovanja i kulture.

 

Na koje načine smatrate da vam zajednica vraća za sve ono što joj dajete? 

Suzana: Učestvovanjem u našim akcijama, dolaskom na tribine „Na kafi sa psihologom“, svakodnevnom komunikacijom u okviru projekta „Nesalomivi“ kao i interesovanjem različitih pojedinaca, organizacija, domaćih i inostranih institucija za saradnju sa nama. Od britanskog „Alliance“ magazina koji je već 25 godina posvećen filantropiji i socijalnom investiranju i koji nas je pozvao da za njihovo martovsko izdanje pišemo o „Nesalomivima“ do nagrade „Emerging Europe 2022 Awards“ gde smo nominovani u kategoriji „Health and Social Care“.  

Na koje aktivnosti ste najviše fokusirani u ovom trenutku? Postoje li neke nove akcije koje Fondacija planira za ovu godinu? 

Suzana: Mi smo 24/7 uključeni u kampanju „Nesalomivi“, vodimo računa o našim lekarima i korisnicima. Stalno radimo na unapređenju korisničkog servisa,  SOS-linije i mejl podrške, osmišljavamo teme za tribine „Na kafi sa psihologom“, koje su sastavni deo kampanje i održavaju se jednom mesečno na Dorćol Platzu. Paralelno sa ovim, radimo sa našim stipendistima i njihovim mentorima. Do sada smo za generaciju stipendista 2021/2022 organizovali „Mentorski dan sa stručnjacima Hemofarm kompanije“, a u saradnji sa Srpskim društvom za molekularnu biologiju realizovali smo nekoliko predavanja - „Nedelja sa Nobelovcima“, predavanje „Dr Brusa Albertsa“, jednog od najuspešnijih ćelijskih biologa današnjice i autora svetski priznatog udžbenika iz oblasti molekularne biologije pod nazivom „Molekularna biologija ćelije“. Tu je i predavanje na kojem je bio predstavljen „The ZEBARR projekat“ koji govori o upotrebi riba zebrica kao model-organizama u biomedicinskim istraživanjima. Trenutno pripremamo Program prakse za stipendiste Hemofarm fondacije sa našim stručnjacima u Vršcu, a odmah nakon toga i Program prakse u Nemačkoj. Od septembra polako ulazimo u pripremu 30 godina Hemofarm fondacije.  

Šta biste izdvojili kao najveće uspehe koje je Hemofarm Fondacija ostvarila u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete? 

Suzana: Zahvalna sam na tome što ljudi i zajednica prepoznaju naš rad, dobru nameru i što nam prilaze sa puno poverenja. To je za mene najveći uspeh.  

*Autor naslovne fotografije: Nebojša Babić