ASTRA je osnovana 2000. godine i prva je koja je ukazala na problem trgovine ljudima u Srbiji. Od svog osnivanja ASTRA se problemom trgovine ljudima bavi sveobuhvatno, odnosno tretira različite oblike trgovine ljudima i različite kategorije žrtava – žene, decu i muškarce. Istovremeno, ASTRA svakodnevno radi na prevenciji, edukaciji, podizanju svesti, pružanju direktne pomoći žrtvama, istraživanju i izveštavanju i javnom zastupanju na strateškom i operativnom nivou.

Jedna od oblasti delovanja ove organizacije jeste i pomoć nekadašnjim žrtvama trgovine ljudima i njihovim porodicama, koje zbog psiho-fizičkih posledica eksploatacije, ali i društvene stigme, spadaju u jednu od socijalno i ekonomski najugroženijih kategorija. Zbog toga je ASTRA na našoj platformi Donacije.rs pokrenula kampanju kako bi snabdela porodice nekadašnjih žrtava trgovine ljudima paketima higijenskih sredstava i zaštitne opreme (maski, dezobarijera i rukavica), a ukoliko te porodice uključuju i decu školskog uzrasta – obezbedila im i pakete školske opreme.

Hristina Piskulidis, menadžerka komunikacija u organizaciji ASTRA, otkrila nam je više o samoj kampanji, ali i drugim važnim aktivnostima kojima se ASTRA svakodnevno bavi.

Kako ste došli na ideju da pokrenete kampanju na Donacije.rs?

Hristina: Mi smo još prošle godine, a možda i malo ranije, shvatile da postoji jedan vid društvene podrške koji smo tokom ovih 20 godina rada malo zapostavile, odnosno nismo se u dovoljnoj meri posvetile individualnim donatorima i građenju uticaja te vrste u zajednici. Onda smo prošle godine krenule u prvu crowdfunding kampanju, koja se odvijala u periodu od 30. oktobra do 10. decembra, prilično je dobro prošla i mi smo bile vrlo zadovoljne.

Ove godine nas je zadesio COVID, žrtve trgovine ljudima, kao i nekadašnje žrtve trgovine ljudima, su višestruko osetljiva i vrlo teško zapošljiva kategorija i njihova rehabilitacija traje duži niz godina, gde se one fizički i psihički oporavljaju od toga šta im se desilo. S obzirom na to da u lanac trgovine ljudima žrtve bivaju uvučene kao vrlo mlade i mladi, u pitanju su osobe koje najčešće nisu više i visoko obrazovane kako bi bile konkurentne na tržištu rada. Zato im je osim psihološke, medicinske i podrške pravnika, vrlo često potrebna i neka vrsta sticanja nekog višeg stepena obrazovanja kako bi uspele da pronađu posao. To je dug proces, pri kome oporavak žrtava zavisi od sistema i podrške NGO.

Ono što smo mi videle na terenu i što svakodnevno čujemo na SOS liniji jeste da ove žene (oko 80% žrtava čine žene i devojčice) žive vrlo teško, da neke imaju svoje porodice, da su na ivici siromaštva ili vrlo siromašne, i mi zbog toga trudimo da im nekako olakšamo osnovne uslove života. Međutim, COVID je nekako svima promenio živote. Mi imamo nezvaničan podatak da je u prvom talasu oko 180.000 ljudi ostalo bez posla, a neki otkazi se tek najavljuju. Onda ljudi koji su uspeli da nađu neki posao, sa kojima smo duže vreme u kontaktu, strahuju da će ostati bez tog posla, a osobe koje su u procesu zapošljavanja ili nemaju posao su u većem strahu, koji je potpuno opravdan, da taj posao u neko dogledno vreme neće ni naći.

Zbog toga smo ponovo rešile da pokrenemo kampanju kako bi im pomogle da imaju makar malo bolje uslove za život. U ovom slučaju, fokus je bio na tome da im obezbedimo osnovna sredstva za higijenu, jer znamo o kakvom virusu je reč. I, s obzirom na to da imaju decu, i da će se nastava najverovatnije odvijati onlajn, i da su školski pribor i udžbenici skupi − rešili smo da i taj segment pokušamo da im olakšamo.

Da li su žrtve trgovine ljudima u trenutnoj situaciji još ugroženije nego inače?

Hristina: Ono što je primetno, to je da smo imali veći broj poziva. Mi smo od početka godine pa do sada imali povećan broj poziva SOS liniji preko 70 posto. I ti pozivi su bili i od novih klijenata i klijentkinja i od starih. Dobar deo njih odnosio se kao i uvek na poslovne ponude, odnosno proveravanje poslovnih ponuda. A dobar na prijavu gubitka posla ili strah od gubitka posla.

Što se tiče uticaja samog COVID-a na trgovinu ljudima, tu se još uvek rade istraživanja, ali ono što znamo jeste da je njihov položaj još teži. Jedna stvar je ta što su zbog ekonomske situacije ljudi očajni i skloni rizicima, druga stvar je ta što se i trgovci ljudima prilagođavaju novim uslovima, pa se i pored veće kontrole na granicama prave neki novi sistemi trgovine ljudima, i dobar deo „posla“ počinje da se odvija posredstvom interneta, što je podatak do koga je došao UN department za borbu protiv droge i kriminala.

Takođe, s obzirom na to da nas je COVID uterao u kuće, žrtve postaju manje vidljive i samim tim što su manje vidljive mogućnost njihovog izlaska iz lanaca trgovine ljudima je manja, jer retke su osobe i u običnim okolnostima uspevaju da pobegnu od trgovaca. Mnoge budu spašene upravo zahvaljujući dojavama, a sada će broj tih dojava zbog manje vidljivosti biti manji.

Što se tiče prinudnog rada, on se u javnim prostorima smanjuje, ali se odigrava u okviru kuće. Na građevini se i dalje radi. Mi imamo statistiku da su, što se tiče prinudnog rada, muškarci ugroženiji, ali što se žena tiče, prinudni rad se odvija u privatnim okruženjima, one su tu uglavnom ispomoć u domaćinstvima, i tu su radno eksploatisane. A ono što je problematično jeste što u tim okolnostima ta vrsta eksploatacije najčešće nije jedina koju trpe.

Zapravo, COVID je postavio nove zahteve pred sve nas i omogućio da eksploatacija bude manje vidljiva.

Koliko je COVID-19 pandemija promenila način na koji funkcioniše ASTRA, na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?

Hristina: Mi smo morale da preformulišemo neke projektne aktivnosti, odnosno da ih sa offline-a prebacimo na online. Glavna stvar, a to je ona koja se tiče rada sa žrtvama, se sve vreme odvijala kao i uobičajeno. To jeste bio riskantan period i još uvek jeste, ali mi se trudimo da koristimo sva sredstva za zaštitu, koja su nam dostupna.

Imali par slučajeva teške eksploatacije na početku pandemije, gde smo bez obzira na to što je proglašeno vanredno stanje morale da reagujemo, idemo na teren, pravimo zapisnike i obezbeđujemo smeštaj žrtvama.

Koji su najvažniji planovi i aktivnosti na kojima ćete raditi u budućnosti?

Hristina: Trenutno mi smo u fazi prilagođavanja COVID-u, mada se stvarno svojski trudimo da COVID ne utiče na naše aktivnosti. S obzirom na to da ASTRA ima stvarno razgranatu delatnost i da sa jedne strane postoji SOS telefon, ali da sa druge strane radimo i prevenciju, izveštavanje i da se bavimo temom trgovine ljudima u smislu radne eksploatacije, mi sa svim tim aktivnostima planiramo da nastavimo i dalje.

Što se tiče edukacija, one će se odvijati online – s obzirom na to da treba da radimo sa institucijama sistema, a to je jako bitno, jer tretman žrtava u institucijama sistema jeste glavni pokazatelj odnosa države prema problemu trgovine ljudima.

I dalje ćemo izveštavati, i što se tiče domaćih i inostranih izveštaja, i učestvovati u radu radne grupe koja se bavi sprovođenjem Strategije za borbu protiv trgovine ljudima i izradom Strategije za prava žrtava.

Naši planovi su da bez obzira na sve nastavimo da radimo istim intenzitetom, a što se tiče žrtava trudimo se da distribuciju direktne pomoći dignemo na jedan viši nivo. Zahvaljuhući crowdfunding kampanjama i tome što smo uspele da uspostavimo i obnovimo saradnju sa donatorima koji se bave direktnom podrškom žrtvama, ove godine dobar deo aktivnosti i sredstava ići će na to.

Kakav je odnos sistema prema žrtvama trgovine ljudima? Koliko su građani svesni njihovog teškog položaja?

Hristina: Tu mora još mnogo da se radi.

Ono što je nama jedan od glavnih pokazatelja da u Srbiji nema dovoljno razumevanja za žrtve jeste pravna analiza sudskih presuda vezanih za krivično delo trgovina ljudima i srodna krivična dela koju radimo već 10 godina unazad, i tu su pomaci stvarno vrlo mali. Uvek se ostvrćemo na nekoliko kriterijuma koji su nam najupečatljiviji. To su dužina trajanja procesa, visina kazni, profil žrtava, profil počinilaca, mogućnost ostvarenja kompenzacije za krivično delo...

Sudski procesi traju dugo, većinom između 1 i 3 godine, pa i preko 3 (25% postupaka). Na primer, najduži sudski proces koji je prošle godine završen trajao je 15 godina. Advokati odbrane namerno otežu te procese, jer su oni retraumatizujući za žrtvu i desi se da žrtva ponekad zbog toga odustane od tužbe. Za krivično delo trgovina ljudima u 75% slučajeva izrečena je kazna zatvora u trajanju od 3-5 godina, a u 25% slučajeva u trajanju preko 5 godina. Treba imati u vidu da je maksimalna kazna 12 godina. Od 37 oštećenih za sva krivična dela koja su predmet analize 14 lica je bilo maloletno, ali da njihova privatnost u sudskom postupku nije bila adekvatno zaštićena. Vrlo često se krivično delo trgovine ljudima preimenuje u krivično delo posredovanja u vršenju prostitucije, gde se oštećenima negira status žrtve i to je za nju poražavajuće i retraumatizujuće, a počinioci se izriču niže kazne. Žrtve i dalje nisu u mogućnosti da ostvare pravo na kompenzaciju u krivičnom postupku. Posebno je interesantan podatak da su u periodu 2011−2019. godine zabeležena samo 2 slučaja ostvarene kompenzacije za žrtve trgovine ljudima u parničnom postupku.

Tako da ono što je očigledno je nerazumevanje sistema ko su žrtve, kako su došle u tu situaciju i koja prava one zaslužuju.

Izveštavanje i analize možda deluju kao sumoran i dosadan deo posla, ali su one jedini način stvaranja pritiska na institucije koje treba da sprovode promene. Što se tiče osvešćenosti građana, i to je nešto što zahteva konstantan rad. Na primer, mi imamo veliku kampanju koja treba da krene od septembra i koja će krenuti od toga šta je zapravo trgovina ljudima, i šta sve ona može da podrazumeva, jer ljudi vrlo često to ne znaju, pa seksualnu eksploataciju mešaju sa prostitucijom, kao što prinudni rad vrlo često mešaju sa klasičnom radnom eksploatacijom. Radićemo i na jednom i na drugom polju. Krajem jula pokrećemo i kampanju posvećenu trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije.

Mi zapravo žrtve srećemo svakodnevno, ali toga nismo svesni/e – to su možda radnici na građevini pored koje svakodnevno prolazimo, dete ili baka koja prosi na ulici, devojka u pratnji starijeg muškarca...

Želimo da vratimo temu na početak jer je to neophodno, jer stasavaju nove generacije koje su ranjive i koje ne znaju kako se mogu zaštititi u takvim situacijama, a glavni vid vrbovanja su poslovni oglasi.

I za kraj – podsećam sve čitaoce i čitateljke da postoje ljudi koji su potpuno bespomoćni, a mi sa samo malo odvajanja i malo dobre volje možemo da im pomognemo!

Pomozite organizaciji ASTRA da nekadašnjim žrtvama trgovine ljudima i njihovim porodicama olakša i učini sigurnijim život u ovom izazovnom periodu, kao i da i njihovoj deci osigura miran i po zdravlje manje rizičan početak školske godine.

Kampanju možete podržati na neki od sledećih načina:

  • onlajn donacijom putem naše platforme Donacije.rs,
  • uplatom na račun udruženja NVO ASTRA: 160-443370-30, Banca Intesa (svrha uplate Kampanja #NisuSame2),
  • donacijom u robi (ukoliko se odlučite za ovaj način pomoći, najpre kontaktirajte ASTRA tim putem mejla astra@astra.rs ili pozivom na broj 011 785 0001 / 060 33 47 817).

Grupa 484 i Norveška ambasada dupliraće svaku donaciju do ukupnog iznosa od 235.000 RSD. Donirajte odmah - na neki od navedenih načina, ili pošaljite SMS bilo koje sadržine na broj 7300.