Negde krajem avgusta 2017, pretražujući oglase za posao, sa čvrstom idejom da pronađem nešto što će mi na profesionalnom, ali i na ličnom nivou omogućiti da napredujem, naišao sam na oglas Fondacije Catalyst Balkans koja je tražila Data Verification praktikanta.

U opisu je stajalo da je Katalist fondacija organizacija koja se bavi istraživanjem, analizom i promocijom individualne i korporativne filantropije u regionu. Ovo bi mogao da bude idealan način da se društveno aktiviram, doprinesem nečemu svojim zalaganjem, a pritom steknem i neka nova znanja i iskustvo, zar ne? 

Do tada sam iza sebe već imao nekoliko godina rada u neprofitnom sektoru, ali se moja uključenost ticala pre svega medija i edukacije mladih. Ovo je svakako nešto novo za mene - već u prvim danima u Catalystu sam se iznenadio “širom slikom” i mnoštvom stvari koje su povezane sa filantropijom. 

Iako je filantropija reč koja je manje-više poznata, nikada u svom razmišljanju nisam išao ka tome šta je zapravo njen pravi smisao i na koji način je ona uvrežena u osnovne pore jednog društva. Priznajem da, kao i svi laici koji su se samo ovlaš susretali sa filantropijom kroz neko opšte obrazovanje, nisam imao ideju šta je ona zapravo i koliko je njena pozadina bogata, slojevita i prepuna mogućnosti da se svaka zajednica unapredi i evoluira na dnevnoj instanci. 

Da me je neko pitao pre 4 meseca, mogao bih da parafraziram stare Grke i vrlo lako objasnim kako je filantropija zapravo čovekoljublje, odnosno dobra volja da se pomogne nekome. Međutim, do tada se nisam ozbiljnije zapitao kako mi, bilo pojedinačno ili zajedničkim delovanjem, zaista možemo da doprinesemo - da utičemo na svest o filantropiji, na navike naših građana i kompanija da misle o drugima.

Catalyst Balkans je svojevrsno ogledalo filantropije u našoj zemlji i regionu. Možda i najveće otkrovenje u toku moje prakse jeste koliko ljudi u Srbiji, zapravo, daju. Moja očekivanja su bila manja - a daju zaista mnogo: i pojedinci, i institucije, i organizacije i kompanije. Catalyst Balkans čini ovo transparentnim i daje na uvid svima koje interesuje ko i šta daje, gde daje, na koji način, kome i zašto.

Danas se u Srbiji (na još jedno, meni pozitivno, iznenađenje) daje mnogo više nego što bi to prosečna osoba očekivala. Iako po prirodi malo skeptični, a svakako zbog jakih razloga (ratovi, sankcije i druge vrste kriza kroz istoriju), naši ljudi su u bliskoj prošlosti pokazali svoju humanost u pravom svetlu tokom poplava koje su 2014. godine zadesile Srbiju i region.

Sa druge strane, postoji veliki broj ljudi koji su zbog neobaveštenosti, straha i sumnjičavosti, nespremni da doniraju. Njihova bojazan je gde će, zapravo, taj novac završiti. Kako te ljude možemo uveriti da treba da doniraju?

Transparentnost. Tako se gradi poverenje i to je suština na kojoj Catalyst Balkans radi od samog početka.

Ponekad, ljudi imaju sumnje i problem i sa deljenjem informacija o svojim donacijama. U toku ove prakse, vrlo često sam imao komunikaciju sa takvim donatorima. Ali, nakon ukazivanja na to koliko je važno da se ima uvid u visinu i način doniranja na lokalnom nivou - jer tako gradimo otvorenu zajednicu zasnovanu na poverenju - mnogi donatori su sa zadovoljstvom pristajali na saradnju. Svest o važnosti da svaka donacija na ovim prostorima bude zabeležena i podeljena je sve veća.

Transparentnost i poverenje funkcionišu u oba smera - oni koji doniraju znaju kome i zašto pomažu, a oni koji pomoć prikupljaju znaju kome se mogu obratiti i tako mogu bolje da planiraju.

Danas, posle 4 meseca prakse, verujem da za svako davanje na mikro i makro nivou treba da zna što više ljudi, jer se kroz dobre vesti o davanju u ljudima bude inspiracija i motivacija da i sami učine što više mogu za druge i za celu zajednicu.

Doniranje nije samo u novcu, već je i ulaganje svog vremena, svog truda, investiranje sebe u nešto. Kroz ovu praksu sam naučio da je doniranje, zapravo, preuzimanje ozbiljne odgovornosti da, bar jednim delom, utičemo na ono što se dešava u našoj zajednici.

Filantropija nije luksuz i nešto što rade samo bogati. Verujem da zaista ne moraš da imaš mnogo, ili čak imalo novca, da bi nekome pomogao. Uvek možeš da daruješ i svojim radom, volontiranjem ili da pokloniš nekome svoju staru jaknu, doprineseš malo, a učiniš neko dobro delo.

Danas je za mene filantropija kada napraviš promenu u okruženju u kome živiš.

Kada kroz zajedničku komunikaciju i saradnju ti i tvoji drugari ostvarite nešto veliko za svoj komšiluk, za svoj kraj, za svoju zajednicu.

Kada se razbiju predsrasude i stereopi o ljudima i narodima, i kad pomognu jedni drugima.

To je ono što nas čini ljudima prema drugima.

Za mene je filantropija briga za život. Davanje za javno dobro. Zbog toga razvoj lokalne filantropije sve nas povezuje na najlepši mogući način. Tako se najbolje razvijamo i kao pojedinci i kao zajednica.