Od početka objavljivanja našeg bloga pisali smo o različitim načinima na koje se filantropija može ispoljiti na Balkanu i drugde. Možete donirati i na ,,mali“ i na ,,veliki“ način (da, često ponavljam to, ali je jako važno zapamtiti). Da se vratimo na našu definiciju filantropije u širem smislu: sve se svodi na ljubav. Ali biti čovek znači i ponekad biti egocentričan. Dakle, zašto uopšte doniramo?

Pa, odgovor je malo komplikovaniji. Neki ljudi tvrde da iza svake filantropske aktivnosti stoje egocentrični razlozi. Rekao bih da je to mišljenje previše pojednostavljeno i pomalo pesimistično. Postoji urođena želja da pomognemo drugima, a to radimo kroz filantropiju, kroz koju, kao bonus, dobijamo i pozitivni stimulans.

Šon Stanard-Stokton piše u Stanfrod Social Innovation Review da biti filantrop ne proizilazi samo iz ekonomskih potreba drugih ljudi. On smatra da je biti altruista i donirati finansijska sredstva (a ja bih dodao ne samo finansijska sredstva) je deo ljudske prirode jer, kako on to kaže, mi smo ,,društvene životinje“. Društveni odnosi koje gradimo neraskidivo su povezani sa našim blagostanjem, pa nije preterano smatrati da je davanje na neki način dobro za nas. Davanje osnažuje zajednicu. Kao odgovor na tvrdnje ljudi koji smatraju da doniramo iz sebičnih razloga, Šon kaže:

,, Ljudi su međusobno povezani, sviđalo se to nama ili ne. To što pomaganje drugima pomaže i nama samima ne smanjuje značaj filantropije. To je istina zahvaljujući kojoj društvo funkcioniše.”

U članku za Guardian, istraživači Majkl Sanders i Frančeska Tama kažu:

,,Objašnjenje davanja u humanitarne svrhe spada u tri različite kategorije, od čisto altruističkog – dajem zato što smatram da filantropija čini opšte dobro za društvo.; delimično altruističkog – doniram zato što znam da time dajem doprinos opštem dobru; do nimalo altruističkog – doniram zato što želim da drugima pokažem koliko sam bogat.”

Dalje, oni prave dublju analizu ( i sve njihove tvrdnje počivaju na zaista velikom broju istraživanja) i govore na različite teme o davanju. Oni zaključuju da: kao prvo, ljudi daju srcem, a ne glavom. Znači, ljudi se ne vode statistikama o doniranju, niti time koliko je uspešna humanitarna ili nevladina organizacija koju podržavaju. Sve dok postoji priča sa kojom mogu da se povežu, vrlo je verovatno da će odgovotiri na nju donacijom. Ova činjenica takođe počiva na jednom istraživanju koje pokazuje da su ljudi obično naklonjeni pričama u kojima se moli za određenu vrstu pomoći, i da saosećaju i mnogo više doniraju kada se ukaže na potrebe jednog ili više ljudi.

Drugo, okolina ima veliki uticaj na ljude što se tiče doniranja. Kako Majkl i Frančeska ističu, ljudi i ne moraju lično poznavati donatore. Odličan primer koji daju je kako će ljudi donirati više u kampanji gde će, na primer, Fondacija Bila i Melinde Gejts mečirati prikupljena sredstva, nego u kampanjama podržanih od nepoznatog ili anonimnog donatora.

Treće, ljudi doniraju više kada vide da i drugi doniraju. U suštini to znači da, ako vaša zajednica donira, vrlo je verovatno da ćete i vi donirati.

Iako interesantno, ovo istraživanje ima i jedan drugi cilj osim objašnjenja filantropije: ono može biti iskorišćeno od strane organizacija kao sredstvo za optimizaciju strategija za prikupljanje sredstava. Znanje o tome kako ljudi doniraju može pomoći organizacijama da ostvare bolje veze sa svojim lokalnim zajednicama i da razvijaju strategije o prikupljanju sredstava koje će nastaviti da podržavaju promene u društvu.

Na kraju krajeva, doniranje zaista pruža dobar osećaj, ne samo za donatore, već i za primaoce donacija. Ohrabrujemo vas da nastavite da se osećate dobro i učestvujete u humanitarnim događajima 
Na našoj Facebook stranici u albumu Opportunities to Give možete pronaći pozive za donacije sa teritorije celog Zapadnog Balkana.

Na kraju, voleli bismo da znamo i koji su vaši razlozi za doniranje. Podelite ih sa nama u komentarima!