Sava Tekelija, austrijski plemić, prvi Srbin doktor pravnih nauka, neumorni borac za nezavisnost Srbije i prava Srba u Austro-ugarskom carstvu, protivnik kulturne i nacionalne asimilacije Srba u Rumuniji, iznad svega je bio pobornik prosvetiteljstva, koji je tokom života i zaveštanjem svoj imetak usmeravao za obrazovanje srpske mladeži i očuvanje srpske tradicije i kulture. 

Zadužbine Save Tekelije

Malo je poznato da je Sava osnovao fond za obrazovanje srpske dece u Vojnoj inženjerskoj akademiji u Beču. Istoj onoj akademiji koja ga nije primila na školovanje, jer je za njihove standarde bio previše star. Za tu ustanovu odredio je 108.000 forinti, i još 8000 za odevanje srpskih pitomaca. Bilo je predviđeno da pitomci budu četiri Srbina iz Vojne Krajine, koji su birani od strane vladike karlovačkog. Upravljanje ovim fondom bilo je povereno upravi narodnih fondova u Sremskim Karlovcima. Pored ovog fonda, pomagao je, sa imućnijim sugrađanima, školovanje srpske dece u Aradu, učinio je dobročinstva gimnazijama u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, bio ktitor manastira i crkava, i mnogo toga drugog.

Nastanak Tekelijanuma

DrugaSavina zadužbina je Zavod Tekelijanum, osnovan 1838. godine u Pešti. Budući bez potomstva, odlučio je da sve svoje imanje usmeri u školovanje srpske dece. U tu svrhu je u Pešti za 50.000 forinti kupio poprilično oronulu kuću, renovirao je i namenio za otvaranje đačkog doma i za rad Matice srpske. Pored ovoga, fond pod upravom Matice, je obuhvatao stambene objekte, imanja i 150.000 forinti. Tada je nastalo i "Osnovatelno pismo" kojim se tačno utvrđuje svrha njegove zadužbine, a koju će, kasnije, uz pomenutu zgradu i gotovinu, činiti devet kuća u Aradu, još jedna zgrada u Pešti, njive, livade i vinogradi, te 28 jutara zemlje pored samog doma.

Svrha zadužbina bila je pomaganje školovanja siromašnih učenika završnih razreda srednje škole i studenata iz svih zemalja u kojima su živeli Srbi. U početku je broj korisnika bio 12, da bi se povećao na 20, kada su prihodi od imanja zadužbine počeli da rastu. Već u prvim decenija svog postojanja, Tekelijanum je postao pravo stecište srpske intelektualne elite u Ugarskoj. Zabeleženo je da je neko vreme upravnik bio Jovan Jovanović Zmaj, a među ljudima koji su se okupljali oko Tekelijanuma, nalazili su se i: Nikola Tesla, Laza Kostić, Bogdan Gavrilović, Radivoj Kašanin, Marko Maletin, Veljko Petrović, Kosta Ruvarac, i mnogi drugi.

U skladu za željama Save Tekelije, uprava nad Zavodom pripala je Matici srpskoj, ali je pod pritiskom vlasti, uprava 1878. godine prešla Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Pešti. Ovo je izazvalo veliki skandal, posebno što je odluka bila motivisana osvetom vlasti prema Matici srpskoj, za koju se u to vreme govorilo da je okrenuta Miletićevoj političkoj struji. Iako je crkva pokušavala da napravi kompromis i obezbedi učešće Matice u upravljanju, vlast je bila neumoljiva. Ipak, i u narednim decenijama, Tekelijanum je ostao bastion srpske kulture u Ugarskoj. Za ono doba, za srpski narod, zavod za školovanje siromašnih i darovitih srpskih učenika i studenata, stipendiranje i školovanje srpske mladeži u Pešti, predstavljalo je oblikovanje srpske elite u Ugarskoj što je bila neprocenjiva vrednost, koju je Tekelija vizionarski predvideo, jer je obrazovanje bilo i ostalo pokretač razvoja srpskog društva.

Istorija duga 180 godina

Rad Tekelijanuma nije se prekidao tokom Prvog svetskog rata, ali su se prvi znaci posustajanja pojavili između dva svetska rata, kada su zbog ekonomske krize prihodi zadužbine počeli da opadaju. Konačni udarac usledio je 1952. godine, kada je zgrada nacionalizovana, a zadužbina prestala da postoji. Trebalo je da prođe 65 godina, da bi 1996. godine polovina zgrade bila vraćena Eparhiji budimskoj, koja je uz pomoć vlade AP Vojvodina delimično obnovila zdanje koje je decenijama propadalo usled nebrige stanara i mađarskih vlasti.

Kućni red za boravak u školi i Tekelijanumu ispisan je na čak 30 strana. Stara zgrada Tekelijanuma srušena je 1906. godine zbog dotrajalosti, a godinu dana kasnije izgrađeno je novo zdanje. Danas se osnovna ideja Save Tekelije realizuje kroz boravak srpske dece u učeničkom domu, gde je smešteno 60 učenika srpske nacionalnosti koji uče u srpskoj gimnaziji "Nikola Tesla" u Budimpešti. Gimnazija danas ima 180 učenika, a radi se po mađarskom nastavnom programom i nalazi se pod upravom Eparhije budimske. U Budimpeštu, kao i u vreme Save Tekelije, dolaze đaci iz svih krajeva Srbije, ali i drugih zemalja u kojima žive Srbi, koji žele da steknu vrhunsko znanje u Gimnaziji koja je osnovana 1933. godine.

Matica srpska

Posebna stavka u biografiji Save Tekelije je i ta da je bio jedan od prvih dobrotvora Matice srpske od njenog osnivanja 1826. godine u Pešti. Za izdržavanje Matice, svake godine izdvajao je "100 forinti u srebru i 100 forinti u bečkoj valuti". Zbog svog zalaganja, Tekelija, koji ne samo da je bio donator, već je i živo učestvovao u radu Matice, 1838. godine izabran je za doživotnog predsednika ove važne institucije.

Pored toga, za Tekeliju se vezuje i početak štamparske delatnosti Matice, jer je upravo on kupio prvu štampariju i počeo sa objavljivanjem knjiga. Značajna je i književna zbirka Tekelijanuma, koja je formirana zahvaljujući tome što je, za potrebe pitomaca, Sava poklonio svoju ličnu biblioteku od 4.000 knjiga, a u narednim decenijama proširivana je iz prihoda fonda. Više puta preseljavana, ova zbirka je napokon 1948. godine preneta u Biblioteku Matice srpske, i u tom trenutku brojala je preko 10.000 svezaka. Porodični potreti porodice Popović-Tekelija donirani su za potrebe Muzeja Matice srpske.

Treba istaći i to da njegovo zaveštanje predstavlja prekretnicu dobročinstva u srpskom narodu, jer je Tekelija prvi Srbin koji je svoje bogatstvo zaveštao instituciji. Na taj način dao je najočitiji primer drugim imućnim Srbima, kako u Habzburškoj monarhiji, tako i u Kneževini Srbiji, kako i kome treba usmeravati zadužbine. Do tog doba imućni Srbi su imovinu, po principu mecenstva, ostavljali pojedincima.

Izvor: 011info.com