Persida Milenković, velika srpska ktitorka i zadužbinarka, začudo nepoznata većini beograđana. O njenom životu se malo zna, ali je njene zadužbine pričaju umesto nje. Za njen doprinos, jedna od beogradskih ulica na Senjaku ponela je njeno ime.

Rođena je davne 1857. godine u činovničkoj šabačkoj porodici, od oca Nikodija i majke Jelene Ćirić. Zbog očevog premeštaja u Ministarstvo građevine u Beogradu porodica se seli u prestonicu. Pričalo se da je ova Šapčanka, za varošicu kakvu je Beograd predstavljao na prelasku devetnaestog i dvadesetog veka, smatrana neuobičajeno otmenom i imućnom damom. 

Prvi brak podario joj je sina, koji je nažalost umro mlad, što je bračni par naposletku i rastavilo. Po drugi put se udala sa 26 godina, za beogradskog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovića.

Bogati mladenci nisu štedeli ni vreme ni novac. Kako nisu imali dece, sva njihova energija bila je usmerena u ulepšavanje Beograda, njegovih ulica, u pružanju pomoći onima kojima je bila potrebna i izgradnju objekata od kojih su neki preživeli do danas.

Posebno je zanimljiva priča o manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, koji se i danas nalazi na Senjaku.

Zapisano je da je Persida tri puta usnila san o tome da bi trebalo podignuti crkvu na mestu gde se Senjak spušta u Topčiderski park, gde je 1935. godine i podigla ženski manastir Vavedenja Presvete Bogorodice. Priča kaže da su, kada je temelj iskopan, na istom mestu pronađeni ostaci crkvenog zdanja iz kasnog srednjeg veka. 

Takodje je zaslužna za izgradnju Crkve Svete Trojice u Kumodražu. 

Briga o nezbrinutim mališanima

Persida je glavnicu svog dobrotvornog rada posvetila pomaganju nezbrinutoj i siromašnoj deci. Obe crkve koje je izgradila su u nekom trenuku služile kao skloništa za nezbrinutu decu, posebno tokom Drugog svetskog rata.

Gradu je poklonila dve kuće i vile kako bi služile kao dom za nezbrinutu decu, a zemljište u Tabanovačkoj ulici je zaveštala za izgradnju sirotišta. Svoju vilu u Rumunskoj ulici je poklonila Crvenom krstu.

Zalaganje za obrazovanje

Drugi vid njene dobrotvorne delatnosti se ticao obrazovanja te iste dece. U Ulici kraljice Natalije podigla je osnovnu školu u kojoj se danas nalazi Matematička gimnazija, dok je kuću u svom vlasništvu u Zmaj Jovinoj ulici u centru grada ostavila Beogradskom univerzitetu.

Par godina pre svoje smrti, 1943. godine, Persida je osnovala Zadužbinu Perse R. Milenkovićke, koja se bavila sakupljanjem prihoda kojima su najbolji studenti grada slani na školovanje u inostranstvo.

Izvor: 011info.com, luftika.rs