Sve moje imanje neka se upotrebi za izdavanje naučnih i moralnih knjiga
Nikola Čupić, rodio se u Šapcu, u porodici Kurtović, ali kako je njegova majka bila kći čuvenog Zmaja od Noćaja, odlučio je da preuzme njeno prezime, pod kojim je ostao i zapamćen.
Želeći da bude dostojan naslednik svog dede, upisao je Artiljerijsku školu, koja je u njegovo vreme pružala vojno obrazovanje. Pokazao se kao darovit učenik, završavajući školu kao treći u generaciji.
Po završetku škole, započeo je svoju vojnu karijeru. Brzo je napredovao i ubrzo je unapređen u kapetana I klase, ali i pored toga nije prestao da širi svoje opšte obrazovanje.
Ženidbom je ušao u vladarsku porodicu Obrenović, ali kako nije bio srećan u braku, uz dozvolu crkve se razveo. Nakon razvoda se, na savet lekara, zbog grudobolje preselio u mediteransku luku Oran, u Alžiru, nadajući se da će mu ta klima povoljno uticati na zdravstveno stanje.
Nažalost, promena klime mu nije pomogla, pa je živeo veoma kratko, a pred smrt je zapisao „Sve moje imanje neka se upotrebi za izdavanje moralnih i naučnih knjiga“.
Tako je nastala Zadužbina Nikole Čupića. Od ovog novca štampana su mnoga književna dela i časopis Godišnjica u kome su objavljivani tekstovi o istoriji književnosti, folkloru, geografiji, pedagogiji.
Članovi redakcije i saradnici bile su mnoge ugledne ličnosti tog vremena, ispunjavajući Čupićevu posmrtnu želju da njegova zaostavština bude upotrebljena za razvoj i širenje kulture.
Komentar