.

Ja sam u čitavom svom veku samo jedan dan bila siromašna… Kad se setim tog dana onda osetim šta je glad i sirotinja - i zato ja činim i pomažem sirotinju. 

Marija Trandafil  (1811/1816–1883) je živela u vreme kada nije mnogo žena imalo priliku da se obrazuje, pa je značajan podatak da je bila pismena i sa „osobitim razumevanjem” čitala knjige na nemačkom jeziku. 
 
Kao vrlo mlada ostala je bez roditelja i postala štićenica rođaka – porodice bogatog trgovca Hadži Kirija Nikolića iz Osijeka, tadašnjeg Oseka. Prema trgovačkoj filozofiji brak je dobar posao, pa su rođaci Mariju već sa 16 godina udali za svog delovođu Jovana Trandafila, više od 20 godina starijeg od nje. 

Miraz koji je Marija donela je omogućio Jovanu da se upusti u trgovinske poslove krznom, što se pokazalo kao unosan posao, pa se vrlo brzo njihovo bogatstvo udvostručilo. Bez obzira što o novcu nisu morali da brinu, oni su ga pametno ulagali - pre svega u kupovinu kuća.  Međutim, po njihovoj želji, značajan deo novca je poklanjan sirotinji i kulturnim ustanovama.  

Usled porodične tragedije ostala je bez braće, a u ubrzo i muža, nasleđujući imovinu obe porodice. Kako je živela oko 20 godina duže od svog muža, preuzela je na sebe vođenje poslova, ali nikad nije prestala da ulaže svoje napore i sredstva u zbrinjavanje siromašnih. 
 
Bogata udovica Marija Trandafil zaveštala je za života, 1878. godine svoju imovinu, kuće i zemlju. Kada je umrla, naslednici njenih dobara postali su Matica srpska i Crkvena opština. Vrednost zaveštanja Marije Trandafil procenjena je na 700.000 forinti. 

U vreme kad pojam ženske emancipacije nije ni postojao, ova neobična žena je samostalno radila i stvarala, uvećavala porodično bogatstvo i iskazala veliku plemenitost zaveštavajući sve što je imala za školovanje i prosvećivanje onih prema kojima život nije bio milosrdan. 

Sahranjena je zajedno sa svojim mužem u kripti Nikolajevske crkve u Novom Sadu.