Zadužbina Ilije M. Kolarca, poznata kao i Kolarčev narodni univerzitet se nalazi se na Studenskom trgu 5, u najstrožem centru Beograda. Zbog svoje namene i nezamenjive uloge na kulturnoj sceni Beograda proglašena je 1985. za spomenik kulture.

Vrsni trgovac Ilija Milosavljević je rođen u selu Kolari, nadomak Smedereva, po kojem je kasnije i dobio nadimak - Kolarac. Tokom života bio je član Matice srpske, a značajne sume novca je uplaćivao u fondove za obrazovanje. Kako bi pomogao srpsko izdavaštvo, 1861. godine je osnovao Književni fond. U samo neke od delatnosti ovog fonda je spadalo pomaganje velikog broja časopisa i prevođenje svetskih dela na srpski jezik. Testamentom je fondu ostavio 10.000 dukata sa ciljem da se pomognu ljudi koji pišu za narodnu prosvetu, a nisu u mogućnosti da samostalno objavljuju svoja dela.

Ostatak imovine, oko milion tadašnjih dinara, zaveštao fondu za pomaganje književnosti i fondu za osnivanje beogradskog univerziteta.

Međutim, kako zadužbina nije raspolagala dovoljnim materijalnim sredstvima, nije bilo moguće odmah realizovati njegove želje. Isprva je prizemlje trospratnice na Studentskom trgu iznajmljivano kao poslovni prostor, kako bi se prikupila sredsztva za realizaciju projekta. Zadužbina Ilije M. Kolarca građena je etapno, tokom tri godine i završena je 1932. godine, u arhitektonskom duhu Beograda tog vremena.

Pošto je u trenutku završetka Beograd već imao svoj univerzitet, da bi očuvali originalnu zamisao, Kolarčeva zadužbina je podignuta kao Narodni univerzitet.

Zgradu je projektovao srpski arhitekta Petar Bajalović, zahvaljujući čijoj primeni najmodernijih znanja o akustici, Velika koncertna dvorana od 1.200 mesta važi za salu sa najboljom akustikom u Beogradu i jednom od najboljih u Evropi. U njoj su tokom godina gostovali isključivo renomirani domaći i strani umetnici, a poznata je i po poetski večerima i predavanjima.