Engleskinja Elodija Loton Mijatović (1825-1908) po obrazovanju filozof, bila je žena snažnog karaktera i čvrstih ideala zbog kojih je bila spremna da se bori i protiv vetrenjača.

Iz rodnog Londona se seli u Boston, a potom u Lajpcig, gde upoznaje i budućeg muža – 17 godina mlađeg srpskog ministra Čedomilja Mijatovića.

Zbog značajne razlike u godinama,Elodijin i Čedomiljev brak je bio predmat mnogih govorkanja, ali je po svemu sudeći taj brak bio stabilan i blagotvoran za oboje.

Po udadbi dolazi za Beograd i mladenci se nastanjuju u ulici kneza Miloša, u vili koja će poneti Elodijino devojačko prezime – Loton. Ta vila će nadalje biti ne samo njihov dom, već sedište verovatno prve neprofitne organizacije u Srbiji.

Elodijina borba za ideale ne posustaje ni dolaskom u Srbiju, već poprima novi cilj i pravac. Ona, sa svojim dobrim prijateljem Makenzijem, aktivno pristupa dobrotvornom radu pružajući pomoć svima kojima je ona bila potrebna – ranjenima, Nazarenima, ljudima sa psihičkim bolestima...

Bračni par je otišao iz Srbije nakon gašenja dinastije Obrenović, 1903. godine. Elodija je umrla u Londonu 1908. godine, dok je Čedomilj poživeo bez nje još 24 godine.

Prva srpska istoričarka

Po dolasku u Srbiju, Elodija je veoma brzo savladala srpski jezik i počela da se bavi izučavanjem srspke istorije i knjževnosti, na čijoj popularizaciji će raditi više nego li ijedan stranac pre nje.

Na početku 20. veka, ona je bila prva, a u tom trenutku i jedina koja je na engleski jezik prevela srpske narodne bajke i uspešno ih objavila u Njujorku. Posebno je značajan i njen prevodilački rad na prevodu epskih pesama iz Kosovskog ciklusa koji je služio i kao značajna podrška njenom suprugu u njegovoj borbi za "srpsku stvar" i teritorijalno proširenje zemlje na jug.

Prva knjiga koja je ponela njeno ime biio je prevod sa engleskog na srpski pod naslovom "Nešto o nezi bolesnika" koja je izašla 1865. godine.

1872. godine u Londonu objavljuje knjigu "Istorija moderne Srbije", čime je postala prva žena koja je napisala delo o srpskoj istoriji, a dve godine kasnije i "Srpski folklor".

Borba za bolji položaj žena

Elodija Loton Mijatović bila je osnivač i beogradskog Udruženja žena, kao i počasni član Dobrotvornih zadruga i saveza Srpkinja koje su objavljivale radove u magazinu "Ženski svet".

Svoje iskustvo iz Amerike, stečeno borbom za prava i ukidanje ropstva crnaca u Americi, odlučila je da primeni i pokuša da prosvetli srpsko stanovništvo.

Pričalo se da je na jednom predavanju izazvala izrazito burnu reakciju muškaraca kada je njihovim ženama predložila da se otarase muževljeve rakije sa rečima : "Rakija je otrov bračnog života".