Svetski dan mentalnog zdravlja, koji se obeležava svake godine 10. oktobra, naglašava značaj mentalnog zdravlja, posebno među mladima. Uprkos sve većoj potrebi za podrškom mentalnom zdravlju, ovo pitanje ostaje u velikoj meri nedovoljno finansirano i često se zanemaruje u regionu.

Pregled baze podataka Giving Balkans otkriva da je u proteklih pet godina zabeleženo samo pet slučajeva donacija koje su posebno usmerene na podršku inicijativama za mentalno zdravlje na Kosovu. Ovo naglašava značajan jaz u javnom i korporativnom ulaganju u mentalno zdravlje, što ukazuje da su povećana pažnja, finansiranje i akcije neophodni za podršku mentalnom blagostanju mladih pojedinaca.

Suočavanje sa izazovima mentalnog zdravlja kod mladih na Kosovu

Istraživanja pokazuju da su problemi mentalnog zdravlja poput anksioznosti, depresije i hroničnog stresa u porastu među mladima, posebno u postpandemijskom svetu. Ovi izazovi, pojačani društvenim pritiscima i neizvesnošću u vezi sa budućnošću, često ostaju neadresirani. U ovom kontekstu, gde su izazovi mentalnog zdravlja sve priznatiji, ali često neadekvatno tretirani, organizacije civilnog društva (OCD) imaju priliku da pruže ključnu podršku kroz inovativne programe i inicijative.

Korišćenjem svojih jedinstvenih uvida i povezanosti sa zajednicom, organizacije mogu efikasno da popune praznine koje ostavljaju druge institucije, i da pruže konkretne resurse i intervencije koje zadovoljavaju specifične potrebe mladih.

Strategije za podršku mentalnom zdravlju mladih koje organizacije mogu primeniti 

OCD mogu primeniti nekoliko ključnih strategija za rešavanje mentalnog zdravlja mladih, iako je neophodno obezbediti veće finansijsko ulaganje i veću svest zajednice kako bi se postigao trajan uticaj.

1. Programi mentalnog zdravlja u školama

Obrazovne institucije igraju ključnu ulogu u podršci mentalnom zdravlju mladih, a OCD mogu sarađivati sa školama kako bi obezbedile usluge unutar školskih prostorija. Ove inicijative mogu uključivati:

  • Savetovanje u školama: Učenici mogu imati pristup obučenim savetnicima tokom školskih sati, što omogućava da dobiju podršku u poznatom i sigurnom okruženju.
  • Obuka nastavnika: Organizacije mogu obučavati nastavnike u veštinama za prepoznavanje ranih znakova problema mentalnog zdravlja kroz različite obuke, što pomaže školama da preduzmu proaktivne mere u ranoj intervenciji.
  • Sobe za opuštanje: Prostor unutar škola gde učenici mogu da vežbaju svesnost, prave pauze i dobiju smernice značajno može da doprinose njihovom blagostanju.

Ove inicijative ne samo da imaju za cilj rešavanje postojećih problema mentalnog zdravlja, već se fokusiraju na prevenciju kroz promovisanje emocionalne otpornosti i podsticanje otvorenih razgovora o mentalnom blagostanju.

2. Kampanje podizanja svesti i dosega do mladih

OCD takođe mogu da se fokusiraju na podizanje svesti putem kampanja koje ciljaju mlade. Ove inicijative mogu:

  • Osnažiti mlade da podele svoja iskustva: Ohrabrivanjem mladih da podele svoja iskustva pomažu u normalizaciji razgovora o mentalnom zdravlju i smanjenju stigme.
  • Pružiti praktične resurse: Distribuiranjem edukativnih resursa o mentalnom zdravlju kroz kampanje koji nude savete o upravljanju stresom i anksioznošću, pomaže se u širenju informacija o razumevanju uobičajenih problema mentalnog zdravlja.
  • Podsticati otvorene razgovore: Stvaranjem sigurnih prostora gde mladi mogu razgovarati o izazovima mentalnog zdravlja pomaže u razbijanju tabua kod traženja podrške.

Ovi napori su važni da podstaknu mlade da prepoznaju kada im treba pomoć i da se osećaju dovoljno sigurno da je zatraže.

3. Podrška kroz grupe u zajednici

OCD mogu organizovati grupe podrške u zajednici kao dobar način da pomognu mladima da se nose sa problemima mentalnog zdravlja. Te grupe mogu:

  • Pružiti podršku vršnjaka: Male grupe među vršnjacima, uz vođstvo, stvaraju osećaj zajedništva i pomažu mladima da se osećaju manje usamljeno sa svojim problemima.
  • Stvoriti okruženje bez osuda: Ove grupe mogu biti sigurna mesta gde učesnici mogu otvoreno pričati o svojim izazovima, bez straha od osude ili stigme.
  • Izgraditi dugotrajne veze: Mnogi učesnici razvijaju prijateljstva i podršku koja traje i nakon što se sastanci završe.

Grupe podrške su važan resurs za one kojima možda nije prijatno da zatraže formalnu pomoć, ali im je i dalje potrebna emotivna podrška.

4. Onlajn resursi za mentalno zdravlje i SOS linije

OCD mogu iskoristiti tehnologiju da pruže onlajn resurse za mentalno zdravlje. Ovi alati mogu:

  • Pružiti podršku non-stop: Onlajn platforme, aplikacije i SOS linije za mentalno zdravlje dostupne su u bilo koje vreme, što je korisno za one kojima je teško da prisustvuju konsultacijama uživo.
  • Osigurati anonimnost: Mnogi mladi cene privatnost i poverljivost koje nude digitalne platforme, pa im je lakše da potraže pomoć.
  • Uključivati interaktivne alate: Neke aplikacije uključuju vežbe za svesnost, tehnike disanja i personalizovano praćenje mentalnog zdravlja.

S obzirom na to koliko vremena mladi provode na internetu, ovi resursi su napravljeni da budu lako dostupni i da obezbede podršku u svakom trenutku.

5. Radionice i obrazovanje o mentalnom zdravlju

Radionice su još jedan koristan alat koji neprofitne organizacije mogu da koriste za promovisanje edukacije o mentalnom zdravlju. Ove sesije mogu:

  • Podučavati praktične mehanizme suočavanja/odbrane: Kroz radionice o upravljanju stresom, svesnost i emocionalnu regulaciju, mladi dobijaju priliku da nauče kako da aktivno brinu o svom mentalnom zdravlju.
  • Uključiti roditelje i nastavnike: Učešće roditelja i nastavnika u radionicama obezbeđuje širu podršku mladima, ne samo na individualnom nivou.
  • Pružiti praktično iskustvo: Kroz aktivnosti poput vođenja dnevnika, vežbi svesnosti i grupnih diskusija, učesnici se aktivno uključuju, što učenje čini dinamičnijim i korisnijim.

Cilj ovakvih radionica je da se stvori podržavajuće okruženje u kojem mladi mogu naučiti veštine koje će im pomoći da dugoročno očuvaju mentalno blagostanje.

Hitna potreba za ulaganjima u mentalno zdravlje: Činjenica da su tokom poslednjih pet godina zabeležena samo pet slučajeva donacija za mentalno zdravlje na Kosovu ukazuje na širi problem: mentalno zdravlje još uvek nije prioritet u zemlji. Nedostatak prioritizacije i ulaganja od strane javnih i privatnih institucija, zajedno sa relevantnim akterima, stavlja veliki teret na OCD. Međutim, bez adekvatnog finansiranja, njihova sposobnost da razvijaju i održavaju ove važne programe biće ograničena. Da bismo negovali mentalno zdravu generaciju mladih, neophodno je veće ulaganje i pažnja i iz javnog i iz privatnog sektora.

Kako podržati inicijative za mentalno zdravlje mladih na Kosovu: Ako želite da podržite i doprinesete mentalnom zdravlju mladih na Kosovu, evo nekoliko načina na koje možete da se uključite:

  • Donirajte OCD koje rade na poboljšanju resursa i usluga mentalnog zdravlja.
  • Volontirajte i posvetite svoje vreme ili stručnost kako biste pomogli u organizaciji radionica, grupa podrške ili inicijativa za podizanje svesti.
  • Podignite svest o izazovima mentalnog zdravlja i podržite lokalne kampanje koje imaju za cilj smanjenje stigme.
  • Zalažite se za jače politike i veća ulaganja u mentalno zdravlje od strane preduzeća, državnih institucija, obrazovnih ustanova, pružalaca zdravstvenih usluga i drugih relevantnih aktera, zbog postojeće potrebe da podrška mentalnom zdravlju bude dostupna u svim segmentima društva.

Kolektivni napori mogu obezbediti da mentalno zdravlje dobije potrebnu pažnju i podršku, čime će se zaštititi budućnost mladih i istovremeno podržati njihovo mentalno blagostanje.

 

Ovaj članak je omogućen velikodušnom podrškom američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj je odgovornost Catalyst Balkans i ne odražava nužno stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.

Program građanskog angažovanja na Kosovu je petogodišnja inicijativa koju sprovodi Kosovska fondacija civilnog društva (KCSF) u partnerstvu sa Agencijom Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID).